Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nadežda Satarić (Blog o socijalnom uključivanju)

Godinama unazad pratila sam akcije Fonda B92, počev od one za kupovinu digitalnog mamografa, pa izgradnju sigurnih kuća za žene žrtve nasilja, Bitke za bebe, Bitke za porodilišta i uvek sam bila preplavljena dvostrukim osećanjem: radošću zbog uspeha akcije sa jedne strane i blage čežnje, zašto ne pokrenu i akciju gde će pomoći i najstarijim građanima zemlje, među kojima je ne mali broj onih koji su socijalno isključeni i itekako im je potrebna pomoć. Ali, uvek bih pomislila: „pa da, stari nikoga ne interesuju…“, „njihovi problemi nisu ‘in’ teme…“ i slično. I onda, kao grom iz vedra neba delovao je na mene poziv u septembru 2013. godine da učestvujem na sastanku u Fondu B92, upravo na temu pokretanja humanitarne akcije za starije – osnivanju Pokreta 65+ za brigu o starijima.

Ljudi iz uprave Fonda B92 su okupili predstavnike vladinog i nevladinog sektora, relevantnog za pitanja starosti i starenja i za brigu o starijima i predstavili nam novu humanitarnu akciju namenjenu starijima i njene ciljeve.

Objasnili su nam da kroz akciju žele da govore: “o različitim problemima starih ljudi, ali ne samo niti pre svega o problemima”. Žele da pričaju: “i o njihovim životinim iskustvima, znanjima, veštinama, potrebama i željama”. Da pokažu: “da stari ljudi nisu teret, već bogatstvo našeg društva”. Da ukažu: “da treba poštovati njihovu mudrost, znanje i hrabrost. Ponekad moramo da se podsetimo zašto je od suštinskog značaja da poštujemo starije osobe. Koliko toga su nam već dali i koliko toga još mogu da nam pruže, na koje sve načine mogu da nam olakšaju naše putovanje kroz život. Da se naučimo da poštujemo starije kao što bismo mi želeli da nas poštuju kada ostarimo”. Rekli su nam da je slogan akcije “Stari nisu stvari”.

Bila sam potpuno preplavljena i impresionirana. Pitala sam se: „Bože, ko li im je to sve osmislio i ko li je dao slogan akciji ’Stari nisu stvari’?“. U trenutku sam shvatila da sve ono za šta sam se lično zalagala, čitav svoj profesionalni vek (za bolji položaj najisključenijih starijih, za smanjenje diskriminacije i obezbeđivanje dostojanstvenijeg života u starosti, za poštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava…) i objašnjavala to da se mi prema starijima ophodimo kao da su objekti, a ne subjekti u sistemu zaštite, sada je sva ta filozofija složena u slogan od tri reči, u kome je sve rečeno: „Stari nisu stvari“.

Danas, i posle 6 meseci od početka akcije i kampanje koja afirmiše pozitivne vrednosti starijih, aktivno starenje i ima za cilj da vrati samopouzdanje i dostojanstvo ne malom broju starijih gde je ono poljuljano i, konačno, da konkretno pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija, podjednako sam ushićena i ubeđena da kampanja mnogo više radi za dobrobit najstarijih građana ove zemlje od onoga što bi za njih trebalo da radi i država i društvo u celini.

Ne zna se koja od koje akcije Pokreta 65+ je autentičnija i originalnija. Da li ona na svečanom otvaranju izložbe „Stari nisu stvari“ u Kulturnom centru Beograda, 09. novembra 2013. godine, kada su im svi „eksponati“ na izložbi bili sami stariji ljudi, sa kojima su posetioci mogli da popričaju, da razmene iskustva… Ili kada su narednih dana promoterke – „mažuretkinje“ iz Ade, kroz igru i ples prenosile poruke kampanje:

• „Ja imam 65+ i lajkujem ti statuse“
• „Ja imam 65+ i patike za trčanje“
• „Ja imam 65+ i još uvek izlazim“
• „Ja imam 65+ i živim punim plućima“
• „Ja imam 65+ i tražim nove izazove“

Način na koji je uređen sajt kampanje, a posebno deo „Riznica 65+“, u kome su kroz sliku i malo reči sačuvani korisni saveti starijih sugrađana, a koji bi verovatno njihovim odlaskom bili zaboravljeni. Ništa manje nije interesantan ni deo u kome su ispričane „Istinite životne priče čiji junaci i pored svojih godina nastavljaju da nas inspirišu, iznenađuju i ohrabruju“.

(…)

Tekst “Kako Pokret za brigu o starijima doprinosi socijalnom uključivanju” Nadežde Satarić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.