Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se širom sveta 10. decembra, u znak sećanja na datum kada je 1948. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Obeležavanje ovog međunarodnog dana ustanovljeno je pre 70 godina, 1950. godine, a ove godine se obeležava pod sloganom „Za brži oporavak – Istupi za ljudska prava” (Recover Better – Stand Up for Human Rights).

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je prvi i još uvek najznačajniji međunarodni, sveobuhvatni akt i instrument zaštite ljudskih prava. U članu 1. Deklaracije proklamovano je da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Sva prava i slobode sadržane u ovoj Deklaraciji pripadaju svim ljudima bez obzira na njihovu rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili društveno poreklo, imovinu, ili bilo koje drugo svojstvo. U decenijama nakon donošenja ove deklaracije, Ujedinjene nacije su njen sadržaj dodatno konkretizovale donošenjem drugih međunarodnopravnih instrumenata koji su obavezujući za zemlje članice ove organizacije.

Ljudska prava predstavljaju skup prava i sloboda koje važe za sve ljude, bez obzira na njihove karakteristike – ljudska prava su univerzalna, nedeljiva, neotuđiva, međuzavisna i međusobno povezana.

Na globalnom nivou, ljudska prava predstavljaju centralni fokus Ciljeva održivog razvoja (SDGs) i Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine (Agenda 2030). Agenda 2030 usvojena je u septembru 2015. godine i predstavlja globalni razvojni plan koji počiva na tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalna inkluzija i zaštita životne sredine.

Sloganom pod kojim se ove godine obeležava Međunarodni dan ljudskih prava Ujedinjene nacije ukazuju da ljudska prava moraju biti u središtu planova za oporavak sveta u postkriznom periodu. Pandemija Covid-19 je na globalnom nivou prouzrokovala produbljivanje siromaštva, porast nejednakosti i različitih vidova diskriminacije, ali i druge izazove u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava. Stoga Ujedinjene nacije pozivaju na sprovođenje mera koje će voditi rešavanju ovih problema i unapređenju ljudskih prava, jer se jedino tako može osigurati oporavak i izgradnja sveta koji je bolji, otporniji, pravedniji i održiviji. Četiri ključne okosnice odgovora na trenutnu krizu su kraj svih oblika diskriminacije, smanjivanje nejednakosti, podsticanje solidarnosti i participacije i promovisanje održivog i inkluzivnog razvoja.

Zaštita i unapređenje ljudskih prava predstavljaju prioritetne oblasti i u Republici Srbiji. U prethodnim decenijama uspostavljen je ustavni, zakonodavni i institucionalni okvir u domenu ljudskih prava, koji je usklađen sa međunarodnim standardima. Ustav Republike Srbije proklamuje da je pravni sistem zasnovan na vladavini prava, socijalnoj pravdi, ljudskim i manjinskim pravima. Njime su garantovana građanska, politička, kulturna, ekonomska i socijalna prava svim građanima i građankama, a pripadnicima nacionalnih manjina su dodatno garantovana individualna i kolektivna prava, i to u skladu sa ovim dokumentom, zakonom i međunarodnim ugovorima. Republika Srbija je ratifikovala osam od devet osnovnih međunarodnih ugovora Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima^[1]. Budući da je Srbija članica Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija, u ovoj oblasti su od značaja i regionalni dokumenti o ljudskim pravima, a posebno Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Na nacionalnom nivou, Srbija je usvojila niz strategija, zakona i drugih normativnih akata kojima se uređuje oblast unapređenja i zaštite ljudskih prava.

Međutim, potrebno je uložiti dodatne napore kako bi svi građani i građanke Republike Srbije na jednak način mogli da ostvare sva prava koja im pripadaju i omogućavaju puno učešće u društvenom, političkom, ekonomskom i kulturnom životu. Punim ostvarivanjem ljudskih prava smanjuje se rizik od socijalne isključenosti i siromaštva, kome su posebno izložene različite društvene grupe u Republici Srbiji, poput Roma i Romkinja, osoba sa invaliditetom, žena, dece, starijih osoba, LGBTI zajednice, neobrazovanih lica, nezaposlenih, izbeglih i interno raseljenih lica i stanovništva koje živi u ruralnim sredinama.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), od svog osnivanja 2009. godine, aktivno učestvuje u kreiranju politika usmerenih ka poboljšanju položaja osetljivih grupa i poštovanju ljudskih prava kroz različite aktivnosti. SIPRU pruža podršku u izradi strateškog i normativnog okvira relevantnog za oblast unapređenja i zaštite ljudskih prava svih građana i građanki, sa posebnim fokusom na pripadnike i pripadnice osetljivih društvenih grupa, zatim analizira mehanizme i sistemske mere za njihovo sprovođenje i unapređuje sistem prikupljanja, analize i korišćenja podataka u cilju donošenja javnih politika zasnovanih na podacima. Tim kroz različite inicijative i aktivnosti doprinosi jačanju kapaciteta relevantnih aktera, kako bi se na adekvatan način sprovodile aktivnosti usmerene na poboljšanje položaja osetljivih grupa. Takođe, Tim radi na podizanju svesti zajednice o problemima sa kojima se suočavaju pripadnici i pripadnice osetljivih društvenih grupa, ali i o njihovim potencijalima, i informiše pripradnike/ce osetljivih grupa o njihovim pravima.

