Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Predsednik nove Evropske komisije Žan-Klod Junker zabrinut je zbog odbijanja zemalja članica da za komesare nominuju žene. U slučaju da ih ne bude dovoljno Evropski parlament bi, kako je zapretio predsednik te institucije Martin Šulc, mogao da uskrati podršku novom sastavu Komisije na glasanju koje se planira za oktobar.

Za sada su vlade nominovale samo jednu ženu – Čehinju Veru Jurovu, ministarku za lokalni razvoj iz redova liberala. Očekuje se da će još dve zemlje potvrditi svoje odluke da ponovo nominuju odlazeće komesarke – Bugarska Kristalinu Georgijevu sadašnju komesarku za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i vanredne situacije, a Švedska Sesiliju Malmstrem koja je u odlazećoj Komisiji zadužena za unutrašnje poslove.

Žan-Klod Junker računa na još dve ženske kandidature, ali još nije obelodanjeno o kome je tačno reč. To bi međutim i dalje bilo nedovoljno, jer bi Junker sa pet žena u sastavu Komisije daleko od zahteva evropskih poslanika.

U odlazećoj Komisiji svaki treći komesar je žena, odnosno 9 od 28.

Odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo je, kako podseća francuski EurAktiv, i to jedva uspeo da postigne, pošto je malo falilo da ih bude manje nego u njegovom prvom mandatu. Do devet komesarki došao je tek naokon podsećanja zemalja članica o značaju rodne ravnopravnosti u tom izvršnom telu EU.

Predsednik Evropskog parlamenta, socijaldemokrata Martin Šulc, upozorio je da nova komisija neće dobiti većinu za izbor ukoliko bude predloženo manje žena.

U tom slučaju, Junker bi morao da menja tim. Jedina nada Junkeru je trenutno šest zemalja koje još nisu nominovale kandidate – Italija, Belgija, Holandija, Portugalija, Slovenija i Rumunija.

Junker je otišao i toliko daleko da je obećao značajnu oblast zemljama koje bi predložile žene za komesare. On je u izbornoj kampanji obećai da će u sastavu Komisije biti 40% žena.

Šef italijanske vlade Mateo Renci je predložio ministarku spoljnih poslova te zemlje Federiku Mogerini za narednog šefa evropske diplomatske službe, ali je taj predlog odbačen na evropskom samitu. On sada, prema evropskim izvorima, planira da predloži nekadašnjeg predsednika Saveta i bivšeg ministra spoljnih poslova Masima D Alemu.

Žene u Komisiji prvi put 1989.

Od 1958, godine na čelu Evropske komisije nikada nije bila žena, a prve žene komesarke bile su Francuskinja Kristijana Skrivene, koja je bila zadužena za poreska pitanja i carinsku uniju, i Grkinja Vaso Papandreu za industrijske odnose i socijalna pitanja, i to u sastavu Komisije od 1989.

Broj žena u Komisiji na čelu sa luksemburškim političarem Žakom Santerom osnovanoj 1995. godine porastao je na pet, od ukupno 18 komesara.

Komisija koju je od 1999. vodio bivši italijanski ministar spoljnih poslova Romano Prodi bbrojala je 25% žena, iz Španije, Grčke, Luksemburga, Nemačke i Švedske.

U izmeni sastava te Komisije, do koje je došlo zbog proširenja 2004. godine, tri zemlje istočne Evrope – Litvanija, Poljska i Letonija – se proslavilo slanjem žena u Komisiju.

U prvoj Barozovoj komisiji od 2004. do 2009. bilo je osam žena.

Švedska najbolji đak

U pogledu žena u Komisiji, Švedska se izdvaja kao uzoran đak. Neposredno nakon pristupanja EU ova zemlja je 1. januara 1995. kao svog prvog predstavnika u Komisiji poslala ženu, Anitu Gradin, koja je bila zadužena za imigraciju, pravosuđe i unutrašnja pitanja.

Od tada je Švedska poslala još dve žene u Komisiju.

Ističu se i Danska i Luksemburg, sa po dve komesarke.

Neke “velike” članice, poput Italije, Španije i Velike Britanije dale su do sada samo po jednu ženu za komesare.

Od novijih članova Bugarska, Poljska i Litvanija su stigle da daju već po dve žene za Komisije.

Među lošim đacima su Belgija, Portugalija i Finska, koje nikada nisu poslale žene u Komisiju.

Izvor: AFP i EurActiv.fr

Preuzeto sa www.euractiv.rs