Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: dr Ljiljana Milošević (Blog o socijalnom uključivanju)

Jedna od najlepših priča o mentalnom zdravlju govori o državi Butan, relativno siromašnoj zemlji, u kojoj se napredak ne ocenjuje merenjem GDP-ja,^[1] već merenjem nivoa sreće i zadovoljstva stanovnika, a mentalno zdravlje ljudi izdvaja se kao jedan od najvažnijih nacionalnih ciljeva.^[2]

Dobro mentalno zdravlje ljudi predstavlja neosporno jedan od ključnih preduslova za napredak društva i socijalni i ekonomski razvoj svake zemlje. „Dobro zdravlje – pa sve drugo“ ističe se deklarativno kao prioritet i u svim našim željama sebi i drugima. Kaže se i da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Pa ipak, i pored značaja koje mentalno zdravlje realno ima na ličnom, kao i na širem društvenom planu, pitanje je koliko zaista brinemo o svom i mentalnom zdravlju svojih najbližih i koliko je ono vrednovano, posebno kada se ima u vidu da se i dalje registruje zabrinjavajući porast učestalosti mentalnih poremećaja. Sa druge strane, izazovi za mentalno zdravlje su brojni, uključujući i mnoge globalne – kao što je aktuelna Kovid pandemija.

Kada se radi o vodećim rizicima za mentalno zdravlje mladih ljudi uzrasta od 10 do 26 godina, prema podacima Strategije za razvoj i zdravlje mladih u Republici Srbiji (2006), osim zloupotrebe alkohola i opojnih droga, posebno se ističe zanemarivanje i zlostavljanje. U prilog tome govore i podaci koje navodi Kancelarija Međunarodnog fonda za decu i omladinu (UNICEF) u Srbiji, prema kojima je broj dece žrtava porodičnog nasilja u stalnom porastu i čini gotovo trećinu slučajeva nasilja u porodici. Isto tako, navodi se i da je 44% dečaka i 42% devojčica mlađih od 14 godina bilo izloženo nasilnim metodama disciplinovanja u okviru porodice.

Klinička iskustva i istraživanja, kod nas i u svetu, ukazuju da je sve veći broj dece i mladih koji imaju psihološke probleme ili manifestuju određenu, za ovaj uzrast specifičnu psihopatologiju. Mentalno zdravlje mladih karakteriše i sve viša stopa poremećaja ponašanja, uključujući nasilno i delinkventno ponašanje, zatim depresija i samoubistvo.

Budući da mentalno zdravlje, a posebno mentalno zdravlje mladih ljudi, predstavlja značajan izvor ljudskog kapitala i blagostanja u društvu, neophodno je dakle da ono bude i prepoznato kao suštinska vrednost, kako bi odgovarajuća pažnja bila usmerena na ljude sa dijagnostikovanim mentalnim poremećajima, ali i na zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja celokupne populacije. Aktivnosti koje povećavaju nivo mentalnog zdravlja zajednice, kao i svest zajednice o značaju mentalnog zdravlja upravo predstavljaju suštinu promocije mentalnog zdravlja.

Promocija mentalnog zdravlja

Promocija mentalnog zdravlja afirmiše mentalno zdravlje u pozitivnom kontekstu, posmatrajući ga kao resurs, kao vrednost samu po sebi, ali i kao osnovno ljudsko pravo (Svetska zdravstvena organizacija, 2004). Promocija ima za cilj unapređenje potencijala za mentalno zdravlje i uticaj na determinante mentalnog zdravlja, a realizuje se kroz osnaživanje pojedinaca i zajednica, ali i redukciju strukturalnih barijera za mentalno zdravlje, kroz inicijative za smanjenje nejednakosti i diskriminacije i podršku osetljivim grupama.

Promocija mentalnog zdravlja može se posmatrati i kao proces unapređenja pozicije mentalnog zdravlja na skali vrednosti pojedinaca i društva, što je zasnovano na ideji da su ljudi više motivisani za unapređenje mentalnog zdravlja onda kada je ono više vrednovano.

