Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Dejan Marković (Blog o socijalnom uključivanju)

Alumni klub Dostignuća mladih u Srbiji započeo je šestu godinu postojanja. Kao pred detetom koje kreće u predškolsko, pred klubom su danas otvorena neka nova vrata iza kojih je osnovni zadatak podsticanje mladih da razmišljaju van okvira lokalnog nivoa, da postanu svesni svog potencijala i tako doprinesu pozitivnim promenama u društvu. Alumnize.RS (Alumni klub Dostignuća mladih u Srbiji) usmerava učenike na put pravljenja veze između školskog, studentskog i poslovnog života.

Kada sam odlučio da postanem deo preduzetničkih programa Dostignuća mladih u Srbiji, kada sam pokrenuo učeničku kompaniju u srednjoj školi i kada sam sa svojim timom bio pozvan na nacionalno finale takmičenja za najbolju učeničku kompaniju Srbije u Beogradu, nisam znao da tu postoji i nešto više. Moj tim je za nekoliko bodova ostao bez trećeg mesta, a bili smo sigurni da zaslužujemo pobedu i put na evropsko finale. Pomalo nezadovoljni, ali nikako razočarani, pozdravili smo prestonicu i vratili se u svoj rodni kraj.

Sav trud uložen od jeseni do proleća, svaki minut posvećen ličnom razvoju i obrazovanju, svaka reč izgovorena radi motivisanja članova tima našeg učeničkog preduzeća, izrečena radi ostvarivanja postavljenih kompanijskih ciljeva, svo vreme utrošeno na razumevanje saveta profesora koji su bili mentori preduzetničkog programa, bilo je vredno iskustva stečenog za jednu školsku godinu. Od prvog okupljanja zainteresovanih učenika, preko definisanja delatnosti, podele uloga, do prve aktivnosti i prve čestitke profesora, rukovodstva škole i sugrađana, znali smo da smo postali deo nečeg posebnog. Znali smo da smo drugačiji i bili smo spremni da pokažemo svima da naš grad, da Srbija još uvek ima omladinu koja želi i može da napravi pozitivne promene.

Trenutak u kome sam pred razrednim starešinom izgovorio rečenicu da mi je žao što nismo osvojili nijedno od prva tri mesta, ali da mi nije žao nijednog minuta provedenog u ovom preduzetničkom programu, pretvorio se u poziv da budem deo četvoročlane delegacije koja će predstavljati Srbiju na evropskoj konferenciji mladih lidera u Danskoj. Tako je posvećenost radu doprinela planiranju mog leta, a to leto obeležilo je mnoge moje odluke.

Inspirišući događaj pod nazivom „Lideri za održivu budućnost“ okupio je mlade Evropljane koji su prepoznali važnost preduzetništva i spoznali preduzetnički duh u sebi. Neverovatan osećaj zadržao se nakon svih ovih godina, a tokom kojih je trebalo steći njihovo poverenje – posebno onih koji nisu znali mnogo o Srbiji. Mogućnost da sedite u istoj prostoriji sa mladim ljudima iz čitave Evrope, u prostoriji u koju ste svi dobrovoljno ušli da biste nešto zajedno stvorili, uprkos svim kulturološkim, ekonomskim i socijalnim različitostima, posebna je draž među bivšim polaznicima preduzetničkih programa. Da stvari budu još romantičnije, nije retkost da se među alumni članovima razviju i prisnija osećanja pa onda imamo međunarodne alumni brakove, kumstva koja ne poznaju granice i dirljive trenutke kada stigne razglednica od prijatelja sa drugog kontinenta koja počinje sa:

“… Godine su prošle od kako smo se upoznali, od onog letnjeg osnivačkog sastanka Alumni kluba. Bez obzira na sve prepreke na koje smo naišli, nismo odustajali. Istrajali smo sa verom u ideju, u poziv. A ta istinska vera i posvećenost su ono što smo cenili jedni kod drugih i što ćemo uvek ceniti…”

(…)

Tekst “Kovači i vitezovi preduzetništva” Dejana Markovića u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.