Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Pišu: Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović (Blog o socijalnom uključivanju)

Mobilna komunikacija i upotreba novih tehnologija u životu kao i u nastavi prisutna je u sve većoj meri. Današnji telefoni dostižu kapacitete personalnog računara, mogu stati u džep i pružaju pristup raznim informacijama i izvorima podataka na bilo kojem mestu na planeti. Poznato je da je upotreba mobilnih telefona na školskim časovima nailazila na brojne predrasude i zabrane, ali danas u vreme Kovid-19 pandemije, postaje sastavni deo nastave. Upotrebom mobilne telefonije u stanju smo da sakupimo i obradimo povratne informacije još za vreme nastave. QR kodovi predstavljaju jedan od zabavnih načina da kod svojih učenika/ca razvijete digitalne kompentencije. Upotrebom QR koda u nastavi razvijaju se istraživačke veštine, analitičke i logičke kompetencije, kao i veštine kritičkog razmišljanja.

Nastava je organizovana tako da na početku rada učenici/ce dobijaju različite stikere na kojima su iscrtani simboli. Svaki simbol odgovara jednom radnom mestu, odnosno jednoj određenoj grupi koju čini nekoliko učenika/ca. Svaka grupa raspolaže sa nekoliko mobilnih telefona ili tableta.

Nastavnik/ca prvo predstavi QR kod, njegov tehnološki razvoj i mogućnosti upotrebe, a onda učenici/ce dobijaju zadatak – da instaliraju aplikaciju za očitavanje QR koda na telefonu ili tabletu. Nakon toga učenici/ce dobijaju prve kodove. Svaka grupa dobija po jedan kod koji treba da očita. Mi smo se odlučili za obradu putopisa – teksta Peđe Milosavljevića „Potraga za pejzažima“, i to po delovima na način da svaka grupa dobije jedan deo kodiranog eseja. Kod može biti deo teksta ili slika predela, prepoznatljive znamenitosti ili opis istorijske ličnosti koja je povezena sa lokacijom na putovanju. Nakon očitanog koda svaka grupa postavlja svoj kod na odgovarajuće mesto na nemoj karti Balkanskog poluostrva.

Drugi deo aktivnosti porazumevao je da se grupama podeli još po nekoliko QR kodova. Zadatak je bio da se očita novi QR kod i da se pažljivo prati predavanje o geografiji terena koji je opisan u tekstu putopisa. Kada se spomene mesto na koje se odnosi njihov kod, učenici/e su izlazili ispred neme karte kako bi zalepili QR kod i ostalim učenicima/cama predstavili šta se nalazilo na njihovom kodu.

Putovanje, na primer, može da krene od Beograda ka Dubrovniku. Kako narator u prvobitnom tekstu putuje vozom, nastavnik u prvom licu objašnjava kako se odvija putovanje. Prvi kodovi prikazuju železničku stanicu. Kroz prezentaciju se predstavljaju osnovni podaci: ko su bili prvi putnici, kada je krenuo prvi voz, dok su učenici/ce sa kodovima dobili fotografiju stanice ili opis istorijskih činjenica o izgradnji pruge. Analizirajući date kodove koji sadrže tekst ili sliku koja prati prezentaciju, oni su postavljali kodove na mapi putovanja koja je bila postavljena na zidu učionice. Povezanost sa različitim predmetima vidi se kada se na primer pomene godina osnivanja prve železničke stanice kroz zapis koja stoji urezan na zgradi železničke stanice u Beogradu i ispisan je rimskim brojevima koje učenici očitavanjem koda prevode u arapske cifre. Kako se smenjuju mesta koja putopis navodi, tako nastavnik/ca putem prezentacije na video-bimu predstavlja svako sledeće mesto, a učenici/ce očitavaju kodove, prepoznaju o kojem mestu je reč, dogovaraju se kako će da predstave svoji očitani kod i postavljaju kodove na kartu. Na kodovima se nalaze slike istorijskih ličnosti (Aleksandar Obrenović i Draga Mašin), značajne građevine (most u Mostaru, most u Višegradu, most na Neretvi), glumci, muzičari (Bora Đorđević: Čačak), neki kodovi su muzički, odnosno pesme koje se odnose na zadato mesto (Čačak kolo, pesma Riblje čorbe „Zadnji voz za Čačak”, muzika iz filma „Neretva”, pesma „Miljacka”, dubrovački trubaduri), slikari (Nadežda Petrović), pisci (fotografije Alekse Šantića: Mostar, Jovana Dučića: Trebinje, kao i snimci njihovih pesama koje govore poznati glumci). Upotrebili smo više od 40 kodova.

