Vlada Republike Srbije
Skoro godinu nakon što je objavila globalnu pandemiju COVID-19, Svetska zdravstvena organizacija je krajem januara ove godine potvrdila da će kreirati koaliciju država kako bi se umanjile i sprečile ozbiljnije posledice „paralelne pandemije“ – zabrinjavajućeg procenta svetske populacije, posebno mladih, koji se suočavaju sa izazovima u vezi sa mentalnim zdravljem. Stoga je od velike važnosti da se upoznamo sa servisima prve psihološke pomoći i psihosocijalne podrške Crvenog Krsta Srbije (CKS), koji se mentalnim zdravljem bavi u kontinuitetu, a putem nove aplikacije „Razgovarajmo“ nastoji da doprinese rešavanju ovog problema od samih početaka COVID-19 krize.
U razgovoru sa stručnom saradnicom za zdravstvenu delatnost, psihosocijalnu podršku i programe brige o starijima Crvenog krsta Srbije Natašom Todorović i samostalnom stručnom saradnicom za difuziju i psihosocijalnu pomoć Crvenog krsta Vojvodine Lidijom Ric Rihter, otkrili smo da su za brzu i uspešnu reakciju na krizu uzrokovanu koronavirusom od presudnog značaja bili ranije uspostavljeni kontakti sa osetljivim grupama stanovništva, kao i dobra upoznatost sa njihovim potrebama i navikama.
Nataša Todorović
Kako Nataša navodi, vođeni stavom da je i laička prva pomoć izuzetno važna i da bi psihološka prva pomoć trebalo da bude deo opšteg obrazovanja, CKS je 2017. godine počeo sa obukom volontera i zaposlenih za pružanje psihološke prve pomoći u vreme kompleksnih kriza. Starija populacija je ciljna grupa CKS i u redovnim okolnostima, a jedna od glavnih aktivnosti koju sa njima razvija su grupe samopomoći. Osnovane širom Srbije, grupe su se pokazale kao izuzetno uspešne u podsticanju aktivnog učestvovanja starije populacije u društvenom životu zajednice. Tokom 2020. godine i novonastale krize, grupe su zadržale svoju suštinu, ali su se realizovale putem telefonskih krugova. „Imajući iskustvo pružanja kontinuirane podrške građanima u oblasti mentalnog zdravlja, kada je nastupila kriza bili smo u stanju da aniticipiramo njihove potrebe i ponudimo adekvatne alternative redovnim servisima“, nadovezuje se Lidija na temu fleksibilnosti servisa ove organizacije za vreme vanrednog stanja.
Lidija Ric Rihter
Potreba stanovništva za podrškom na polju mentalnog zdravlja bila je velika, o čemu svedoči podatak da je od 170.000 poziva upućenih info centrima 154 lokalne organizacije CKS, čak 76.000 bilo upravo u vezi sa mentalnim zdravljem. Okosnica pristupa u organizaciji ove podrške bila je u osnaživanju lokalnih aktera i partnera kao i briga o digitalnoj nejednakosti koja je postala još akutnije pitanje u trenutku kada se život prevashodno odvijao na daljinu. Podrška gluvonemim osobama bila je organizovana putem SMS poruka. Grupe samopomoći sa starijom populacijom organizovane su putem telefona. Ovaj servis je organizovan kao vršnjačka podrška među građanima, tako što je svaka grupa imala osobu koja je bila zadužena za sublimiranje potreba grupe ka lokalnoj organizaciji CKS. Značaj ovog servisa i zaključak koji je sa nama podelila Lidija – da je ponekad samo potrebno da vas neko čuje, ogleda se u činjenici da su pojedini članovi ovih grupa u razmeni sa drugim članovima potražili utehu i sagovornike/ce u slučajevima velikih ličnih gubitaka.
