Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nikoleta Kosovac (Blog o socijalnom uključivanju)

Oduvek sam imala problem sa raznim netransparentnim humanitarnim akcijama u kojima se najšira javnost poziva na sakupljanje novca za pomoć raznim ugroženim i marginalizovanim grupama, na ovaj ili onaj način, ovde ili onde, od strane raznih organizacija, inicijativa, formalnih i neformalnih grupa, ali ono što, čini mi se prečesto, izmakne jeste kakva je to tačno vrsta pomoći i da li i kada je ti krajnji korisnici uopšte dobiju.

Nova godina i Božić su sve bliži, a praznična atmosfera je idealna za ovakvu vrstu akcija, a i  moju dodatnu sumnjičavost i skepsu. Ipak, iz godine u godinu internacionalna inicijativa «Kupi ništa dan» me svaki put sve više i više oduševljava.

Sve je počelo pre deset godina u Kanadi, kada je jedan umetnik organizovao protest u svom gradu protiv konzumerizma koji prevazilazi sve granice za vreme novogodišnjih i božićnih praznika. Već od sledeće godine, priča se proširila na još nekoliko gradova, pa nekoliko novih država, i danas ga obeležavaju aktivisti iz više od 65 zemalja u celom svetu. Datum se svake godine menja, a važno je da bude u poslednjoj nedelji novembra. Interesantno je to da se svake godine organizuju najrazličitiji događaji koiji na simboličan način upućuju na obavezu svih nas da trošimo manje (a ne više!) i na taj način vodimo brigu o našoj planeti, ali i našim sugrađanima kojima je nečije malo mnogo.

Jedna od mojih omiljenih akcija jeste inicijativa koje je apelovala  na građane i građanke Vankuvera da pri izlasku iz velikih supermarketa razmisle o tome šta su sve kupili i da ono što im ne treba ostave u kolicima koja stoje ispred ulaza a sve te namirnice i roba će u najkraćem mogućem roku biti prosleđene onima kojima su potrebni.

(…)

Tekst “Kupi ništa” Nikolete Kosovac u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.