Jače smo zajedno : Inkluzija

„Nas osamnaest smo kao jedna“, reči su kojima započinje svoju priču Radica Babić, predsednica „Etno udruženja Korman” iz sela Korman pored Aleksinca. U razgovoru sa njom, ali i Slobodankom Pavković, članicom udruženja „Super žene” iz mesta Tešice, i Snežanom Živadinović, predsednicom udruženja „Društvo za razvoj kreativnosti” iz Aleksinca, dobijamo dragocenu sliku o razvojnim potencijalima udruživanja žena na selu. Ova priča je posvećena njihovim naporima da svoje sredine učine mestima za život u kojima će žene imati mogućnost da budu ekonomski nezavisne i da aktivno učestvuju u društvenom životu zajednice.

Prepoznajući potrebu za udruživanjem, kao preduslovom osnaživanja žena u ruralnim područjima, „Društvo za razvoj kreativnosti“ je 2014. godine pružilo stručnu i administrativnu podršku osnivanju tri udruženja. „Problem je bio evidentan – iako su vrlo aktivne, žena u društvenom životu naših zajednica nije bilo“, definisala nam je konkretan problem Snežana koja je dvadeset godina aktivna u ovoj organizaciji. Iako vrlo aktivne u kreiranju života zajednice, žene gotovo da uopšte nisu bile prisutne u organizaciji njenog života, kao na primer u procesima donošenja odluka.

Slobodanka Pavković

Početne aktivnosti za cilj su imale promociju znanja, veština i tradicija koje žensko stanovništvo prepoznaje kao važan doprinos svojim zajednicama. Ideja koja je stajala iza ovakvog početka bila je veća vidljivost postojećih doprinosa žena društvenom, ekonomskom i kulturnom životu zajednice. To je značilo da se promovišu aktivnosti očuvanja kulturnog nasleđa kojima su žene uglavnom posvećene, a tiču se gastronomske istorije i pripovedačkih tradicija ovih zajednica. Ovo je od posebne važnosti, jer je u geografskom smislu reč o sredini koja je vrlo specifična. Aleksinac predstavlja izrazito razuđenu opštinu, sa dve trećine stanovništva koje živi u čak sedamdeset sela u njegovoj okolini. Uzimajući u obzir različitosti kojom se ovakva sredina odlikuje, pristup „odozdo nagore“ u razvojnim aktivnostima predstavlja standard.

Udruženja imaju raznovrsnu strukturu članica. Dok u Tešici primat imaju preduzetnice, u Kormanu se većina članica bavi poljoprivredom i stočarstvom i više je žena mlađeg uzrasta. Oba udruženja poseban akcenat u svojim poduhvatima i aktivnostima stavljaju na uključivanje mladih i dece. Kako razumeju da se održivi razvoj odvija uključivanjem svih članova zajednice, mlade i decu uključuju u radionice tradicionalnih zanata, kao i u aktivnosti kulturno-umetničkog društva. I Slobodanka i Radica nam ovu različitost opisuju istim rečima: „Jače smo zajedno.“ Posebno ističu da je upoznavanje dece i mladih sa bogatim kulturnim nasleđem njihove zajednice preduslov za motivaciju da sredine u kojima žive oblikuju prema sebi i sopstvenim potrebama. „Tako će, nadamo se, mladi manje napuštati ove krajeve“, kažu naše sagovornice.

Nakon inicijalnog povezivanja, sledeći metodološki korak u razvoju udruženja bila je edukacija na teme koje su članice same artikulisale. Kao najvažnija, izdvojila se tema porodičnog nasilja. „Žene su u našem kraju zapostavljene“, navela nam je Radica, a Slobodanka se nadovezuje da su efekti ovih edukacija bili momentalno vidljivi. Prema Snežaninim rečima, neke bračne zajednice nisu opstale nakon ovih procesa, a broj prijava porodičnog nasilja se povećao. Naše sagovornice izuzetno važnim rezultatima smatraju osnivanje živog društvenog dijaloga van specijalno organizovanih događaja na temu položaja žena u porodičnim zajednicama, što dodatno doprinosi generalnom unapređenju razumevanja ovog pitanja svih članova zajednice.