Kako je vanredno stanje ostajalo na snazi duže nego što je na globalnom nivou iko mogao da predvidi, takozvana pomoć pomagačima, u ovom slučaju volonterima, postala je vrlo brzo nova važna tema. Viber zajednica, za koju je prvobitno bilo planirano da okupi 45 organizacija, brojala je više od 300 volontera širom Srbije. Lidija, koja je ovu podršku vodila u ime CKS Vojvodine, navodi da je cilj ove dvadesetčetvoročasovne podrške od strane sedam psihologa na volonterskoj bazi, bila briga o pomagačima, kao i negovanje zajedništva među pojedincima koji su svakodnevno radili u izuzetno napornim i neizvesnim okolnostima. Volonteri su u prvim danima bili na prvoj liniji pomoći, a Viber zajednica je bila mesto gde su mogli da provere svoje nedoumice, mogućnost da van zajedničke mreže obave razgovor sa psihologom o sopstvenim problemima, podele lepe trenutke, kao i izazove koje su im aktivnosti donosile na dnevnom nivou.
Završetkom vanrednog stanja, kombinacija servisa i Viber zajednice inspirisala je novu, digitalnu verziju podrške iz prve psihološke pomoći – aplikaciju „Razgovarajmo“. Dokazujući Natašin stav da samo zajedno, u međusektorskoj saradnji, možemo da dođemo do većeg broja korisnika/ca u potrebi i tako učinimo veći uticaj na željenu promenu, krajem vanrednog stanja Crvenom krstu Srbije se obratio tim udruženja lekara iz Niša, OCD osnovana 2011. godine, koji je osmislio LekarInfo platformu i ponudio da volonterski napravi aplikaciju za pružanje prve psihološke pomoći.
Aplikacija je brzo izrađena i nudi mogućnost aninomnog zakazivanja i realizacije dvosmerne, poverljive i besplatne komunikacije u formi koju korisnik/ca izabere, bilo da je u pitanju SMS, video ili audio poziv. Psihološku pomoć na volonterskoj bazi pružaju psiholozi iz cele Srbije u saradnji sa Društvom psihologa Srbije. Za sada aplikaciju najviše koriste mlađi ljudi, prevashodno SMS, i većinski su u pitanju žene. Lidija naglašava da je dostupnost aplikacije dvojako pitanje – zakazivanje jeste značajno brže, ali za stariju populaciju predstavlja izazov. Prema Natašinim rečima, svi ovi kanali komunikacije donose važno pitanje digitalne (ne)uključenosti kao osnove za isključivanje određenih društvenih grupa. „Ukoliko uzmemo u obzir podatak da se na svetskom nivou iz budžeta izdvaja samo dva odsto finansijskih sredstava za pitanja mentalnog zdravlja, a da svaki petnaesti stanovnik Evrope ima potrebu za ovom vrstom podrške, ovo pitanje se nameće kao važno kada promišljamo načine pružanja podrške, a posebno u vreme pandemije“, njen je stav o ovom pitanju. Inicijalno traženje podrške van institucija predstavlja opciju za započinjanje brige o ličnoj mentalnoj higijeni i za one koji bi možda imali predrasude na ovu temu ali, kako Lidija navodi, ova vrsta servisa, iako jeste nezamenljiv deo, ne bi trebalo da bude zamena za sistemska rešenja.
Na tragu sistemskih rešenja, odnosno sticanja iskustava i diversifikacije podataka o rezultatima, CKS je započeo trogodišnji projekat posvećen starijim osobama i osobama sa invaliditetom, u saradnji sa partnerskim organizacijama u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i Kosovu*, koji se fokusira na edukaciju i osnivanje servisa pružanja prve psihološke pomoći na daljinu u cilju povećanja otpornosti na posledice budućih faza krize. Kako Nataša zaključuje, i ovi napori će poslužiti kritičkom sagledavanju postignutog, što bi bilo neophodno učiniti i na nivou sistema, kako bismo bili u stanju da u budućim scenarijima unapređenim uslugama uspešno odgovorimo na izazove.
U ovakvom pristupu uslugama socijalnog uključivanja prepoznajemo principe koji se zasnivaju na posvećenosti, pažnji i povezivanju postojećih resursa, ne gubeći iz vida osnovne potrebe svakog člana/ice društva. „Dostojanstvo, to je uvek bio cilj i glavna ideja. Naša misija je da ljudi koji su u potrebi pre svega ne izgube osećaj dostojanstva“, Lidijine su reči koje zaokružuju ideju kojom se autori ovih usluga i servisa vode.
——-
*Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.
pdf [3 MB]
Napiši komentar