Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Aleksandar Dimishkovski

Svako dete se ponekad razboli i mora da odsustvuje iz škole. Ali, Eldina Atić, učiteljica iz Brčkog u Bosni i Hercegovini je primetila da učenici Romi odsustvuju mnogo češće od ostalih đaka.

Redovno, dugotrajno odsustvovanje iz škole obično rezultira lošijim ocenama, a gubici u učenju mogu ograničiti šanse za zapošljavanje kasnije u životu.

Zabrinuta za dobrobit svojih učenika, Atić je odlučila da sazna zbog čega romska deca tako često propuštaju nastavu. Zabrinula se kada je otkrila da su netoleranicja i diskriminacija neki od razloga koje su romski đaci naveli.

Atić je čvrsto rešila da se suoči sa problemom i osmislila je pristup: prošle godine, odsustvovanje romskih učenika iz škole opalo je za 60 %.

Kaže da je njen prvi korak bio da stekne poverenje svojih đaka romske nacionalnosti.

“Poverenje dece je mnogo teže zadobiti nego poverenje odraslih, tako da sam prvo počela time da se bavim, pokušavajući da učinim da se osećaju bolje i bezbednije u školi – čak bolje i bezbednije nego u sopstvenom domu,” objašnjava učiteljica.

Aktivnim slušanjem i rešavanjem njihovih problema, pomaganjem deci da se bolje uključe u igru, obezbeđenjem dodatne pomoći u nastavi i ukidanjem bilo kakve tolerancije za bilo kakav vid uznemiravanja, Atić je učenicima pomogla da se bolje integrišu u razred i steknu motivaciju za školu.

“Situacija se promenila na bolje kada su počeli više da mi veruju i kada su shvatili da sam tu da im pomognem,” kaže ona. “Mislim da upravo u tome leži ključ ovog uspeha.”

Kroz eksperimentalno učenje ka boljem razumevanju

Atić svoj novi pristup pripisuje obuci za učitelje u osnovnim školama koja je organizovana u okviru projekta “Dobra praksa u integraciji Roma” (BPRI) koji je finansirala EU a koja je održana u  Tirani, u Albaniji u avgustu 2012. godine.

Ona je bila jedna od 26 učitelja koji su učestvovali u obuci namenjenoj da nauči učitelje u osnovnim školama o tome kako da pobede diskriminaciju romske dece u razredu. Učitelje su odabrala ministartstva obrazovanja širom Zapadnog Balkana, a svi rade sa velikim brojem romskih učenika.

Glavni predavač Ruth Friedman vodila je inovativni kurs zasnovan na učenju iz iskustva i ohrabrila je učitelje da razviju veštine i razumevanje koje momentalno mogu da primene u učionici. Aktivnostima je uveden direktan pristup rešavanju situacija diskriminacije i stvaranju klime poštovanja u školama.

“Jedno od predavanja odnosilo se na to kako učitelji mogu da pomognu učenicima da prevaziđu osećanje izolovanosti ili isključenosti,” objašnjava gospođa Friedman. “Učitelji  moraju pažljivo da slušaju i da pokažu razumevanje za posebna osećanja dece. Uključivanje se može pospešiti tako što učitelj uveri decu da je tu da pomogne i što ih podseti da mogu da računaju jedni na druge.”

Friedman kaže da su povratne informacije učitelja o tome kako su u učionici primenili ono što su naučili na obuci bile zaista pozitivne.

Veronika Kapelari Horvat, učiteljica u osnovnoj školi u Hrvatskoj kaže da je najvažnija veština koju je stekla ta da pokaže deci da su cenjena i da su njihova osećanja bitna, tako da postanju voljni da učestvuju u školskim aktivnostima.

“Igre poput ‘porodičnog zida’, gde učenici donose slike, uspomene, igračke od kuće pomažu im da govore o svojoj svakodnevnici, o tome šta vole, a šta ne vole i pomaže im da shvate da iako smo pojedinici, imamo puno toga zajedničkog,” kaže Horvat. “A u tome je tajna– raditi sa decom od najranijeg uzrasta, naučiti ih da je različitost isto nešto što treba slaviti, a ne čega se treba stideti.”

Širenje poruke

Za Friedman, postoje brojni primeri dobre prakse sa ove obuke koje bi trebalo širiti dalje.

“Na narednoj obuci koju smo godinu dana kasnije organizovali u Peći na istu temu, učitelji su izvestili da su veće međusobno poštovanje, manji broj izostanaka i više ocene kako romskih tako i ostalih učenika bili važni faktori motivacije za kontinuitet u njihovom radu u borbi protiv diskriminacije u razredu“ kaže ona. “Sada su voljni i spremni da obučavaju druge i to bi trebalo ohrabrivati i podržavati i u budućnosti.”

Učitelji takođe kažu da je za rešavanje ovog problema od ključnog značaja i podrška ministarstava obrazovanja, posebno pri organizaciji obuka za nastavnike u budućnosti da bi efikasno mogli da se bore protiv diskriminacije u školama, kao i za izradu programa razmene tako da im se omogući aktivna razmena veština i iskustava.

“Izuzetno važan korak u eliminaciji diskriminacije iz učionica je obezbeđenje delotvornih alata i metoda učiteljima,” kaže Judith Kiers, Menadžerka projekta BPRI. “Pretvaranje škola u tolerantnije i bezbednije sredine ne samo da će doprineti eliminaciji diskriminacije već će takođe poboljšati rezultate i postignuća dece.”

Atić opisuje svoja osećanja kada vidi radost i entuzijazam đaka da pravaziđu međusobne razlike kao “moćna”.

“Čak i u očima kolega vidim više poštovanja nego ranije. Tako da zaista mogu da kažem da sam porasla kao osoba i ja a ne samo moji đaci,” kaže Atić. “ Nema sumnje, još puno toga je potrebno uraditi da bi se ovaj problem rešio. Ali, za mene je pravo zadovoljstvo to što vidim svakodnevni napredak u eliminaciji diskriminacije.”

BPRI je regionalni projekat koji se finansira sredstvima Evropske unije a koji podržavaju zemlje članice OEBSa i koji sprovodi Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Projekat podržava inovativne programe čiji je cilj podsticanje većegh uključivanja Roma u politički i javni život i odlučivanje, radi eliminacije diskriminacije i doprinošenja uspostavljanju boljih životnih uslova.