Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Relja Dereta (Blog o socijalnom uključivanju)

Nedostaju pare. Ljudi nemotivisani. Nema se vremena za akciju. Drma trema od javnog nastupa.

Problema uvek ima. Razni su pristupi za različite izazove, od kojih je nažalost čest izbor odustati i pomiriti se sa sudbinom – ljudi su nemotivisani i šta ćemo sad. Pričali smo u prethodnom postu koliko je bitno da osmotrimo iznova situaciju, a sada bih otišao dublje u tu veštinu posmatranja.  Istražićemo aktivističku tehniku staru nekih dva milenijuma.

O ovoj tehnici je pisao jedan vladar Rimskog carstva, tada najvećeg poznatog carstva na svetu. Probajte da zamislite sa kojim problemima se takav čovek dnevno susretao:

Ako mislite da vama neki saradnik radi iza leđa, imperator je morao da brine da mu brojni rivali bukvalno ne zabiju nož u leđa. Previše posla? Probajte da u isto vreme razvijate zemlju, pregovarate na stotinu strana, ratujete i rešavate bezbrojne sporove. Akcija sa velikim rizikom neuspeha? On je odlazio u vojne pohode u kojima je rizikovao živu glavu.

Međutim, ovaj vladar je imao jedan pristup životu, jednu praktičnu filozofiju kojom se vodio u apsolutno svakoj situaciji. U pitanju je Marko Aurelije, a njegova filozofija je stoicizam.

Danas kad kažemo da se neko ponaša stoički, prva asocijacija je da je suzdržan, asketa itd. Međutim postoji nešto drugo daleko dragocenije što možemo naučiti iz stoicizma: Reči Marka Aureliusa koje autor Ryan Holiday ističe kao ključne u svojoj Knjizi “The obstacle is the way” sumiraju ovaj pristup:

“Ono što je prepreka akciji pokreće akciju. Ono što stoji na putu postaje put.” (moj nezgrapan prevod engleskog prevoda, “The impediment to action advances action. What stands in the way becomes the way.”)

Dakle, prepreke nisu tu samo da ih istrpimo ili lupamo glavom o njih. Naprotiv, one su tu da nam daju inspiraciju i gorivo da na još kreativniji, lukaviji, laganiji način rešimo situaciju. Ako je u pitanju nešto zaista izazovno s čime se moramo suočiti, onda ćemo to raditi sa dubljom svešću zašto je to dobro, šta postižemo i koliko iz toga dobijamo…  i letargija se odjednom pretvara u motivaciju! Eto prilike da prevaziđete sebe!

Recimo, znate da vas čeka predstavljanje projekta različitim grupama ljudi, a nemate prethodno iskustvo javnog nastupa. Trenutno ne nalazite kurs prezentacijskih veština, a čak i da postoji, niste sigurni da li možete da ga priuštite.

Hajde da obrnemo situaciju: Šta ako postoji način da vežbate javni nastup u realnim okolnostima, a pritom čak i da budete plaćeni?

Jednostavno – prijavite se na oglas za deljenje flajera i eto prave škole: moraš da priđeš osobi, uhvatiš njenu pažnju, u par reči efektno izreklamiraš flajer… Pritom ste svesni da ćete mnogo puta biti odbijeni, da je neuspeh sastavni deo učenja, tako da je svaki prilaz osobi ujedno i prilika da se isproba lekcija naučena iz prethodnog pokušaja. Koliko je to drugačiji pristup od onih ljudi koji kad “dele”‘ flajere stanu na vrh pokretnih stepenica sa ispruženom rukom i kao neki automat samo ispucaju flajer.

Znam da neću biti omiljen što zagovaram entuzijastičnije deljenje flajera na ulici, prvi ću se složiti da ponekad prošetati Knez Mihajlovom čovek mora da bude nindža da bi izbegao sve one sa humanitarnim razglednicama… s time što je tu razlika što vi sa flajerom ne terate nikoga da nešto kupi, već samo dajete reklamu (inače, ti humanitarni prodavci su priča za sebe). Isto tako, možete štampati flajere o svom projektu, i time više ne prodajete nečiji proizvod već (vežbate da) širite svoju ideju.

(…)

Tekst “Kako svaku prepreku pretvoriti u priliku. Zaista.” Relje Derete u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.