Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Radmila Urošević (Blog o socijalnom uključivanju)

Tema međugeneracijske solidarnosti sasvim retko se pominje u stručnoj i široj javnosti i to obično povodom prigodnih datuma. Kada se spomene situaciono, u kontekstu nedovoljno iskorišćenih mogućnosti da budemo solidarni i inkluzivni, ili kao problem sa svežim primerima iz naše stvarnosti o međugeneracijskom nepoštovanju i nerazumevanju, tada se otvore mnoga pitanja, poput:

• Koliko je važno da se međugeneracijski podržavamo i razumemo?
• Zašto dolazi do međugeneracijskih nerazumevanja i sukoba, a često i udaljavanja?
• Kako se uči međusobno poštovanje i uvažavanje, bez obzira na to koliko godina imamo?
• Zašto je važno da se međusobno razumemo i podržavamo?
• Koji su najčešći problemi u međugeneracijskim odnosima?
• Da li su oni neizbežni i kako možemo da naučimo da ih rešavamo ili čak preveniramo?

U analizi odgovora nedavno sprovedene ankete, koja je bila deo edukacije na temu važnosti međugeneracijske solidarnosti i razumevanja u organizaciji Ustanove kulture Božidarac u Beogradu, među više od 100 učesnika, 89% je odgovorilo da su im potrebna nova znanja, veštine i uvidi u oblasti međugeneracijskog života i solidarnosti. Ohrabruje podatak da se njih 90% izjasnilo da im je ova oblast života važna. Međutim, svega 32% njih je do sada uspostavilo zadovoljavajuću međugeneracijsku saradnju. Međutim, šta je sa 2/3 anketiranih? Iako brojke nisu reprezentativne, autentične su kao svojevrsni okvir za temu ovog teksta.

Aktuelizacija teme međugeneracijske solidarnosti predstavlja pokušaj da se razume i objasni značaj koji međugeneracijska saradnja ima u razvoju savremenog čoveka, porodice i društva. Reč je o važnoj komponenti održivog razvoja svake zajednice koja drži do epiteta – zdravo društvo.

Zdravo društvo vs. potrošačko društvo

Kada je u pitanju ova oblast našeg socijalnog života, važno je da znamo koji faktori presudno utiču na međugeneracijsko nerazumevanje i sukobe. U potrošačkom društvu, čiji su ključni principi materijalne vrednosti i ekonomija, dominira mlađa i srednja generacija, dok za starije pojedince tu nema mnogo mesta. Subkultura potrošačkog društva favorizuje večitu mladost kao posebnu vrednost na račun nepoželjnih bora i sede kose. Borba za životni prostor, digitalizacija, industrija komunikacionih tehnologija, dominacija u porodici i društvu, savremeni vaspitni i roditeljski obrasci koji podržavaju produženo detinjstvo mladih, generacijski disbalans u kojem je sve više starijih, a sve manje beba, potiskuje mesto seniora koji se i sami povlače pred socijalnom i kulturološkom tranzicijom.

Međugeneracijske/svegeneracijske prerasude

Baštica je naša igraonica

„Mladi su lenji, hedonisti, ne žele da rade.“

„Stariji su dosadni, egositični i džangizavi.“

Ovo su samo neke od predrasuda koje postavljaju barijere i onemogućavaju međugeneracijsku solidarnost. Istraživanje „Predrasude prema starenju“, sprovedeno 2007. u Beogradu od strane grupe autora Odeljenja za gerijatriju u okviru Kliničko bolničkog centra Zvezdara, a koje je objavljeno u Gerijatrijskom praktikumu, pokazalo je da predrasude u odnosu na starost i starije ljude kreću da se razvijaju posle dvanaeste godine života, kada primarni uticaj roditelja na decu zamenjuje uticaj okoline i vršnjačkih grupa.

Istraživanje je pokazalo da upravo najveću prepreku u razvoju solidarnosti čine negativni stavovi, stereotipi i predrasude koji postoje među generacijama i, nažalost, one su uzajamne. Negativni stereotipi o starenju, uključujući i sliku u medijima, prikazuju starije kao bolesne, zavisne i skupe za društvo, ali postoje i negativni stereotipi o mladima koji se prikazuju kao neiskusni, lenji, nepouzdani i sebični.

Važnost volonterskih aktivnosti, volonterizma i volonterskih klubova

Ljubi ga baba

Ove stereotipe demantuju iskustva organizatora volonterskih aktivnosti, što daje realnu i konstruktivnu sliku međugeneracijske solidarnosti, jer mladi i stariji, kao i osobe srednje „sendvič“ generacije, zajedno kroz volonterske aktivnosti omogućavaju pozitivne promene u društvu, razvijaju autentičnu kulturu sećanja porodice i zajednice i stvaraju socijalne inovacije kao idealan spoj iskustva i ideja.

U planiranju volonterskih aktivnosti potrebno je promovisati međugeneracijsku solidarnost, jer je to prirodan način povezivanja različitih starosnih grupa i dobar put ka stvaranju solidarnog društva u kojem će svaka generacija imati svoje mesto i moći da pruži svoj doprinos i razvije svoj puni potencijal.

U zdravom društvu ne postavlja se pitanje koja je generacija najvažnija, jer je svaka važna i ima svoje mesto.

Kako se uči međugeneracijsko poštovanje?

