Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Mađarska je predstavljajući program inkluzije Roma zatražila od Evropske komisije da kada je reč o manjinama više uvažava nacionalne prilike. Istovremeno zvaničnici EU pozivaju na pravno obavezujuće mere integracije romske populacije. Mađarska ukazuje na različit način života Roma na istoku i zapadu EU i hvali se svojom strategijom za Rome za koju kritičari kažu da je zasnovana na “strahu i kazni”. Romi su najveća manjina u Evropi i uglavnom žive ispod granice siromaštva. Evropska komisija populaciju Roma u EU procenjuje na 11 miliona a u Mađarskoj Romi čine oko 7% ukupnog broja stanovnika.

Na plenarnoj sednici Evropskog ekonomskog i socijalnog odbora (EESC), savetodavnog tela Evropske unije, mađarski ministar za ljudske resurse Zoltan Balog predstavljajući evropskoj javnosti program inkluzije Roma zvanične Budimpešte iskoristio je priliku da kritikuje “nedostatak fleksibilnosti” Komisije po pitanju nacionalnih strategija za Rome.

Mađarski ministar je ocenio da ne sme da postoji samo jedna, jedinstvena strategija za Rome u svim članicama EU dodajući da Komisija treba brže i bolje da odgovori na izmene koje na tom planu traže članice.

“Potrebni su nam objektivni pokazatelji ali i različite strategije, zavisno od specifičnosti svake zemlje”, istakao je Balog.

Balog je rekao da je Komisiji trebalo pet godina da prihvati da Mađarska mora da prilagodi svoju politiku specifičnoj situaciji i dodao da Romi ne žive isto u svim članicama Unije. On je posebno ukazao na strukturne razlike između Roma i istočnoj i zapadnoj Evropi.

Naime, Romi na zapadu uglavnom žive na periferiji velikih gradova dok 60% Roma u istočnim članicama EU živi u seoskim područjima, pa su potrebne posebne politike za njih, objasnio je Balog.

Mađarski ministar je pozvao Komisiju da bude manje “uglađena”, odnosno da stvari nazove pravim imenom kada je reč o politikama za romsku populaciju.

Balog je istakao i da je pitanje Roma, iako treba da bude rešavano na nacionalnom nivou, evropska odgovornost dodajući da su oni “najosetljivija grupa, posebno u vreme ekonomske krize”.

Mišljenje mađarskog ministra delio je i njegov domaćin, predsednik Odbora Anri Malos (Henri Maloše) koji se založio za obavezujuća pravila za strategije za inkluziju Roma.

Predsednik Odbora je kritikovao mere koje je predložila Komisija zbog slabih rezultata koji su posledica “nedovoljnog angažovanja članica”.

Evropski ekonomski i socijalni odbor pozvao je Savet “da iskoristi svoju moć da se usvoje obavezujući akti kako bi se iskorenile teškoće i ogromno siromaštvo koje je pretnja životima Roma”.

Mađarska se diči svojom strategijom

Vlada Mađarske zadužila je jednog državnog sekretara da se bavi isključivo pitanjem Roma i u svoj inače kontroverzan novi ustav uvrstila odredbu kojom se predviđa da sve etničke manjine imaju predstavnike u parlamentu.

Preduzete su i raznovrsne socijalne i ekonomske mere, npr. obavezan vrtić za decu od tri godine naviše, osim za decu iz porodica iz srednje klase koje imaju samo jedno dete. To je mera koja treba da pomogne da se odgovori na obrazovne izazove sa kojima se suočavaju Romi.

Budimpešta je takođe odlučila da do 2015. godine nijedno dete bez roditelja mlađe od 12 godina ne živi u centrima već da se da na usvajanje ili u hraniteljsku porodicu.

Vlada organizuje i programe obuke za Rome za rad u građevinarstvu ili šumarstvu sa ciljem da im pruži priliku da ovladaju veštinama koje se traže na tržištu rada. Takođe će oko hiljadu žena ići na obuku za socijalne radnice, najavio je Balog.

Mađarska je usvojila i nove nastavne planove i programe kako bi đaci naučili više o romskoj kulturi i istoriji.

Međutim, predviđene su i kazne, odnosno uskraćivanje porodičnih beneficija onim Romima čija deca ne idu u školu.

Balog kaže da cilj nije da se “ulepša realnost” i dodaje da Rome “ne treba tretirati kao žrtve”. On je istakao da Romi “moraju da preuzmu odgovornost za svoje živote”.

Ipak, nije sve ružičasto

Situacija na terenu međutim nije tako “ružičasta”, rekla je za EurActiv.com evropska poslanica Kinga Genc (Göncz) iz mađarske opozicione socijalističke partije.

Ona kritikuje vladine “ispeglane” podatke dobijene od ljudi koji pohađaju obavezne programe i kurseve jer je to jedini način da dođu do socijalnih beneficija.

“To je tragedija – teraju ljude da stoje u prostoriji i ‘majmunišu se’, recimo da povezuju tačke čak i kada imaju fakultetske diplome … to je protiv ljudskog dostojanstva”, istakla je Genc.

Ona takođe smatra da “nije dobro” da se porodice ostave bez socijalne pomoći ako im deca ne idu u školu.

“Ono što mogu da urade je da naprave drugačiju klimu u školi kako bi se kod dece i roditelja izgradilo poverenje i kako bi se osećali dobrodošli a ne da ih kažnjavaju, čime se situacija samo pogoršava”, smatra evroposlanica i dodaje da je mađarska vlada stvorila atmosferu “straha i kazne”.

Genc ukazuje da “postoji stav represije prema beskućnicima, Romima itd”, pa su oni primorani da rade šta im se kaže.

Priznajući da se život Roma u Mađarskoj popravio u izvesnoj meri, Genc za to ne hvali vladu. Ona tvrdi da je prethodna vlada bila ta koja je stavila tačku na segregaciju romske dece u školama “izvodeći ih iz specijalnih škola”.

Genc je podsetila i da su pre kraha komunizma Romi uživali u punoj zaposlenosti, mada je istina da su živeli u nižim slojevima mađarskog društva.

Podaci popisa pokazuju da u Mađarskoj živi 205.000 Roma, Rumuniji 535.000, Bugarskoj 370.000, Slovačkoj 89.000, u Srbiji 108.000 a u Turskoj pola miliona.

Izvor: EurActiv.rs