Na kraju smo dobili nemu kartu Balkanskog poluostrva popunjenu kodovima koja su proširila znanje učenika/ca o putopisu (eseju) koji su obrađivali na času srpskog jezika i književnosti. U nastavku rada učenici/ce su registrovali platformu Quizzis, kako bi njihova znanja bila proverena. Na kraju testa, na video-bimu je prikazano ime učenika/ce koji je osvojio maksimalni broj poena, kao i skala svih registrovanih učenika/ca i njihov rezultat. Kao dodatna podrška učenicima/cama se demonstrira kako da izvrše registraciju i kako da kreiraju svoj kviz. Onda im se zadaje domaći zadatak da sami osmisle kviz koji će na nekom od narednih časova da prikažu.

Ovom aktivnošću smo hteli da napravimo razliku od uobičajenog rada, odnosno da učionica bude okrenuta učeniku/ci koji istražuje, sarađuje, odgovara na izazove i rešava probleme. Nastavnik učestvuje u zajedničkim aktivnostima, usmerava i vodi do krajnjeg cilja da sve što je urađeno bude predstavljeno drugim učenicima/cama i nastavnicima/cama, jer naš cilj je učenje i prošireno i unapređeno saznanje o datoj temi, a ne samo završena mapa.

Mnoga deca osećaju napetost i nervozu kada rade u grupi, pa smo posebno radili na usaglašavanju grupa i prilagođavanju članova/ica tima da mogu da uspesno sarađuju. Deca sa teškoćama u učenju imala su probleme komunikacije u grupi koje smo rešili podrškom u komunikaciji i pažljivim praćenjem rada svake grupe od strane nastavnika/ca. Ova moguća napetost najčešće je posledica zabrinutosti za ishod rada. To je izraženo i kod dece koja po svaku cenu hoće da postignu uspeh. Podrška nastavnika/ca ostvarivala se usmenom pohvalom, zajedničkim aplauzom odeljenja i publike koja je nagradila svako uspešno rešenje. Kod učenika/ca koji su hiperaktivni, povučeni, stidljivi ili agresivni često je prisutno ometanje pažnje. Zato smo kroz projektnu nastavu i kombinovani rad za stolom u grupi i kretanje kroz učionicu, ostvarili primetnu fokusiranu pažnju učenika/ca tokom rada. Primena vizuelno motoričkog rada, postavljanje i čitanje kodova daje brze povratne informacije o ostvarenim ishodima. Cilj našeg „putovanja“ bio je i predstavljanje našeg rada kolektivu kao primer dobre prakse u radu sa učenicima/cama sa teškoćama u učenju.

Kod učenika koji imaju teškoće u čitanju, grupni rad je pomogao u ostvarivanju ishoda učenja kroz usmeni deo izražavanja. Vršnjačka edukacija koju smo primenili tokom nastave pomogla je da učenici/ce sa slabijim uspehom shvate upotrebu aplikacija u nastavi i da ih neposredno koriste. Nove tehnologije pomažu u savladavanju različitih tema, kao što su geografski pojmovi koji se razmatraju kroz slike, tekst pesme koji se prepoznaje i pamti putem dešifrovanog koda, slika istorijskih ličnosti koje se otkrivaju i povezuju sa mestom rođenja, ili pojam građevine po kojoj se prepoznaje neki grad. Za učenike/ce koji otežano pamte ili slabije prepoznaju likove i nedovoljno poznaju gradivo pojedinih predmeta, očitavanje sa kodovima je doprinelo otvaranju novih saznanja na interesantan način i unapredilo je pristup nastavi. U jednom delu aktivnosti, koje je trebalo da urade ispred table obeležavanjem na karti putovanja, učenici sa slabijim uspehom bili su zainteresovani da predstave grupi svoja saznanja, što je bilo pohvaljeno aplauzom svih prisutnih učenika/ca i nastavnika/ca. Smatramo jako važnim da se učenici/ce sa teškoćama u učenju ohrabre da sami pokažu šta misle i da budu deo vršnjačke grupe čime se uključuju u rad celog odeljenja i nastava ima jednak uticaj na sve učesnike/ce.

Od kada smo počeli da koristimo QR kodove na časovima, predavanja su postala mnogo zabavnija i interaktivnija, a učenici/ce postaju angažovaniji za sticanje novih saznanja. Učenici/ce sa teškoćama u učenju su ovaj interaktivni način učenja prihvatili izuzetno dobro i kroz evaluaciju nastave potvrdili su da je ovo dobar način rada. Pametni telefoni su onoliko pametni koliko mi znamo da ih upotrebljavamo. Povezivanjem književnog dela u vremenu i prostoru, kao i obradom informacija iz istorije, muzike, geografije, umetnosti, i njihovim povezivanjem sa književnim delom, kod učenika/ce se uspešno razvija multidisciplinarnost.

Kako kodovi sadrže tekstove pesama vezane za predele koje obilaze, fotografije, istorijske ličnosti i događaje, poznate umetnike i pisce kao i javne ličnosti iz svetske muzike i filma, na ovaj način smo objedinili STEAM i nacionalnu književnost u duhu digitalne tehnologije.

———-

Tekst „Kodirano putovanje” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Bojane Mitrićeski Anđelković i Slađane Jović možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.