Ključna reč poslednjih godina u procesima razvoja, od socijalnog uključivanja do marketinga, čak bismo mogli reći u svakoj delatnosti i industriji u savremenom tehnološkom kontekstu, je zajednica. Ideje i inicijative koje pronalaze integrisane načine da reše konkretne probleme i unaprede kvalitet života konkretnih ljudi, u konkretnom kontekstu izdvajaju se kao lideri svojih praksi. Socijalne radnice i nastavni kadar sa katedre za socijalni rad na Fakultetu političkih nauka u Beogradu upravo predstavljaju takve liderke i glavne akterke ove uspešne priče.
„Mi smo želele da napravimo intervenciju u taj osećaj bespomoćnosti“, započinju svoju priču profesorka Nevenka Žegarac i stručne saradnice sa katedre za socijalni rad Fakulteta političkih nauka, Slavica Milojević, Gordana Marčetić Radunović i Ivana Seratlić. Povod za razgovor je interaktivna platforma KonekTas, napravljena u saradnji sa UNICEF-om i uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Na početku vanrednog stanja i krize izazvane koronavirusom (COVID-19), ove socijalne radnice su prepoznale i upitnikom ispitale potrebe zajednice praktičara u sistemu socijalne zaštite za neophodnim servisima u situaciji nepoznatnoj svima. Prvobitna ideja bila je da se napravi virtuelna destinacija koja će pružiti informacije i prilike za volontiranje u skladu sa svim principima socijalnog rada i aspektima očuvanja lične i kolektivne zdravstvene bezbednosti. Vođene potrebama zajednice koja je online i offline počela rapidno da raste, KonekTas je od platforme namenjene volontiranju prerastao u digitalnu destinaciju na kojoj praktičari i praktičarke u sistemu socijalne zaštite, akademska zajednica i studenti socijalnog rada i socijalne politike mogu da upoznaju i umreže se sa kolegama, diskutuju o potencijalnoj saradnji, upoznaju se sa najnovijim istraživanjima, najboljim praksama i konkretnim materijalima za praktičnu i brzu upotrebu, kao i da pristupe mapama o novouspostavljenim uslugama koje nastaju kao odgovor na urgentne potrebe posebno osetljivih društvenih grupa. Od aprila do 15. juna na platformi je preko osamsto učesnika/ca prisustvovalo na 7 vebinara, 4 regionalna, 10 supervizijskih sastanaka i 17 diskusionih grupa. Teme su konceptualno bile usmerene ka, kako autorke platforme kažu „pomaganju pomagačima” i od početka su odgovor na njihove prvobitno ispitane potrebe. U tom smislu, teme su pokrivale širok dijapazon potreba: od konkretnih tehnika brige o ličnom mentalnom zdravlju u stresnim situacijama, preko mogućnosti hitnog zbrinjavanja usled nasilja u porodici za vreme COVID-19 krize do vebinara na temu uloge Crvenog krsta tokom COVID-19 krize. Broj realizovanih interaktivnih aktivnosti u ovim okolnostima deluje impresivno ali procesi razvoja koji su ih pratili su zapravo povod za učenje i artikulaciju novih modela.
Izboru tema se pristupilo participativno, sa idejom da platforma predstavlja digitalni prostor u kome će vodeći principi biti zajedništvo, pripadanje i poverenje, kako je to opisala Slavica Milojević. Upravo pitanje poverenja izdvaja se kao ključna ideja u razumevanju motivacije i potrebe za ovakvom praksom. Gordana Marčetić Radunović, dodatno i praktičarka psiho-drame, približila nam je važnost razumevanja uloge traume u pronalaženju modela socijalnog uključivanja koji će moći da budu osnova unapređivanja kako lokalnog tako i regionalnog društvenog konteksta. Uzimajući u obzir regionalno istorijsko nasleđe, ona ističe da podržavajući pomagače, socijalne radnike, psihologe, terapeute i brojne druge aktere socijalnog uključivanja i podrške, mi kreiramo preduslove građenja održivih socijalnih servisa koji potiču od i kreiraju se za svoje sugrađane i sugrađanke.
Početak razvoja platforme obeležio je upitnik za praktičare i praktičarke socijalne zaštite, zatim je realizovano mapiranje lokalnih inicijativa i u skladu sa ovim zaključcima velikom brzinom je kreiran prostor za praktičare/ke socijalnog rada i studente da, prema rečima Ivane Seratlić, u sasvim neizvesnoj situaciji krenu ka snagama, rešenjima i odgovorima. Autorke platforme naglašavaju da su razvoj platforme svesrdno podržale službe Fakulteta – od službe za informacione tehnologije do kolega sa katedre i pre svega sami studenti/kinje, koji su dobili priliku da ravnopravno doprinesu u izboru tema kao što je na primer „Kako od diplome do prvog posla”. Digitalno lice platforme pratio je i nastavlja da prati neumoran rad na terenu – brzina reagovanja i regionalni karakter su u velikoj meri odraz kredibiliteta autorki i razvojnog tima koji su, kako autorke kažu, upućivali poziv zajednici da se priključi. Nebrojeni telefonski razgovori, razmena ideja i brza integracija otkrivenih potreba i regionalnih iskustava, odraz su kapaciteta ovih liderki za učenjem. A to je, prema čuvenom futurologu Alvinu Tofleru, kompetencija savremenog doba. Naša sposobnost da naučimo, odučimo se i ponovo učimo, dodala bih, sa svojom zajednicom, je rezilijentnost u liderstvu koji savremeni izazovi od nas iziskuju.
Na temu teorijskih okvira koji predstavljaju osnov izgradnje ove platforme i procesa koji je čine jedinstvenom, profesorka Žegarac naglašava da je njihova osnova upravo sam socijalni rad. „Ideje su resurs. Razmena je resurs. Mreža je resurs. I mi ih stvaramo u komunikaciji sa zajednicom”, profesorkine su reči koje oslikavaju ovaj izuzetan podvig.
Kako je platforma nastala između fizičkog i digitalnog prostora, i njen dalji razvoj nastavlja da to odražava. U narednom periodu, kako i kada budu dozvoljavale prilike usred koronavirusa, planirana je humanitarna svirka čiji će prihod biti namenjen inicijativi Solidarna kuhinja u Beogradu.*
Ovo je prva od planiranih mnogih akcija prikupljanja finansijskih sredstava za praktičare/ke koje je platforma povezala svojim umrežavajućim naporima. Sledeći koraci vezani su za izgradnju održivosti platforme i njenog razvoja, ali tim ovih liderki naglašava da je izbor partnera za njih takođe pitanje komplementarnih misija. Neki od domena u kojima ima potrebe za podrškom su PR, promocija, kao i tehnička podrška. Neka ovaj članak posluži, kao i prethodne uspešne priče, kao poziv da se ovoj misiji pridružite. Retki su i dragoceni oni koji svoje profesionalno i privatno delovanje ne razdvajaju već ih čine specifičnim i unikatnim. Kada nam ove sagovornice kažu da su vodeći principi njihovog delovanja „uveži, poveži i udruži”, na nama je da taj poziv prepoznamo. Solidarnost nije cilj već način življenja i delovanja, i zato, po rečima profesorke Žegarac iz kritičnog prvog meseca krize, ova (svaka, prim.aut) nedelja je ključna!
*Napomena: samo održavanje događaja je odloženo zbog situacije sa pandemijom i povećanog broja zaraženih.
Napiši komentar