Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Nadežde Satarić (Udruženje “Snaga prijateljstva – Amity”) na 29. Belgrade Ignite-u “Uključi se 2” (21. oktobar 2014., Mixer House, Beograd)

Odrastala sam pored bake Tijane koju sam mnogo volela. Možda sam deo te ljubavi utkala i u moj potonji odnos prema starijima, odnos koji i danas imam. Sasvim slučajno, moj prvi posao je bio rad sa starima, i to u vreme kada se u Srbiji o njima nije mnogo pričalo, u vreme kada ih je bilo dvostruko manje nego što ih je danas. Ostala sam im verna do današnjih dana.

Danas u Srbiji svaki šesti stanovnik ima 65 i više godina. Teško je danas biti star u Srbiji, u društvu okrenutom mladima. Još je teže biti star, biti bolestan, nemati podršku porodice, nemati redovne lične prihode, nemati penziju. A naročito je teško biti sve ovo, a živeti na jugu i jugoistoku Srbije, tamo gde je siromaštvo najveće. Danas u Srbiji 240.000 starijih ljudi živi bez penzije. Bila sam u prilici da upoznam jednog od tih ljudi u opštini Crna Trava, jednoj od najsiromašnijih u Srbiji. Kada je saznao da dolazim iz Novog Beograda, sa žarom u očima me je pitao: “Jesi li videla kako su lepi odžaci na novobeogradskoj toplani?” On je gradio i te odžake, kao i mnoge druge na beogradskim toplanama, zidao je građevine 40 godina kao sezonac, radio je u Beogradu kod poslodavaca koji mu nisu uplaćivali doprinose za penziju. I on danas živi tako što u sezoni prepešači kilometre dnevno berući pečurke ili borovnice da bi preživeo. Zato vi, koji danas radite, a poslodavci vam ne plaćaju doprinose za PIO, ili ih plaćaju na minimalnu cenu rada – reagujte, mislite već danas na sopstvenu starost i sigurnost u njoj.

Danas 250.000 starijih ima potrebu za podrškom za samostalno funkcionisanje u svom stanu ili kući, u svojoj lokalnoj zajednici. Oni koji ne mogu sami da je obezbede ili ne mogu da se oslone na podršku porodice, u velikom su problemu. Za njih je država, odnosno lokalna samouprava,  u obavezi da organizuje servise podrške za samostalno funkcionisanje u lokalnoj zajednici. U 2012. godini su u Srbiji takvi servisi pomoći u kući postojali u 120 opština, a koristilo ih je više od 13.000 starijih. U 2013. godini, Vlada je donela odluku o zabrani zapošljavanja novih radnika u javnim ustanovama, i svuda gde su pružaoci ovih usluga bili centri za socijalni rad – servis je obustavljen. U 40 opština ove usluge više ne postoje, a broj korisnika je prepolovljen: svega 6.500 starih je koristilo tokom 2013. i 2014. godine. Ali nisu svi tako postupili, i ja ću navesti primer dobre prakse iz jedne od najsiromašnijih i najmanjih, ali demografski najstarijih opština u Srbiji – Crne Trave. I tamo je Centar za socijalni rad bio pružalac usluga, ali ih je preneo na lokalno Udruženje građana “Osmeh”, gerontodomaćice su prešle u ovu organizaciju – i dalje obilaze brdsko-planinska sela u Crnoj Travi, pomažući pedesetak najisključenijih staračkih domaćinstava. Pomažu im da spreme kuću, pribave namirnice, spreme ogrev za zimu, donose im lekove, odvode ih lekaru kada je to potrebno. Nisu ih ostavili same na milost i nemilost vremenskim uslovima.

Ne ostavimo ni mi same svoje stare i ne čekajmo da država sve reši. Ako nam je stalo do budućnosti kakvu želimo – mislimo i o sopstvenoj starosti i osvrnimo se i sada na svoje najstarije. Mislimo o njima i zapitajmo se da li u našoj porodici, u našem okruženju ima neka stara osoba kojoj je potrebna pomoć. Nazovimo je telefonom, zakucajmo joj na vrata, i upitajmo je da li joj nešto treba. Kako mi danas gradimo svoj odnos prema njima – takav odnos će sutra imati naša deca i unuci prema nama. Ako makar svako deseti među vama tako uradi – ova priča nije bila uzalud.

***

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je i 2014. godine, u saradnji sa udruženjem “Srbija u pokretu”, obeležio Međunarodni dan borbe protiv siromaštva uspešnom realizacijom Beogradskog Ignite-a posvećenog temama socijalnog uključivanja. Tako je 29. Belgrade Ignite pod naslovom “Uključi se 2” – održan 21. oktobra 2014. godine u beogradskom Mixer House-u – bio prilika da se brojni prisutni gledaoci inspirišu na borbu protiv predrasuda kroz petominutne nastupe osam sjajnih prezenterki koje se svakodnevno suočavaju sa raznovrsnim izazovima inkluzije. Publika je, uz prevod na znakovni jezik, mogla da sazna više o temama brige o starijima, samohranog roditeljstva, socijalnog preduzetništva, socijalnog uključivanja nakon izlečenja od bolesti zavisnosti, inkluzije mladih sa problemima u ponašanju, inkluzivnog obrazovanja, života osoba s invaliditetom, aktivizma i solidarnosti.

Mr Nadežda Satarić rođena je 1953. godine u dragačevskom selu Milatovići. Diplomirala je, specijalizirala i magistrirala socijalnu politiku na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Do 2000. godine radila je na socijalnoj zaštiti starijih lica u beogradskim domovima penzionera na Karaburmi i Bežanijskoj kosi. Jedna je od osnivačica Udruženja “Snaga prijateljstva – Amity”, koje je nastalo 1999. godine, a u kome i radi od 2000. godine. Posvećena je borbi za stvaranje društva za sve generacije kroz podršku najugroženijim i diskriminisanim pojedincima, grupama i porodicama, posebno deci i starijima. Bori se za njihovo osnaživanje i za aktivno učešće u kreiranju usluga socijalne zaštite i društvenih politika koje se tiču ugroženih. Uživa u tenisu i šetnji sa unucima. Nadežda Satarić piše za Blog o socijalnom uključivanju.