Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nataša Todorović (Blog o socijalnom uključivanju)

U Ujedinjenim nacijama u Ženevi se od 13. do 30. septembra 2016. godine održava trideset treća sednica Saveta za ljudska prava na kojoj je Nezavisni ekspert za ljudska prava starijih osoba gospođa Roza Kornfled-Matte 15. septembra 2016. godine podnela svoj izveštaj o ljudskim pravima starijih osoba. U svom izveštaju gospođa Kornfeld-Matte je dala ocenu primene različitih međunarodnih instrumenata koji se tiču poboljšanja kvaliteta života starijih osoba i osvrnula se na primere dobre prakse, ali i na propuste u implementaciji postojećih zakona koji se bave zaštitom i promocijom prava starijih osoba. Izveštaj se takođe bavi analiziranjem činjenice na koji način implementacija Madridskog Internacionalnog plana akcije o starenju iz 2002. godine doprinosi unapređenju ljudskih prava starijih.

Gospođa Kornfeld-Matte je Nezavisni ekspert za ljudska prava starijih osoba od juna 2014. godine i prvi je nezavisni ekspert Ujedinjenih nacija za ovu oblast. U njenom mandatu je široka i detaljna analiza prepreka sa kojima se starije osobe susreću prilikom ostvarivanja svojih ljudskih prava, ali se takođe bavi i pronalaženjem primera dobrih praksi u njihovoj zaštiti i promociji. U delokrug njenog rada spada i prepoznavanje propusta koji se prave u implementaciji postojećih zakona i drugih propisa. Nezavisni ekspert je u svojim analizama integrisala i rodne aspekte starenja, kao i one vezane za invaliditet, obraćajući takođe pažnju na druge elemente potencijalne diskriminacije i kršenja ljudskih prava starijih: pripadnost etničkoj, jezičkoj ili rasnoj manjini, život u ruralnim sredinama, beskućništvo ili izbeglištvo. U svom radu  tesno sarađuje sa predstavnicima država-članica Ujedinjenih nacija, a učestvuje i na sastancima Otovrene radne grupe za starenje Ujedinjenih nacija, koja se bavi prepoznavanjem i premošćavanjem pravnih prepreka za ostvarivanje ljudskih prava starijih osoba u međunarodnom kontekstu.

Ovaj izveštaj obuhvata informacije do kojih je Nezavisni ekspert došla tokom svog dosadašnjeg mandata – između juna 2014. godine i juna 2016. godine – a za to vreme imala je prilike da Savet za ljudska prava opširnije izvesti u pisanoj formi samo jednom, osvrćući se na pitanja autonomije i nege septembra 2015. godine. Ovogodišnji izveštaj je u tom smislu značajno sveobuhvatniji, ali se u njemu ujedno skreće pažnju i na neke teme koje treba podrobnije istražiti.

Tokom perioda od septembra 2015. godine, Nezavisni ekspert je učestvovala na nekoliko međunarodnih skupova i konferencija na temu starenja: u februaru je u Lozani prisustvovala konferenciji koja se bavila starenjem i balansom između osnaživanja i ranjivosti, u aprilu u mestu Brdo kod Kranja u Sloveniji, prisustvovala je međunarodnoj konferenciji na kojoj se diskutovano o osnaživanju starijih, osoba nakon koje su Slovenija i Argentina osnovale Grupu prijatelja ljudskih prava starijih. Učestvovala je i na panel diskusiji u Ženevi u martu, a koju su organizovali Međunarodno udruženje škola za socijalni rad i Međunarodna federacija socijalnih radnika na temu uloge socijalnog rada u rešavanju problema izbeglica i migranata. Nezavisni ekspert je u ovoj diskusiji istakla da starije osobe u vanrednim situacijama bivaju pogođene neproporcionalno više od mlađih osoba. O sličnoj temi govorila je i na Okruglom stolu o klimatskim migrantima organizovanom u Ženevi u aprilu, ističući neophodnost sistematičnog građenja otpornosti  starijih na vanredne situacije. U maju je učestvovala u sesiji organizovanoj od strane radne grupe za ljudska prava, u Njujorku, na kojoj se diskutovalo o urbanizaciji i održivom razvoju, gde je istakla neophodnost da starije osobe budu uključene u dizajn urbane infrastrukture kako bi se došlo do održivih rešenja koja zadovoljavaju i potrebe starijih.

U svom izveštaju Nezavisni ekspert je dala pregled međunarodnih instrumenata i inicijativa koji su značajni u oblasti zaštite i promocije ljudskih prava starijih, ističući da je od posebne važnosti usvajanje Održivih ciljeva razvoja, i da treći cilj eksplicitno govori o  obezbeđivanju zdravog života i promovisanju dobrobiti za sve.

U svom pregledu najboljih praksi, Nezavisni ekspert se oslonila na izveštaje koje je dobila od 74 korespondenta: 40 država-članica Ujedinjenih nacija, 14 nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava, 19 nevladinih organizacija (među njima je i Crveni krst Srbije) i jedne državne organizacije.

Sumirajući izveštaje, Nezavisni ekspert piše o tome da je jedan broj država usvojio nacionalne strateške dokumente o starenju – od kojih su neki sveobuhvatnog tipa, a neki se bave pojedinačnim temama (na primer suzbijanjem diskriminacije starijih ili zdravstvenom zaštitom starijih). Pokazalo se da je uključivanje starijih osoba u pisanje ovakvih dokumenata esencijalno kako bi oni imali stvarnu vrednost u primeni – bilo da se radi o akademskoj javnosti koja pomaže stručnim znanjem ili kroz uvođenje konsultativnih mehanizama kojima se perspektiva „običnih“ starijih osoba prepoznaje u strateškom razmišljanju. U ovom segmentu rada postoji jasna uloga civilnog društva koji može da služi kao spona između samih starijih i kreatora politika. Izveštaj analizira i projekat Svetske zdravstvene organizacije koji se bavi kreiranjem gradova prilagođenih svim starosnim kategorijama i iznosi detaljne sugestije u kojim se u segmentima planiranja mora posebno voditi računa o starijim osobama i njihovim potrebama, ali i o njihovim potencijalima.

(…)

Tekst “Ljudska prava starijih osoba, kuda dalje?” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.