Pandemija Covid-19 prouzrokovala je zdravstvene i socioekonomske izazove u životima svih građana i građanki u Republici Srbiji i dodatno otežala položaj i pristup pravima i uslugama pripadnika/ca osetljivih društvenih grupa. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je, od početka krize izazvane virusom Covid-19, realizovao niz aktivnosti u cilju utvrđivanja izazova i rizika sa kojima se suočavaju ugrožene kategorije stanovništva i pružio podršku u formulisanju preporuka za definisanje mera za ublažavanje posledica pandemije Covid-19. SIPRU je, u saradnji sa tri organizacije civilnog društva (Omladinski savet Kruševac (Kruševac), Romski centar za demokratiju (Vranje), HelpNet (Beograd)) i istraživačkom agencijom Ipsos, sproveo anketno istraživanje o uticaju pandemije Covid-19 na položaj osetljivih grupa u Srbiji. U anketnom istraživanju učestvovalo je 2006 predstavnika/ca osetljivih grupa iz osam jedinica lokalne samouprave, a realizovano je u periodu od jula do avgusta 2020. godine. Nalazi istraživanja ukazuju na izazove i probleme sa kojima su se građani/ke iz osetljivih grupa suočili tokom pandemije, posledice pandemije na prihode i potrošnju domaćinstava i ocenu adekvatnosti preduzetih mera države tokom pandemije Covid-19. Na osnovu rezultata istraživanja, formulisane su preporuke za uvođenje mera ukoliko se epidemiološka kriza nastavi.

SIPRU je u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji i uz podršku Kancelarije Visoke komesarke UN za ljudska prava – OHCHR sproveo analizu „Posledice Covid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku – uzroci, ishodi i preporuke“. U njoj su opisane negativne posledice aktuelne epidemije na osetljive grupe i grupe u riziku, a takođe su identifikovani direktni, osnovni i strukturalni uzroci čije je intenziviranje (tokom vanrednog stanja i celokupne krize) dovelo do pojačanih ili novih oblika nejednakosti. Nalazi i preporuke namenjeni su svim relevantnim akterima čijim delovanjem se može unaprediti položaj osetljih grupa.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije realizovao je istraživanje „Inovativne prakse u oblasti socijalne zaštite na lokalnom nivou u Republici Srbiji – Odgovor na vanredno stanje usled pandemije Covid-19“, u cilju identifikacije, detaljnog opisa, kao i promovisanja inovativne prakse u oblasti socijalne zaštite na lokalnom nivou tokom vanrednog stanja u Srbiji.

Nakon proglašenja vanrednog stanja izazvanog Covid-19 pandemijom, SIPRU je u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava i Asocijacijom romskih koordinatora otpočeo zajednički proces mapiranja rizika kojima su usled pojave koronavirusa i ograničenja kretanja bili izloženi žitelji i žiteljke najugroženijih romskih naselja, kršenja njihovih osnovnih ljudskih prava, te pojave dodatnih rizika od izostavljanja, još veće isključenosti i siromaštva. Istraživanje „Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u Republici Srbiji, sa naročitim osvrtom na COVID-19 epidemiju“ sprovedeno je u periodu od kraja marta do sredine septembra 2020. godine i njime su obuhvaćena 702 podstandardna romska naselja, koja se nalaze na teritoriji 92 jedinice lokalne samouprave u kojima živi oko 168.000 ljudi.

Sa ciljem da se ispita kretanje siromaštva tokom pandemije nastale 2020. godine i stekne uvid u efekte mera Vlade Republike Srbije na budžetske izdatke i osnovne pokazatelje siromaštva i nejednakosti, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva je pripremio procenu kretanja osnovnih indikatora siromaštva nakon jednokratnih univerzalnih mera primenjenih tokom Covid-19 pandemije uz ocenu efekata targetiranih mera na osnovu analize podataka Ankete o prihodima i uslovima života (SILC 2017) i Ankete o potrošnji domaćinstava (APD 2018).

Tim je od početka pandemije Covid-19 organizovao nekoliko online konferencija i radionica koje su imale za cilj da ukažu na izazove i probleme sa kojima se suočavaju građani i građanke Republike Srbije, sa posebnim fokusom na dodatne izazove sa kojima se suočavaju pripadnici/ce osetljivih grupa, ali i moguće načine rešavanja novonastavih izazova i problema. Online konferencija pod nazivom „Siromaštvo u periodu pandemije Covid-19 virusa i u postkriznom periodu u Republici Srbiji“ održana je u maju 2020. godine sa ciljem da ukaže na najznačajnija iskustva iz prakse stečena tokom perioda pandemije, kao i da otvori dijalog o preporukama za period koji sledi. Prvi panel konferencije bio je posvećen izazovima sa kojima su se organizacije susretale tokom rada sa korisnicima/cama u periodu vanrednog stanja u Srbiji, problemima i načinima njihovog prevazilaženja, dok su tokom drugog panela konferencije sagledani  različiti pravci u pogledu daljeg delovanja u cilju suzbijanja socioekonomskih posledica pandemije.

Istog meseca organizovana je i online konferencija „Organizacije civilnog društva i usluge socijalne zaštite u vreme pandemije“, kako bi se predstavili primeri dobre prakse delovanja organizacija civilnog društva tokom pandemije, ali i kako bi učesnici/ce ukazali na probleme sa kojima se organizacije susreću u svojim sredinama, istakli najvažije aktivnosti tokom pandemije (vanrednog stanja), ali i otvorili debatu o aktuelnim izazovima koji se očekuju u narednom periodu.

Tim je učestvovao u organizaciji online konferencije „Digitalno obrazovanje 2020“, u saradnji sa Centrom za obrazovne tehnologije na Zapadnom Balkanu „Edtech Center Western Balkans“, Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Privrednom komorom Srbije i Fondacijom Petlja. Cilj konferencije bio je da se obezbedi platforma za razmenu znanja zaposlenih u obrazovanju, kao i da se omogući zaposlenima da predstave primere dobre prakse u upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u nastavi, inovativne prakse i nastavne metode.

Beogradski Ignite „UKLJUČI SE online 8“ koji su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu“ održan je u junu i to je prvi događaj ovog tipa koji je održan na online platformi. Cilj ovog događaja bio je da osvetli različite aspekte socijalnog uključivanja tokom pandemije Covid-19, te da na taj način ukaže na situaciju o položaju ranjivih grupa u uslovima pandemije, kao i da pojedinačnim primerima motiviše i podstakne druge da se i sami uključe ili pokrenu sopstvenu akciju.

Tokom trajanja vandrednog stanja, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije nastojao je da pruži građanima i građankama sve relevatne informacije u vezi sa preporučenim merama u situaciji epidemiološke krize, kroz različite formate (vesti, blogovi, uspešni primeri, itd.).

Preporučeni dodatni sadržaji sa SIPRU sajta:

• Siromaštvo u doba Covid-19 pandemije i u postkriznom periodu u Srbiji
• Mreže socijalne sigurnosti u vreme Covid-19 krize
• Pristup pravdi i smanjenje siromaštva: naučene lekcije i izazovi u periodu post-korone
• Transkripti govora učesnika i učesnica 43. Beogradskog Ignite-a

Korisne publikacije i analize:

• Ocena kretanja siromaštva, životnog standarda i odgovor na posledice Covid-19 pandemije
• Inovativne prakse u oblasti socijalne zaštite na lokalnom nivou u Republici Srbiji – Odgovor na vanredno stanje usled pandemije Covid-19
• Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u Republici Srbiji sa naročitim osvrtom na Covid-19 epidemiju
• Posledice COVID-19 pandemije na prihode i potrošnju domaćinstava iz perspektive osetljivih grupa
• Lista digitalnih alata za rad sa decom i učenicima kojima je tokom učenja na daljinu potrebna dodatna podrška

———–

[1] Republika Srbija je ratifikovala: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (ICCPR); Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR); Međunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (ICERD); Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW); Konvenciju protiv torture i drugog surovog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kazni (CAT); Konvenciju o pravima deteta (CRC); Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom (CRPD); i Međunarodnu konvenciju o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka. Jedina konvencija koja nije ratifikovana je Međunarodna konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica iz 1990. godine.