Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nikoleta Kosovac (Blog o socijalnom uključivanju)

Pre neki dan mi prilazi Mirko, jedan od naših prodavaca, pozdravlja se, ćaskamo kao i inače o svakodnevnim temama, požali mi se kako mu danas baš nešto ne ide, kaže možda je zbog vrućine, nije ljudima do druženja i zaustavljanja na ulici. U tom trenutku nailazi moj prijatelj, Džejms, a Mirko mu se toliko obraduje da mi je bilo jasno da su se sigurno već negde upoznali. I onda Mirko počinje priču kako čitav dan niko nije hteo ni da ga pogleda, a kamoli da porazgovara sa njim ili da kupi novine, kada se pojavio Džejms i kupio dva primerka i „kao da se nešto ćudno desilo, ljudi su samo počeli da mi prilaze posle toga, znaš… nemam pojma šta je bilo, ma odjednom sam prodao skoro sve što sam planirao za danas“, priča on uzbuđeno. „E, ali tvoj drugar mi je, bre, ulepšao dan… ma nedelju!,“završava i odjuri dalje, kaže, žuri da se nađe sa svojom ekipom.

Nakon toga smo Džejms i ja sve vreme, dok smo pili kafu, pričali o ovoj naizgled običnoj situaciji, o tome na koji način koncept uličnih novina funkcioniše u drugim delovima sveta, kako ljudi reaguju na prodavce, novine, celu priču… da li svi delimo iste probleme i reagujemo na isti način.

Zaključili smo da, u stvari, dosta ljudi propušta onu najveću suštinu, a to je da je taj kontakt „licem u lice“, koji oni ostvaruju sa prodavcima, mnogo važniji od toga da li će oni na kraju kupiti novine ili ne. Ta socijalna razmena, osmeh i obično „kako si“ nekome zaista ulepša dan. LuL prodavcima to znači više od 50 dinara, koliko zarade od svakog prodatog magazina. Mnogo više.

Nemojte da vas mrzi da zastanete na par minuta kad ih sretnete na ulici, na nekom gradskom dešavanju. Nemojte da vas mrzi da razmenite par reči, pitate ih kako su, kako im ide… I vama će dan biti lepši, probajte, to vas ne košta ništa.

(…)

Tekst “Licem u lice sa samim sobom” Nikolete Kosovac u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.