Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici stupila je na snagu 1. avgusta 2014. godine. Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Autonomnog ženskog centra, ovo je važan korak u istoriji ženskog pokreta, kao i podsetnik koliko još toga treba da bude učinjeno da bi se poboljšao položaj žena i njihove dece koja su preživela nasilje.
“Konvencija je sveobuhvatni instrument na evropskom nivou koji prepoznaje nasilje prema ženama, koji je do sada ratifikovalo 13 država, a potpisale 23 države. U narednom periodu potrebno je obezbediti njenu punu primenu, na koju se obavezuju države potpisnice, da bi se efektno delovalo u pravcu suzbijanja nasilja prema ženama.
Četiri važne teme Konvencije uključuju prevenciju, zaštitu i podršku žrtvama, gonjenje i kažnjavanje, kao i integrisane politike i praćenje.
Prevencija podrazumeva sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici kako bi se spasili mnogi životi i smanjila ljudska patnja. Konvencija navodi zahteve za vlade država, uključujući obuku profesionalaca koji dolaze u kontakt sa žrtvama nasilja, saradnju sa NVO i uključivanje medija i privatnog sektora u iskorenjivanje rodnih stereotipa i predrasuda. Pored države, važno je da se svaki pojedinac suprostavi rodnim stereotipima, štetnim običajnim i tradicionalnim praksama i diskriminaciji žena.
Zaštita: Konvencija teži da žrtvama i svedocima nasilja pruži zaštitu i podršku, što uključuje intervenciju policije i zaštitu putem opštih i specijalizovanih usluga podrške, kao što su sigurne kuće, SOS telefoni, krizni centri za žene koje su preživele seksualno nasilje i slično. Naglašava se da je važno osigurati da žrtve imaju pristup relevantnim informacijama o dostupnim uslugama podrške i zaštite.
Gonjenje i kažnjavanje: Konvencija zahteva da različiti oblici nasilja prema ženama i nasilja u porodici budu kažnjivi zakonom, te da države potpisnice uvedu nova krivična dela, kao što su psihičko nasilje, proganjanje, genitalno sakaćenje žena, prisilni brak, prisilni pobačaj i sterilizacija. Ona takođe zahteva procenu rizika, postojanje hitnih mera zaštite, postupke po službenoj dužnosti i delotvorne i srazmerne sankcije, koje odvraćaju od vršenja krivičnih dela.
Integrisane politike i praćenje: značajno je osigurati da države potpisnice poštuju svoje obaveze, što znači da stupanjem Konvencije na snagu grupa nezavisnih stručnjaka/-inja, kao i Komitet predstavnika/-ca država prate do koje mere države potpisnice primenjuju Konvenciju.
U cilju podrške ratifikaciji i primeni Konvencije, 2013. godine pokrenuta je kampanja Potpisujem.org, kao deo regionalnog projekta ‘Udruženim naporima – ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja’, koji vodi Autonomni ženski centar. Kampanja je istovremeno realizovana sa partnerskim organizacijama u zemljama Zapadnog Balkana (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija) i državama članicama EU (Slovenija, Hrvatska i Austrija) i Evropskim ženskim lobijem (EWL). Osnovni cilj projekta je doprinos uspostavljanju sveobuhvatnih zakonskih rešenja i politika za zaštitu žena od nasilja na Zapadnom Balkanu, kao uslova za dostizanje demokratije, ispunjenje ljudskih prava, socijalno uključivanje i usklađivanje sa evropskim vrednostima. Projekat je usmeren na podsticanje država da ratifikuju Konvenciju, a zatim da usklade svoje zakone i politike sa standardima Konvencije, kao i na praćenje njene primene. Sve aktivnosti kampanje su dostupne na internet prezentaciji Potpisujem.org, FB stranici I Sign Campaign i Twitter @ISignCampaign.
Pozdravljajući stupanje na snagu Konvencije protiv nasilja prema ženama, Autonomni ženski centar podseća Vladu Republike Srbije i nadležna ministarstva da još uvek nisu preduzete odgovarajuće aktivnosti povodom obaveza koje su preuzete potvrđivanjem ove Konvencije.”
Izvor: www.womenngo.org.rs
Napiši komentar