Piše: Jelena Vujičić (Blog o socijalnom uključivanju)
“Program stažiranja za mlade pripadnike nacionalnih manjina u državnim institucijama u Srbiji” je namenjen mladima – pripadnicima albanske, bošnjačke i romske nacionalne manjine i realizuje se četvrti put. Program stažiranja se realizuje od novembra 2013. do kraja aprila 2014. godine u Beogradu, u šest državnih institucija, uz podršku ambasada Velike Britanije i Holandije, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA).
Osnovni cilj Programa stažiranja se odnosi na povećanje aktivnog učešća pripadnika nacionalnih manjina u državnim institucijama u Srbiji, odnosno omogućeno je mladim pripadnicima nacionalnih manjina da se upoznaju sa zakonitostima funkcionisanja organa državne uprave, steknu neophodna iskustva i rade na sopstvenom usavršavanju.
Ove godine, meni je pripala čast da budem deo ovog programa, i da narednih šest meseci provedem stičući iskustvo u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU).
Pre stažiranja obavila sam, hajde da to nazovem – jedno mini istraživanje, u cilju da saznam čime se sve Tim bavi. Otkrila sam da gotovo ne postoji oblast koju oni ne pokrivaju. Najinteresantnija činjenica je da se Tim sastoji od 11 osoba, ja sam lično očekivala mnogo veći broj. Svaka osoba je zadužena za određene oblasti, a opet su svi međusobno povezani, sarađuju, pomažu jedni drugima u savladavanju mnogobrojnih izazova na koje nailaze. Ove godine Tim je dobio i “pojačanje” u vidu stažista, mog kolege Dražena Zacera i naravno mene.
Želja da na bilo koji način dam svoj doprinos u poboljšanju položaja Roma, naročito Romkinja, podstakla me je da se priključim NVO-a. Danas mogu da kažem da sam aktivista šest godina, i da sam nekada bila uspešna u tome, a opet kada moj rad nije davao dobre rezultate, osećala sam se poput „Don Kihota“ u borbi sa vetrenjačama. Često sam se pitala u čemu grešim? Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, ili da preciziram internetu, dobijalala sam informacije o radu NVO-a koje se bave unapređenjem položaja Roma. Primere dobre prakse, odnosno predloge drugih NVO-a, na koji način možemo uticati na poboljšanje položaja Roma sam „primenila“ i u okviru svoje zajednice. Nažalost, često sam nailazila na prepreke, i nisam mogla da ih primenim. Odgovor je bio jednostavan, nisam dovoljno poznavala zakonske procedure i kako funkcionišu državne institucije.
Više dvoumljenja nije bilo. Trebalo je savladati znanja koja su mi nedostajala, a to mi je dalo želju da se prijavim na „Program stažiranja za mlade pripadnike nacionalnih manjina u državnim institucijama u Srbiji“. Popunila sam prijavu i prosledila je. Sigurna sam da možete zamisliti moje oduševljenje kada su me nakon intervjua obavestili da ću imati priliku da narednih šest meseci provedem stičući iskustvo u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
Na pravom sam mestu, u to sam sam sigurna. Već dva meseca stičem iskustva u oblasti socijalnog uključivanja osetljivih grupa (mladi, žene, deca, stariji 65+, osobe sa invaliditetom, pripadnici romske nacionalne manjine, izbegla i raseljena lica, azilanti).
(…)
Napiši komentar