Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Udeo osoba uzrasta od 30 do 34 godine koje imaju visoko ili više obrazovanje u EU je skoro za trećinu veći nego u Srbiji. Sa udelom od 36,8% u 2013. i osetnim povećanjem u odnosu na 2002. EU još nije ispunila svoj cilj za 2020, a to je da najmanje 40% osoba te starosne grupe ima visoko ili više obrazovanje. Srbija je još dalje od tog cilja sa 25,3% osoba sa visokim ili višim obrazovanjem.

EU je ovaj pokazatelj počela da meri 2002. godine, kada je 24% stanovništva u dobi od 30. do 34. godine imalo visoko ili više obrazovanje, i od tada se beleži konstantan napredak na ovom polju, navodi se u izveštaju Evropske statističke službe Eurostat.

Situacija je u EU neujednačena, pa tako tek nešto više od svakog petog Italijana ima visoko ili više obrazovanje, a u Irskoj više od svakog drugog.

Ciljevi za 2020. se zato razlikuju u zavisnosti od sadašnjeg stanja. Dok je za EU kao celinu cilj da se udeo visokoobrazovanih mlađih odraslih poveća na 40%, ova lestvica je postavljena znatno niže za zemlje koje su ispod proseka po ovom pokazatelju – na 26% u Italiji koja beleži najmanji udeo od 22,4% i na 32% u Češkoj i Grčkoj, koje sada imaju 24 odnosno 30% visokoobrazovanih u uzrastu od 30 do 34 godine.

Specifičan je slučaj Mađarske u kojoj je predviđeno smanjenje udela visokoobrazovanih u ovoj kategoriji sa 31,9% u 2013. na 30,3% sedam godina kasnije. Takva prognoza verovatno je posledica reforme obrazovanja u Mađarskoj, koja predviđa smanjenje državno finansiranih fakultetskih programa, ali i trajanja obaveznog školovanja.

Niže ciljeve imaju i Bugarska, Hrvatska, Letonija i Rumunija, kao i Austrija čiji cilj je blizu proseku za EU i iznosi 38%.

Sa druge strane, ni zemlje koje su već ostvarile željeni rezultat EU za 2020, ili ga premašile, ne mogu da se opuste, već imaju zacrtane ambicioznije ciljeve.

Najveća očekivanja su od Luksemburga gde je 2013. godine 52,5% osoba od 30 do 34 godine imalo visoko obrazovanje, a očekivanja sa 2020. su 66%. Sledi Irska sa plaom od 60%, francuska sa 50%, a iznad proseka EU u ovom segmentu su i Belgija sa 47%, Kipar sa 46%, Poljska sa 45%, Španija sa 44%, kao i Finska i Nemačka sa po 42%. Velika Britanija je u 2013. imala 47,6% visokoobrazovanih uzrasta od 30 do 34 godine, ali nema nikakav plan za 2020.

Starosna kategorija od 30 do 34 godine u Srbiji trenutno se odlikuje osetno višim udelom visokoobrazovanih nego među starijim stanovništvom. Za uzrast od 35 do 39 taj procenat iznosi 21%, dok se u kategorijama do 74 godine varira od 15,5 do 19,5, a onda osetno pada na 12,7% za kategoriju starijih od 74 godine.

Sudeći prema Anketi o radnoj snazi iz 2013. godine, u Srbiji i dalje muškarci prednjače u obrazovanju i samo u kategoriji visokog i višeg obrazovanja su skoro ravnopravni. Tako 40% žena svih uzrasta ima samo osnovnu školu ili ni taj stepen obrazovanja, što je slučaj kod 28,9% muškaraca. Sa druge strane, 43,9% žena ima srednju stručnu spremu naspram 54,6% muškaraca, a 16,1% žena i 16,6% muškaraca imaju visoko ili više obrazovanje.

Svaki osmi napusti srednju školu

Drugi značajan pokazatelj za školovanje mladih je udeo onih koji rano napuštaju školu i on se u EU takođe poboljšao između 2002. i 2013. Naime, pre 12 godina udeo mladih od 18 do 24 godine koji su odustali od srednjeg obrazovanja ili ga nisu ni započeli iznosio je 17%, dok je 2013. takvih bilo 12%.

Po ovom pokazatelju posebno su dobre postkomunističke zemlje. Najmanji udeo imala je Hrvatska (3,7%), slede Slovenija (3,9%), Češka (5,4%) i Poljska (5,6%). Ove zemlje već su ispunile svoje nacionalne ciljeve za 2020, izuzev Poljske koja je ambiciozno postavila cilj na 5,2%, znatno manje od prosečnog cilja za EU koji iznosi 10%. Pored ovih zemalja, nacionalne ciljeve za 2020.. u ovoj oblasti već su ipunile Danska, Nemačka, Kipar, Letonija, Litbanija, Luksemburg, Austrija i Švedska.

Sa druge strane, u nekim zemljama i svaki peti mladić ili devojka napuste školovanje pre završene škole. Takav je slučaj u Španiji (23,5%), Malti (20,9%) i Portugaliji (19,2%). Ove zemlje Malta i Portugalija do 2020. treba ovaj udeo da svedu na 10%, a Španija na 15%.

U Anketi o radnoj snazi nema izdvojene ove starosne grupe, a najpribližnoji je uzrast od 20 do 24 godine, gde je udeo sa osnovnom školom 7,6%. Srbija bi po tome bila bolja od proseka EU.

U tom izveštaju mlađa kategorija je od 15 do 18 godina, gde je 74% završilo samo osnovnu školu, ali to je i očekivano budući da veliki deo njih zbog uzrasta nije ni mogao da završi i srednje obrazovanje.

Napisao: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs