Vlada Republike Srbije
Piše: Liceulice (Blog o socijalnom uključivanju)
Ko smo mi?
LICEULICE tim je već 9 godina posvećen onima koji najteže dolaze do posla i koji žive na margini našeg društva. Naš program se realizuje kroz više aktivnosti, a najvidljivija od njih je izdavanje magazina Liceulice i njegova distribucija kroz našu mrežu prodavaca (socijalno ugrožene i marginalizovane osobe), koji zarađuju 50 procenata od svakog prodatog primerka, dok se ostatak sredstava koristi za štampanje novih primeraka i realizaciju programa podrške za naše korisnike, kao što su dnevna psihosocijalna podrška, radionice i obuke za sticanje i/ili unapređenje potrebnih veština, psihoterapeutske grupe, itd.
U proteklom periodu uspeli smo da obezbedimo posao i zaradu, psiho-socijalnu i ekonomsku podršku za više od 400 pojedinaca. Trenutno radimo sa oko 120 korisnika/ca u Beogradu i Novom Sadu.
Korisnici (beskućnici, osobe sa invaliditetom, osobe sa smetnjama u razvoju, korisnici psihijatrijskih usluga, Romi, osobe koje žive u siromaštvu i drugi pripadnici različitih ranjivih grupa) uključeni u naše programe imaju priliku da steknu nova iskustva i samopouzdanje i da uz našu podršku pronađu vlastiti put i rešenja kako bi samostalno uticali na promenu nepovoljnih životnih okolnosti. Primenjujući „hand up, not a handout” pristup radimo na podizanju kapaciteta naših korisnika za osamostaljivanje, povratak u regularne društvene tokove i uključivanje u tržište rada. Verujemo da je mogućnost da se zaradi ključni korak na putu ka stabilnosti i boljem životu i zbog toga smo odabrali aktivni metod podrške, umesto zadovoljavanja pukom humanitarnom pomoći, koja sama po sebi ne rešava problem. Ukoliko nešto postignete sami, to će vas ohrabriti i osnažiti daleko više nego ako istu stvar neko drugi učini za vas.
Pismo meni mlađoj
Šta biste danas rekli mladom/oj sebi (16–20 godina), kada biste mogli da se vratite kroz vreme? Po ugledu na britanske ulične novine The Big Issue, iz broja u broj, pružamo priliku svima onima koji su prisutni u javnom životu, a koji žele nekadašnjem/oj sebi da ponude reči mudrosti, ohrabrenja i upozorenja u magazinu Liceulice, u okviru rubrike „Pismo meni mlađem/oj”.
Verujemo da se slažete s nama da je važno obratiti se povremeno sebi mlađem, imajući u vidu one koji su danas mladi. Tako se neguje i podstiče iskrenost prema sebi i drugima, uči se iz grešaka, uviđaju se vrednosti koje su danas, ili u nekom prošlom vremenu, možda (bile) zanemarene. Osim toga, ovaj vid komunikacije možda može uticati na ljude koji su danas mladi i koji tek treba da donesu neke važne životne odluke.
I zaista, da možete da se obratite sebi mlađem, šta biste rekli?
Mnogi čitatelji i čitateljke magazina Liceulice su navikli da poslednje četiri godine čitaju pisma koja mlađim sebi pišu poznati novinari i profesorke, muzičari i aktivistkinje, glumci i književnice. Dosad su se našem pozivu odazvali: Ivan Čolović, Svetlana Slapšak, Zafir Hadžimanov, Ljubomir Živkov, David Albahari, Zoe Gudović, Veselin Marković, Mirjana Đurđević; a objavili smo u prevodu i pisma: Debi Hari, Džonija Rotena, Ronaldinja, Juana Makgregora, Pola Makartnija i Margaret Atvud.
Ovoga puta su naše korisnice, naša draga i prijateljska lica ulice, pisale mlađima sebi. Upoznajte ih!
Svetlana Petrović (63)
Foto: Liceulice
Treba da budeš opreznija s ljudima, i da praviš razliku između dobrih i loših. Onih koji zloupotrebljavaju dobrotu. Dobro je da učiš što više, jer kad čovek ima više informacija, može lakše da reši problem i da zna kako da se postavi. Uostalom, čovek se uči celog života.
Ipak si uspela da isplivaš iz mnogih komplikovanih situacija, delom zahvaljujući mami, pametnoj i obrazovanoj, a delom sopstvenim zaslugama. Prvenstveno snalažljivosti.
Druži se s više prijatelja, usamljena si kao jedino dete u porodici. Ne moraš da putuješ, jer to ne voliš i smatraš da je mudrost kad se snalaziš u svojoj sredini.
Dobro je što kriješ koji si odsek završila na Filozofskom fakultetu, ljudi bi te više saletali, a bolje da se obrate nadležnoj ustanovi. Čuvaj se agresivnosti i toga da budeš meta za gađanje. Koristi to znanje koje imaš za ophođenje s ljudima i, naravno, nemoj to znanje da zloupotrebljavaš. Neka ti ono služi za razumevanje raspoloženja drugih.
Mama ti je bila divna, zaslužna što te je štitila i vaspitala. Zvala se Nadežda Petrović. Sačuvaj lepe uspomene na nju.
Nauči da se odmaraš: više čitaj i uči.
Bojana Ivanova (43)
Foto: Sara Ristić
Draga Bojana,
Imala si teško detinjstvo, ali došlo je vreme da to ostaviš iza sebe, jer život je pred tobom i tvoja prošlost nije vredna sećanja, ni pominjanja. Bilo ti je teško, ali ti si te probleme prevazišla kad si shvatila da nije rešenje da se leži u krevetu, kuka i samosažaljeva, već da postoji mogućnost da se okružiš mnogim lepim stvarima koje život pruža, a ti ih nisi primećivala jer si bila obuzeta samosažaljevanjem.
To ti je bila najveća greška, i gledaj da to nikako ne ponoviš!
Želim da ti kažem da na svetu postoji mnogo toga što može da te okupira: knjige, druženje, ljubav, putovanja, kreativnost, zdrav život, vera u Boga i ko zna šta još što će ti se tek otkriti.
Ti si sada jaka, naučila si da se boriš, i mislim da za tebe više nema problema.
Samo želim da znaš da te volim, i da smo ti i ja uz tu ljubav – pobednice!
Tekst “Licem u lice sa…” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju.
pdf [3 MB]
Napiši komentar