Osnovni principi promocije zdravlja zasnovani su na ljudskim pravima i aktivnom učešću profesionalaca i celokupnog stanovništva u proces zaštite i unapređenje zdravlja, ali i kvaliteta života i potencijala za zdravlje. Promocija obuhvata informisanje i edukaciju javnosti sa ciljem unapređenja znanja i stavova, redukovanje stigmatizacije i nejednakosti vezanih za različite aspekte mentalnog zdravlja, jačanje saradnje zdravstvenog i drugih sektora, podršku programima resocijalizacije, integracije i zapošljavanja osoba sa mentalnim poteškoćama i drugo.

Promocija mentalnog zdravlja u Srbiji

Ulaganje u prevenciju i promociju mentalnog zdravlja od izuzetnog je značaja za dugoročni i održivi razvoj, kroz aktivno učešće zajednice u razvoj okruženja koje omogućava i podržava izbore za zdravo življenje, pružanje mogućnosti ljudima da budu aktivni partneri zdravstvenim radnicima u zaštiti i unapređenju mentalnog zdravlja, zdravstvene usluge koncipirane tako da adekvatno odgovore na potrebe svih ljudi i drugo.

U skladu sa tim, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije i u saradnji sa Nacionalnom komisijom za mentalno zdravlje, humanitarna organizacija Karitas Srbije inicirala je 2008. godine projekat „Promocija mentalnog zdravlja u Srbiji“, kofinansiran od strane Evropske unije. Prema oceni ove humanitarne organizacije, društvo u Srbiji još uvek karakterišu jake predrasude u vezi sa mentalnim zdravljem, obolelima i vidovima lečenja koji se primenjuju i ističe se da je to jedan od najvažnijih izazova sa kojima se treba suočiti.^[3] Cilj projekta je jačanje javne svesti o značaju mentalnog zdravlja, javno zagovaranje o pravima pacijenata, poboljšanje kvaliteta života obolelih osoba, izgradnja kapaciteta pacijenata, njihovih porodica i zaposlenih u zdravstvenom sektoru, samouzajamna pomoć. Pažnja je posebno usmerena na nedelju u kojoj se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja (10. oktobar) za koji se smatra da predstavlja ključni momenat anti-stigma kampanje i priliku da osobe sa mentalnim smetnjama „stupe u kontakt sa nepoverljivim javnim mnjenjem i otvoreno govore o problemima sa kojima se suočavaju“. Karitas nastavlja da se zalaže za deinstitucionalizaciju psihijatrijskih pacijenata, za uspostavljanje zdravstveno-socijalnih usluga i sistema podrške u zajednici za osobe sa mentalnim smetnjama, kao i da traži modele koji će im omogućiti socijalnu inkluziju i ispunjenje njihovih socijalnih, ekonomskih i svih drugih prava.

Cilj promocije je, dakle, da pokrene važne društvene teme u vezi sa položajem mentalnog zdravlja u našem društvu, kao i da ljudima pruži priliku da se informišu i nauče na koje sve načine mogu da brinu o svom mentalnom zdravlju. Promocija mentalnog zdravlja se može shvatiti i kao poziv i podsećanje da svi društveni subjekti uključeni u zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja stanovništva imaju važnu ulogu, ali i da svako od nas može dati svoj doprinos. A jedine kvalifikacije koje su nam za to potrebna su briga, saosećanje i humanost.

Korišćeni izvori:

• Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026. godine. Službeni glasnik RS br. 84/19.
• Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja. Službeni glasnik RS broj 8/07
• Strategija o sprečavanju zloupotrebe droga za period od 2014-2021. godine. Službeni glasnik RS, br. 1/2015.
• Adolescent mental health (WHO, 2021)
• Improving the mental and brain health of children and adolescents (WHO)

——-

[1] GDP – Gross Domestic Product, odnosno Bruto domaći proizvod
[2] Butan je zemlja u kojoj se prosperitet meri na osnovu kolektivnog zadovoljstva i blagostanja građana (Gross National Happiness – GNH), a ne na osnovu GDP, koji su 1971. godine odbacili kao jedini parametar za merenje progresa.
[3] Tim Karitasa angažovan na projektu „Promocija mentalnog zdravlja u Srbiji“. Iskustvo Karitasa na polju mentalnog zdravlja (2009). u: Ćuk, M., Živković, D., Korać-Mandić D. (ur.): Mentalno zdravlje. Novi Sad: Novosadski humanitarni centar.

***

Tekst „Mentalno zdravlje kao vrednost” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove dr Ljiljane Milošević možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.