Radica Babić na performansu protiv nasilja

Performans i glasanje protiv nasilja

Potvrđujući tezu da je u savremenim praksama razvoja od kulturoloških pitanja do ekonomskog razvoja malo koraka, Snežana nam opisuje kako činjenica da žene, u većini slučajeva, nisu nosioci poljoprivrednih gazdinstava i stoga nemaju ekonomsku nezavisnost izuzetno utiče na njihovu spremnost da otvoreno govore o nasilju kome su izložene. Dodatni faktor u razumevanju ovakvih uslova života je i socijalna realnost koja je, prema rečima svih sagovornica, karakteristična za život na selu. Većina žena živi u višegeneracijskim zajednicama i, iako vrlo aktivne na svim planovima funkcionisanja ovih zajednica, samo ova dva faktora nam pokazuju da se njihovo ostvarivanje ekonomskih prava ne podrazumeva.

Ono što je započelo kao zajednički nastupi na lokalnim manifestacijama tradicionalnih zanata i hrane, danas je osnova uspešnih preduzetničkih poduhvata ovih udruženja. Kormansko udruženje je osnovalo Etno kuću Pavlićević koja ima vibrantni program tokom cele godine. Od pesničkih večeri do turističke ponude, kuća je primer uspešnog modela očuvanja i promocije kulturnog nasleđa kao važne grane kreativne industrije. Na primer, u ovom projektu žene imaju uloge autorki svakog segmenta programa: producentkinja, organizatorki, kustoskinja i vodiča za programske aktivnosti kuće.

Etno kuća Pavlićević

Tešičanke su, s druge strane, osnovale svoju manifestaciju – „Červišijadu“, kroz koju promovišu kulturu i tradicionalnu kuhinju lokalnog podneblja. Iako sama po sebi dragocena, kako nam je Slobodanka objasnila, manifestacija ima i zagovaračku i edukativnu svrhu. „Nama je cilj da okupimo meštane koji na tribinu možda i ne bi došli, da imamo priliku da pričamo o njihovim važnim temama, a i onim koje su možda tabu, ali su za nas od velike važnosti.“ Da ovakav pristup daje dobre rezultate govori nam činjenica da su Tešičanke predavanja o porodičnom nasilju i zdravlju žena realizovale u više od šest okolnih sela, time značajno doprinoseći decentralizaciji ovih razvojnih napora. „Autorski projekti udruženja su nam važno merilo uspeha, jer istinski verujemo da je razvoj po meri čoveka jedini pravi put“, nadovezala se Snežana na temu decentralizovanog razvoja koji ova udruženja uspešno realizuju.

Snežana Živadinović

Okupljene oko socijalnih tema i komplementarnih veština i znanja, članice udruženja odvažile su se da se otisnu u zajedničke preduzetničke poduhvate. Oba udruženja su prošla edukaciju o preradi voća i povrća u saradnji sa slovenačkim partnerima. Kormansko udruženje uveliko realizuje izvoz ajvara i zimnice na nemačko tržište, sa potražnjom koja prevazilazi njihove trenutne kapacitete. Nemali broj žena se prvi put zapošljava, i to u lokalnim poljoprivrednim kompanijama.

Unapređenje njihovog ekonomskog statusa menja socijalnu, ali i kulturološku sliku njihovih zajednica. Prema Snežaninim rečima, uzbudljivo je biti svedok promena u stilu života svih građana u slučajevima kada njihove meštanke same kreiraju svoj put. Osnažene ekonomskom nezavisnošću i udruživanjem, ove žene se odvažuju da preuzimaju još aktivniju ulogu u donošenju odluka koje se tiču svih aspekata njihovih života.

Značaj puta koji ova udruženja i žene iz ovog kraja trasiraju za sve svoje sugrađanke, najbolje se može videti u okvirima koji se najteže diverzifikuju – procesima donošenja odluka. Na samom početku, Snežana je primetila kako na sastancima razvoja lokalnih akcionih planova za poljoprivredu – nema žena. Ova pojava dobro se uklapala sa kompletno muškim članstvom Saveta mesnih zajednica. Danas su u tri sela upravo žene predsednice Saveta, čime predstavljaju nezamenljivi glas gotovo polovine lokalnog stanovništva. Praksa naših sagovornica nam potvrđuje da do sopstvenog parčeta neba u svojim sredinama, kako kaže Snežana, žene dalekosežnije i brže dolaze zajedno.