Vlada Republike Srbije
Piše: Reka (Blog o socijalnom uključivanju)
Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) saopštio je 15. jula da je u toku prethodne noći 54 migranta umrlo od žeđi u pokušaju da se domognu obale Italije. “Evropa je iskoristila ljudska prava kao razlog za intervenciju, ali kada su Libijci došli u Evropu da traže zaštitu, njihova ljudska prava su bila odbijena. Međunarodni zakon o ljudskim pravima je bio dogovoren među državama, one su te koje su ga htele. Sada je na njima da ispune svoja obećanja. … Ljudi se tretiraju kao kriminalci ili gore od toga, i često su subjekti nasilja, zlostavljanja i nepravde.”
…“Izbeglice nose sa sobom ‘pravni ledeni breg’– koji je najmanje vidljiv ispod površine i najopasniji. Pored toga postoji mnogo prepreka, kao što su komplikovani birokratski sistemi i nedostatak pravne pomoći i interpretacije prilika, koje efektivno odbijaju tražioce azila na dostupnost pravdi… Ovi negativni uslovi uglavnom najviše pogađaju decu, budući da je njima potrebna kontunuirana i svakodnevna nega. Ovo takođe vodi do velikih poteškoća da se održi dečije obrazovanje.”
O ovome je bilo govora u Tribunalu 12, koji predstavlja projekat organizovan uz podršku Švedskog foruma za ljudska prava u Stokholmu, koji optužuje Evropu za kontinuirano kršenje ljudskih prava izbeglica, migranata i azilanata.
Možemo konstatovati da postoji očigledan problem i nesklad između sprovođenja vojnih intervencija u ime poštovanja ljudskih prava na teritoriji van Evrope, a sa druge strane kršenje poštovanja ljudskih prava u svojim demokratijama, potpisnicama međunarodnih ugovora koji jemče prava izbeglica, migranata i azilanata.
Kao izgovor za nepoštovanje zajemčenih prava, potpisnice se najčešće koriste konceptom “treće zemlje”. Jer, ukoliko je osoba pre dolaska u željenu zemlju EU prošla kroz još neku zemlju EU i druge zemlje koje se nalaze na listi sigurnih zemalja, oni prebacuju ove ljude kao loptice iz jedne zemlje u drugu. Ovaj koncept treće zemlje idealno treba da predstavlja, zapravo, saradnju više zemalja u cilju efikasnijeg i delotvornijeg upravljanja velikim prilivom migranata, od kojih većina traži azil. To laičkim jezikom znači da svaka zemlja članica EU mora da preduzme individualnu odgovornost za pružanje međunarodne zaštite, umesto da npr. u jednom slučaju Nemačka može da daje azil, a da Mađarska to odbije, uprkos pravilima na koje je obavezana.
„Oni subjektivno žive kao ljudi druge klase, zavisni od državne milostinje, osuđeni da ne rade ništa – ukratko, u pitanju su društveni autsajderi. Uz ljudsko dostojanstvo bolje pristaje radno pravo nego milostinja“.
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar