Piše: Nada Stevanović (Blog o socijalnom uključivanju)
U Srednjoj školi „Sveti Ahilije“ u Arilju već duži niz godina organizujemo i uspešno sprovodimo program učenička kompanija. Mi smo se u programe razvoja omladinskog preduzetništva uključili 2007. godine na poziv organizacije “Dostignuća mladih u Srbiji”, oformivši učeničku kompaniju, koja je iste godine osvojila drugo mesto na regionalnom takmičenju. Dve godine kasnije kompanija osvaja prvo mesto na nacionalnom takmičenju i učestvuje na evropskom takmičenju na Sardiniji.
Svake sledeće godine formira se po jedna učenička kompanija, a onda školske 2012/13. u školi uspešno rade tri, pa u sledećoj školskoj godini četiri kompanije različitih delatnosti i ove godine dve kompanije. U ovoj školskoj godini na Nacionalno takmičenje najboljih učeničkih kompanija plasirale su se dve učeničke kompanije iz Arilja, Fit end svit i Džunior vižn, a pobednik takmičenja će Srbiju predstavljati u Berlinu.
Ozbiljnost svog rada, funkcionalnost proizvoda, poslovnost i šarm, ubedljivo pred žirijem pokazuju učenici organizovani u stabilnu jedinicu spremnu da odgovori zahtevima savremenog života i poslovanja. Svi oni su okupljeni oko iste ideje i sa istim ciljem: organizovani u timovepredstavljaju svoje znanje i kreativnost, uključuju se u svet biznisa i stiču vredna iskustva o poslovanju. Uče o proizvodnji i kako da savladaju tržišne zahteve, a sve to će im omogućiti razvoj njihovih stvarnih potencijala, obezbediti zaradu i pomoć u okviru edukovanja građana na očuvanju ciljeva od opšteg interesa.
Za sjajne uspehe ariljskih učenika i moje, kao njihovog mentora, stigla je potvrda u vidu nagrade Najbolji nastavnik godine 2014., i svedoči o tome koliko se sa ovim učenicima radi i koliko su oni spremni da ponude društvu.
Moje reči se ne boduju na takmičenjima i konkursima, ali se nadam da mogu doprineti da svi koji ovo čitaju prepoznaju iskrenu nameru da se podrži omladinsko preduzetništvo, baš kao što su to uočili i predstavnici partnerske škole iz Švedske.
Mislila sam da sam zahvaljujući radu u učeničkim kompanijama dostigla sam vrh uspeha i rezultata učenika, uz priznanje koje mi je lično dodeljeno, kao i privilegijom da dve godine za redom budemo na prijemu u američkoj ambasadi povodom Dana nezavisnosti…
Međutim, onda je došla Švedska. Baš mi smo, na osnovu svega što sam do sada iznela, odabrani da budemo saradnici Šveđanima u okviru projekta kojim Evropska unija podržava rad zajedničkih učeničkih kompanija i kulturološku razmenu učenika.
Grupa od deset švedskih učenika i pet nastavnika bila je u Arilju početkom oktobra 2014. godine, a onda smo mi posetili njih u martu ove godine. U okviru osamnaestodnevnog boravka obišli smo mnoga mesta, kulturne spomenike, upoznali se sa različitom kulturom, drugačijim načinom rada škole, probali neku drugu hranu.
Sreli smo se sa jednom, za nas potpuno drugačijom kulturom, koju, čini mi se poprilično boji multinacionalna sredina kakva je Švedska. Pravo oduševljenje sam doživela na ulasku u školu, kojom tiho, bez neke galame i jurnjave u izuzetno velikom prostoru cirkuliše više od hiljadu učenika, onih belih i crnih, zabrađenih ili sa kosim očima, u kolicima ili pak vođeni od strane drugog. Svi su oni u školi isti, smeju se, druže se i svi nose lap top koji im je osnovno sredstvo za rad, a koji su dobili upisom u školu. Taj ogroman školski prostor sa mnogo hodnika, učionica, ličnih kabineta nastavnika, velikim restoranom, većim brojem specijalizovanih radionica za osposobljavanje učenika u negimnazijalskim smerovima, izgleda netaknuto. Enterijer škole se, kažu, menja na svake tri godine, kako bi se podstakla proizvodnja u državi, a eto prostora i da se sa polovnom opremom pomognu ruralne sredine.
Mi smo bili njihovi gosti, pa su se tako prema nama i ophodili. Trudili su se da nam boravak bude udoban, da upoznamo što više, da ostvarimo punu saradnju, da nam obezbede uslove da realizujemo cilj projekta. Nismo dangubili. Naši učenici, koji su prošli obuku programa učeničke kompanije, pokazalo se da su daleko osposobljeniji u ovoj oblasti od svojih vršnjaka u Švedskoj. Postavili su im neke nove standarde u okviru razvoja učeničke kompanije od poslovne ideje do konačne prezentacije, iako su učeničke kompanije u Švedskoj obavezan deo školskog programa za razliku od nas gde je to vannastavna aktivnost. Nisu krili oduševljenje kada su videli spretnost i umešnost naših učenika, inovativne proizvode, a posebno kreativnost pri oslikavanju štanda u okviru pripreme za sajam. Među 221–om učeničkom kompanijom na sajmu, mislim da nije bilo posetioca koji se nije pozitivno izrazio o radu srpskih učenika. Sve pohvale smo uživali i od predstavnice srpske ambasade u Švedskoj, od predsednika Privredne komore grada Jevla, i velikog broja naših ljudi sa kojima smo se sreli. Taj oslikani štand, zamolili su nas da ostane nepromenjen kako bi oni svojim učenicima na časovima pokazivali to kao primer pozitivne prakse.
(…)
Tekst “Krupnim koracima od “Dostignuća mladih u Srbiji” do Švedske” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.
Napiši komentar