Dominacija mladih zamagljuje značaj „srebrne populacije“ čija reč se sve manje čuje. Ono što primećujem u praksi i glasnim razmišljanjima predstavnika svih generacija je da se „međugeneracijski sukob“ neretko shvata „zdravo za gotovo“. Međugeneracijsko razumevanje podrazumeva susret različitih tački gledišta, viđenja problema i rešenja, prisustvo tolerancije i prava na različitost kao životnu filozofiju. U psihodinamici, prema kojoj često većina nas danas funkcioniše, dominiraju impulsivnost, reakcija sada i odmah, nestrpljenje da čujemo jedni druge, pa otud hronično nerazumevanje prirodno eskalira i u sukobe.

Budi drug, ljuljaj me još jedan krug

Život nas često stavlja u poziciju da živimo jedni pored drugih, ali da ne stižemo da se upoznamo, da saznamo šta nas muči, da jedni drugima pomognemo. Reč je o dubokom međugeneracijskom nepoznavanju i nerazumevanju. Iz cipela mladih, srednjih i starijih generacija, najčešće ćemo čuti da je upravo njihovoj generaciji najteže. A istina je da ni jednoj generaciji nije lako, odnosno da je svakoj na specifičan način lepo, te da svako životno doba ima svoje prednosti.

Interesantno je kako se pojedinac tokom života menja u odnosu na kategorije starost i stariji ljudi. Tako je i sa našim stavovima kada je reč o međugeneracijskoj saradnji koja, neizbežno iz etiketirane kao „smorne“ prelazi u istinski „prijajuću“.

Uprkos industrijama i tehnologijama koje surovo vuku civilizaciju u vrhove naučnih dostignuća, dešava se paradoks da je običan čovek sve usamljeniji, depresivniji, nesrećniji i da mu sve više nedostaje – čovek. Uvek je pravi trenutak da poslušamo starije koji najbolje znaju da, kada potpisujemo svoj život, najzadovoljniji smo kada ga potpisujemo svojom porodicom, prijateljima, humanim delima i podrškom koju smo dobili i dali drugima. To nikada ne treba da zaboravimo u trci za materijalnim vrednostima. Kada mislimo da smo zalutali, razgovor sa starijima i životno iskusnijima ima moć lekovitog i, ako hoćemo da budemo u duhu trenutka, pronašli smo mesto gde naše lične baterije mogu i treba da se pune.

Razvoj tehnologije i međugeneracijska saradnja

Izložba fotografija “Najbolji međugeneracijski selfi”

Tehnologija se u međugeneracijskom životu pokazala kao barijera. Nove tehnologije su  razumljive i dostupne uglavnom mladima, dok starija populacija prilično zaostaje. Kako bi „uhvatili korak sa vremenom”, njihovi pomagači treba da budu upravo mladi.

Međugeneracijska interakcija i razmena u životu često izostane budući da mladi najčešće podrazumevaju da je „prirodno“ da se njihovi roditelji o njima brinu, pomažu i podržavaju ceo život kao i da je, takođe „prirodno/normalno“ da su oni zauvek svojim roditeljima deca i da ne treba da im uzvrate svojom brigom i pomoći. Kulturološki obrasci na našim prostorima ovu međugeneracijsku „normalnost“ podržavaju kroz zastupljeno požrtvovanje i srednje i starije generacije za mlađe naraštaje, često zaboravljajući na svoje lične potrebe. Tako ostajemo u začaranom krugu modela međugeneracijske jednosmernosti u kojoj svi gubimo. Međugeneracijska solidarnost nije samo čuvanje unuka, finansijska podrška i kuvanje obroka. Ona je mnogo više od toga. Objasnite svojim roditeljima, srodnicima i poznanicima kako da koriste računare i android telefone. I današnji seniori treba da pripadaju vremenu razvijenih tehnologija koje ih je zateklo kao ostarele osobe koje imaju pravo da budu digitalno pismene.

Izložba fotografija “Najbolji međugeneracijski selfi”

Često slušam kajanje mlađih da su planirali da posete ostarele roditelje, baku i deku, da se prošetaju sa njima ili popiju kafu. Da im objasne kako mogu da prime ili pošalju mejl ili SMS poruku. Nisu imali vremena i stalno su odlagali ovakva druženja. A onda su kasno shvatili da ipak imaju vremena, ali da su njihovi roditelji, bake i deke otišli zauvek i da, kako u proticanju vremena nema reprize, nisu iskoristili dovoljno prilike za međugeneracijsku razmenu, solidarnost i podršku. Međugeneracijski jaz je uvek postojao, ali bi trebalo da ostane u domenu različitosti vremena u kojima smo rođeni i rasli. Svaka generacija treba da svedoči o svom iskustvu, a nikako da potiremo ono što je bilo pre ili što će doći posle nas. Danas više nego ikada tehnologija napreduje i diktira teror sadašnjeg trenutka. I to u velikoj meri otežava da budemo solidarni.

Ipak, tradicija i kulturološki obrasci u delu kojim se ističe vrednost porodice i zajedništva, daju perspektivu pojedincima, porodicama i društvu. To su potencijali koji ni jedna pametna tehnologija ne može da ukine niti prevaziđe. Svegeneracijski život i razmena daju održivost svakoj zajednici koja neguje kulturu međugeneracijske ravnopravnosti i razmene.

*Fotografije su deo izložbe „Najbolji međugeneracijski selfi” Volonterskog servisa Zvezdare GO Zvezdara iz 2018. godine.

——-

Tekst „Međugeneracijska solidarnost – razumevanje i razmena” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Radmile Urošević možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.