Međunarodni dan starijh osoba se u svetu i kod nas obeležava 1. oktobra u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Generalna skupština UN 14. decembra 1990. sa ciljem da se naglasi važnost osiguravanja zivotnog okruženja koje se može prilagoditi potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba.
Među starijim osobama rasprostranjeno je siromaštvo i socijalna isključenost, a uslovi stanovanja i struktura potrošnje lošiji su u poređenju sa ostalom populacijom, upozorila je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, povodom 1. oktobra Međunarodnog dana starijih osoba.
“I dok životni vek i kvalitet života starijh raste u svim razvijenim zemljama, u Srbiji svaka deseta stara osoba živi ispod granice, više od 11.000 osoba starijh od 65 godina prima socijalnu pomoć, a gotovo pola miliona starih osoba ima minimalnu penziju”, rekla je Tanjugu Paunović.
Ona je navela da su najveći izazov za starije osobe u Srbiji, kada su u pitanju ljudska prava, diskriminacija, siromaštvo, nasilje i zlostavljanje, kao i nedostatak specifičnih mera i usluga.
“To je i razlog što su starije osobe prepoznate kao jedna od osetljivih društvenih grupa u Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije i pratećem Akcionom planu koju je vlada usvojila za period do 2018”, rekla je Paunović.
Kako je objasnila, rizik od siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji iznosi 43,4 odsto za mlađe od 65 godina i 35,7 za starije, a u EU 25,9, odnosno, 18,2 odsto.
Prema njenim rečima, zato je, u cilju unapređenja položaja starijih osoba, neophodno obezbediti adekvatnu zdravstvenu zaštitu, posebno starijima iz ruralnih sredina, ženama i osobama sa invaliditetom.
Navodeći da usluge u rezidencijalnim ustanovama treba da budu usmerene shodno individualnim potrebama korisnika, a ne organizacionim potrebama pružalaca usluga, ona je ocenila da postoji dosta mehanizama kojima bi država, preko zdravstvenih i socijalnih ustanova, mogla da interveniše u okviru svojih javnih politika, kako bi se unapredio položaj te osetljive društvene grupe.
“Jedan od njh je donošenje posebnog zakona o zaštiti prava pacijenata u kome bi bile sadržane antidiskriminacione klauzule, uključujući i one koje se odnose na starosno doba”, rekla je Paunović.
Ocenjujući da je neophodno kreirati politiku koja unapređuje međugeneracijsku solidarnost i sprečava diskriminaciju i marginalizaciju starijih osoba, direktorka Kancelarije je istakla da svako demokratsko društvo, kao i ono koje želi to da postane, ne sme zanemarivati doprinos svojih starijih sugrađana u prošlosti, ali ni potencijal ogromnog iskustva i znanja za budućnost.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković napominje da su stariji od 60 godina, iako čine četvrtinu stanovništva Srbije, često ugroženi, diskriminisani i manje vidljivi u javnosti.
“Kao i većina evropskih zemalja, i Srbija se suočava sa izazovima demografskog starenja stanovništva i sada je svaka četvrta osoba starija od 60 godina, a procene su da će sredinom veka svaka treća biti te starosne dobi”, rekla je ona.
Janković je istakla da je ukupan socio-ekonomski položaj starijih osoba u Srbiji nepovoljan, a osobe iznad 65 godina starosti čine skoro četvrtinu ukupnog broja siromašnih.
“Zato je od izuzetne važnosti da se radi na kreiranju politika koje će uvažiti doprinos starijih osoba, sprečiti diskriminaciju i marginalizaciju starijih i obezbediti da se oni na osnovu svog iskustva i znanja uključe u društveni život”, podvukla je Janković.
Ona podseća da je Srbija prema nedavno objavljenom Globalnom indeksu starenja za 2015. godinu na 66. mestu među 96 zemalja sveta po socijalnoj i ekonomskoj dobrobiti starijih ljudi, i da je po tim indeksima napravljen izvestan napredak u odnosu na prethodnu godinu, saopštila je Kancelarija poverenika.
Od četiri ključna kriterijuma najbolje su ocenjeni oni koji se tiču sigurnosti prihoda za starije u Srbiji, dok su slabije ocene navedene za kriterijume zdravlja starijih, podsticajnog okruženja za starije i ličnih sposobnosti starijih.
Prema podacima iz indeksa, u Srbiji je 2,2 miliona ljudi starijih od 60 godina, a procene su da će do 2050. godine starijih od 60 biti 32,3 odsto ukupne populacije.
“Stariji imaju pravo na pristojne uslove života bez diskriminacije, pravo na jednak pristup svim uslugama, zdravstvenu zaštitu, sigurnu egzistenciju i dostojanstvenu starost. Ne smemo nikako zaboraviti da je starost svima nama jedina sigurna budućnost”, zaključila je Janković.
Izvor: TANJUG
Napiši komentar