Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Stefan Lazarević (Blog o socijalnom uključivanju)

Više puta sam u tekstovima pisao o bavljenju muzikom i kako sam počeo da učim da sviram na klavijaturama. Sada ću opisati kako sam počeo da se interesujem za muziku i kako je ona ušla u moj život.

Kao sasvim mali dečak sam zavoleo muziku. Mnogo sam voleo da gledam muzičke emisije na televiziji, da slušam različite muzičke žanrove, zatim da kupujem kasete određenih izvođača, kao i kompilacije sa najvećim hitovima. Sa nestrpljenjem sam iščekivao da određena kaseta izađe, kako bih mogao da je kupim i uživam u muzici. Ne samo da sam voleo da kupujem, preslušavam kasete i gledam muzičke emisije, već sam znao i kad je ko od pevača snimio određenu pesmu, za kog izdavača je izdao, ko su bili kompozitori, tekstopisci, aranžeri…

Kod kuće smo imali malu klavijaturu. Roditelji su mi obeležili dirke notama iz C dur skale tako što su na njih lepili nalepnice. Tako sam se upoznao sa notama i počeo da vežbam. Mnogo sam voleo da puštam ritmove na klavijaturi i toliko mi se to dopadalo da sam bio u stanju da to radim po ceo dan. Sećam se da me je tata upozoravao da to ne radim toliko puno.

Jedan prijatelj mog tate ima muzički studio i pošto je video koliko volim muziku, ponudio je da povremeno dođemo tamo. Kao pravi muzičar, ulazio sam u gluvu sobu, stavljao slušalice, koristio pravi mikrofon. On mi je puštao matrice nekih pesama, ja sam pevao, a on je snimao. Mnogo sam to voleo i bio sam srećan što mi je to omogućio.

U to vreme smo imali i jednu malu harmoniku, koju sam mnogo voleo da razvlačim, zamišljajući sebe kao harmonikaša. Na kutiji te male harmonike su se nalazile fotografije raznih muzičkih instrumenata. Često sam, dok sam svirao, sebe zamišljao kao pevača, voditelja, muzičara i šefa orkestra.

Dok sam bio mali, imali smo na kompjuteru instaliran karaoke program. Znao sam da veliki deo dana provedem slušajući karaoke i pevajući pesme čije smo matrice imali. Taj program ima i opciju da prikaže jednu malu klavijaturu, tako da mogu da vidim kako se ta pesma svira, tj. koji se akordi u njoj koriste i to mi sada pomaže kada hoću da naučim da sviram neku pesmu.

Dok slušam pesme obraćam pažnju i na aranžman. Zanima me i koji su instrumenti korišćeni u izvođenju neke pesme. Ponekad zamišljam da sam i sam aranžer, razmišljam kako bih ja to uradio, ili maštam da baš ja sviram.

Moj tata je sa svojim drugovima kada su bili mladi imao rok sastav, a pre nekoliko godina su se okupili i ponovo počeli da sviraju. U početku sam dolazio na njihove probe samo da ih slušam i svirao klavijature na playback. Pošto su videli da volim muziku, a u bendu niko nije svirao klavijature, ponudili su mi da sviram sa njima, i rešio sam da naučim da sviram poneku pesmu iz njihovog repertoara.

U mojoj srednjoj školi je postojao hor, kojim je dirigovao direktor škole. Imao sam običaj da svraćam na probe hora kad god čujem muziku. Pošto je direktor video da volim muziku, uključio me je u hor. Sa članovima hora i direktorom sam nastupao na maturskim večerima, televizijama i priredbama i to je za mene bilo fenomenalno iskustvo.

Dešavalo se da se iznerviram na časovima u školi pa bih otišao kod direktora da mu se požalim na problem koji sam imao sa učenicima ili nastavnicima. Pošto je direktor znao da volim muziku, smirivao me je tako što bi mi odsvirao nekoliko pesama. Nakon što bismo završili pesme, slao me je nazad na čas. Slične situacije su se dešavale i kada sam sam počeo da sviram. Imao sam običaj da kada se iznerviram lupam po dirkama klavijature toliko jako da se one slome. Tata me je upozoravao da to ne radim, već da sviram polako i nežno. I sada kada se iznerviram, imam običaj da se smirujem tako što sviram, jer me muzika opušta u ovim situacijama.

Po završetku mog školovanja počeli smo da tražimo novu klavijaturu na kojoj bih mogao da sviram. Moji roditelji su znali da me interesuje aranžerstvo i da za ritam imam odličan osećaj, pa smo rešili da kupimo aranžersku klavijaturu na kojoj postoje ritmovi. Konačno, jednog dana kada sam se vratio kući iz grada, na stolu sam ugledao profesionalnu klavijaturu i mnogo sam se obradovao. Od tada sam počeo svakodnevno da vežbam na njoj. Znao sam vrlo često da veliki deo dana provedem svirajući, pa sam to radio čak i do ponoći, zbog čega moji roditelji nisu mogli da me dozovu na spavanje.

U početku mi nije bilo lako, nisam uvek umeo da izvedem pesmu onako kako sam želeo pa sam se nervirao i ponekad želeo da odustanem od sviranja. U takvim situacijama sam čak tražio od roditelja da prodaju instrument. Zapravo mi je trebalo vremena da se naviknem na instrument, da se upoznam sa ritmovima i da naučim kako treba pravilno da sviram. Ranije sam zapisivao koji su tonovi u pesmama, da bih mogao lakše da zapamtim, ali mi je jedan prijatelj pomogao da to prevaziđem, tako što mi je pokazao kako treba pravilno da sviram, odnosno koji raspored prstiju da koristim u određenoj pesmi. Objasnio mi je da, ako jednu pesmu naučim pravilno da sviram, znaću i mnoge druge pravilno.

Mnogo mi je značilo i što mi je jedan rođak pokazivao kako treba pravilno da postavljam prste na dirke klavijature, zatim i kako da vežbam skale i akorde, zato što se kroz njih stiče najbolji osećaj za sviranje. Ove vežbe su mi puno pomogle da naučim kako da pravilno sviram, a rekao mi je i interesantnu činjenicu – ko nauči da svira skale i akorde, taj je naučio i da svira instrument, koliko god da je to dosadno. Posle takvog istrajnog vežbanja, muzičar može i da improvizuje.

Kada slušam ili sviram neku pesmu, mogu da prepoznam koji se akordi koriste u njoj. Takođe imam i sposobnost da prepoznam iz kog tonaliteta peva neki pevač. Kada istu pesmu izvodi neko drugi i promeni tonalitet, odmah to komentarišem. Kada učim da sviram neku pesmu, lako umem da je prebacim u drugi tonalitet, da bih mogao da je otpevam ako mi je tonalitet previsok ili prenizak. U tome su mi pomogli saveti jednog prijatelja da kad učim da sviram neku pesmu, probam da je sviram iz svih tonaliteta, da bih mogao da je prilagodim pevaču. Lako umem da prepoznam i koji se ritam koristi u nekoj pesmi. Interesantno mi je kad uočim da se u različitim pesmama koriste isti ritmovi, ili slična melodija.

(…)

Tekst „Kako je muzika ušla u moj život?” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.