Piše: Petar Stojanović (Blog o socijalnom uključivanju)
Radna grupa Ministarstva pravde Republike Srbije sačinila je radni tekst Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, čija je poslednja verzija objavljena krajem januara ove godine. Zakon bi trebalo da konkretizuje odredbu člana 67. Ustava Republike Srbije, koja predviđa da se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. (Isti član Ustava, u stavu 3., propisuje da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna.)
Smisao instituta besplatne pravne pomoći nalazi se u omogućavanju onim pojedincima koji nemaju sredstava za angažovanje advokata da ostvare ili zaštite svoja prava i zakonom zaštićene interese u različitim postupcima, uz pomoć pravno obrazovanih lica. (U širem smislu, besplatna pravna pomoć obuhvata i oslobađanje socijalno ugroženih pojedinaca od plaćanja sudskih ili administrativnih taksi, kao i drugih troškova koji proizlaze iz pokretanja i vođenja nekog pravnog postupka.) Dakle, bez instituta besplatne pravne pomoći pred materijalno ugroženim pojedincima nalazile bi se nepremostive prepreke za pristup pravdi, odnosno njihova prava predviđena međunarodnim konvencijama, ustavom i zakonom, ostala bi „mrtvo slovo na papiru“.
S obzirom da je besplatna pravna pomoć ustavni i zakonski institut, jasno je da se ovde ne radi o humanosti pojedinaca, već o sistemu koji uvodi i kontroliše država, i finansira ga iz svog budžeta, i, eventualno, iz drugih finansijskih izvora, poput donacija. Dakle, sredstvima koja država prikupi od građana, privrednih subjekata i donatora biće finansirano pružanje besplatne pravne pomoći samo onim osobama koje nemaju dovoljno materijalnih sredstava da same snose takve troškove. Onima koji imaju sredstava za angažovanje advokata, ili su sami pravno obrazovana lica, besplatna pravna pomoć nije potrebna, pa će se zato nalaziti izvan ovog sistema.
Da li je baš tako? Ne sasvim. U jednom delu radni tekst Zakona je veoma velikodušan. Naime, predviđena su dva vida besplatne pravne pomoći – primarna i sekundarna – pri čemu će primarna pravna pomoć biti besplatna za sve, nezavisno od materijalnog stanja ili ličnih svojstava korisnika. Drugim rečima – besplatan ručak za debelu mačku. Inače, „debela mačka“(eng. fat cat) je duhoviti izraz kojim se u SAD označavaju bogati i privilegovani pojedinci. Primera radi, u oblasti poslovanja hartijama od vrednosti, takvim osobama se ne pruža besplatna zaštita Komisije za hartije od vrednosti (U.S. Securities and Exchange Commission), iz jednostavnog razloga što su imovinski sposobne da plate stručnu pomoć radi ostvarenja sopstvenih interesa.
Dakle, član 8. radnog teksta Zakona predviđa da svako lice ima pravo na primarnu pravnu pomoć, u svakoj pravnoj stvari, član 9. predviđa da se pravo na primarnu pravnu pomoć priznaje svima, pod jednakim uslovima, a član 30. stav 1. predviđa da je primarna pravna pomoć besplatna za sve, pod jednakim uslovima, bez obzira na lična svojstva i materijalno stanje korisnika, kao i na to ko je pruža.
(…)
Tekst “Materijalno stanje i lična svojstva kao preduslov za besplatnu pravnu pomoć” Petra Stojanovića u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.
Napiši komentar