Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Međunarodni dan žena, 8. mart, ove godine neće toliko biti u znaku poklona, cveća i lepih gestova koliko poziva na akciju, pošto borba za rodnu ravnopravnost nije ništa manje aktuelna nego pre 40 godina kada je ovaj dan ustanovljen. Prava žena ponovo ugrožavaju pretnje poput težnji da se zabrani abortus ili pojave seksističkog govora, dok su plate koje dobijaju žene u proseku manje za 23% od plata muškaraca. Prema podacima UN, oko 35% žena širom sveta bile su žrtve fizičkog ili seksualnog nasilja.

Ujedinjene nacije su ustanovile 8. mart kao Međunarodni dan žena 1977, a ove godine taj dan će biti prilika da se podseti na demonstracije za prava žena u kojima su proteklih meseci učestvovali milioni ljudi.

“(Međunarodni dan žena) 8. mart ne služi samo u znak sećanja na pobornice ženskih prava i proslavljanje uspeha iz prošlosti, već je prilika da više razmislimo o sadašnjoj situaciji”, rekla je poljska političarka i predstavnica komiteta Sačuvajmo žene (Save Women) Barbara Novacka.

Novacka je rekla da i dalje mora mnogo toga da se učini kada je u pitanju položaj žena na tržištu rada, u društvu i u politici.

Pojedine promene i događaji zabrinuli su feministkinje zbog ključnih pitanja kao što su pravo na abortus, jednake plate za žene i za muškarce, kao i rodno zasnovano nasilje.

U Poljskoj, odakle je Barbara Novacka, vladajuća konzervativna partija Pravo i pravda pokušala je da ograniči pravo na abortus, iako je taj zakon jedan od najrestriktivnijih u Evropi. Prošle jeseni više od 100.000 Poljakinja se pobunilo protiv toga i na kraju je vlada moralo da odustane od svoje namere.

Španska konzervativna vlada je 2015. već pokušala da ograniči pravo na abortus.

Zbog “zaokreta na desno” došlo je do jačanja pokreta protiv abortusa u Evropi. “Oni se povezuju, vrlo su prisutni na društvenim mrežama i imaju političku podršku”, kaže Kristin Može iz organizacije za prava žena planing familijal (Planning familial).

Francuska je pre više od 40 godina dobila zakon kojim se dozvoljava abortus da bi francuski parlament sada usvojio akon protvi mestima gde se govori protiv abortusa i navodno šire dezinformacije.

U januaru, dan posle inauguracije novog predsednika SAD Donalda Trampa koji se 2005. hvalio da je seksualno dodirivao žene bez njihovog pristanka, dva miliona ljudi širom sveta, a najviše u SAD, učestvovalo je u maršu za prava žena.

Učesnici protesta izrazili su neslaganje s Trampovom politikom i njegovim ponekad seksističkim i vulgarnim komentarima o ženama tokom kampanje.

Tramp je dva dana posle marševa, okružen muškim savetnicima, potpisao dekret o zabrani finansiranja međunarodnih humanitarnih organizacija koje podržavaju abortus.

“Problem ne predstavlja abortus već neželjene trudnoće”, rekla je Možeova i dodala da su prevencija i seksualno obrazovanje važni.

AFP navodi da se žene u svetu i dalje suočavaju sa borbom za jednaka primanja, pošto imaju manju platu od muškaraca u proseku za 23%. Procenjuje se da će ovim tempom biti potrebno 70 godina da se premosti taj jaz, navela je Međunarodna organizacija rada (ILO).

U Francuskoj su žene pozvane da u sredu prestanu da rade u 15.40 kako bi ukazale na problem nejednakih plata.

Statistika je takođe zabrinjavajuća kada je u pitanju nasilje nad ženama.

Prema podacima UN, oko 35% žena širom sveta bile su žrtve fizičkog ili seksualnog nasilja. Oko 200 miliona žena i devojaka podvrgnuto je sakaćenju genitalija, a 700 miliona udato je pre svoje 18. godine.

U oktobru cela Latinska Amerika, u kome je došlo do naglog skoka broja ubijenih žena, digla se na noge protiv toga, prevođena pokretom Nijedna manje, nastalom posle ubistva devojke koja je bila drogirana i silovana.

Frans pres navodi da za aktiviste kao što je Novacka, poruka ženama koje se bore za svoja prava glasi: “Osećamo bes, ali znamo da nismo bespomoćne”. „Prava žena su ugrožena kao nikada do sada, ali se o njima govori”, rekla je ona.

Novacka je rekla i da će se više hiljada Poljakinja okupiti u sredu na skupovima protiv vlade a u znak podrške ženama ugnjetenim patrijarhatom i religijom.

Međunarodni dan žena, 8. mart obeležava se kao deo borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Generalna skupština UN je 1977. godine rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.

Taj praznik ustanovljen je u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Inicijativu za taj praznik dala je nemačka feministkinja i članica socijalističke stranke Klara Cetkin, a Dan žena je prvi put obeležen 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj.

Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.

Izvor: AFP, preuzeto sa www.euractiv.rs