Piše: Milan Todorović (Blog o socijalnom uključivanju)
Prvi blog post u ovom serijalu je usmeren ka osnovama online komunikacije. Motivišuće je prirode, sa željom na akciju i ciljem da pomogne osobama koje misle da su uskraćene za neki od oblika društvenog delovanja bilo zbog svoje lokacije, tj. života na periferiji Srbije, selu ili pak socijalnim statusom i slično. Najpre u par rečenica nešto o svetu oko nas. Sociolozi kažu da živimo u postinformatičkom društvu. Da vas ne bih zbunjivao ovim terminom probaću metaforički da opišem njegovo značenje. Postinformatičko društvo označava etapu u razvoju čovečanstva u kome je informacija najvrednije dobro.
U vezi s tim, evo par primera za bolje razumevanje:
– Informacija je jedina vrsta robe koju i kad prodate zadržavate za sebe,
– Informacija može višestruko povećati cenu neke robe. Postoji puno primera kada ista roba ima različite cene, nekad i višestruko veće ako raspolažete pravim informacijama o tražnji kupca.
– Firme čija je delatnost bazirana na obradi informacije su najplaćenije na svetu, na primer: Telekom operateri zarađuju milione evra na prenosu informacije iz tačke A u tačku B, a najpoželjniji poslodavci su danas softverske kompanije. Spomenuću Google, Oracle, Yahoo, Microsoft i sve one imaju jednu osnovnu delatnost, a to je obrada informacija.
Na ovim primerima ideja je bila samo da slikovito prikažem koliko je danas informacija važna.
– Sledeća pozitivna strana postinformatičke civilizacije je njegova globalnost, tj. nezavisnost od geografske lokacije, vere, nacije i socijalnog staleža. Šta ovo znači? Više nije bitno da li se nalazite u centru Beograda ili predgrađu Bujanovca, bitno je da želite i tehnički umete da komunicirate.
– Naredna osobina vremena u kome živimo je činjenica da pored klasičnih komunikacionih kanala, kao na primer televizije, radija, novine i td, postoje i novi komunikacioni kanali.
Sinonim za najnoviji komunikacioni kanal je internet. Za većinu korisnika interneta posebno su zanimljivi besplatni internet kanali.
Za početak, spomenuo bih dva web sajta, na kojima se u svakom trenutku nalaze po desetak miliona ljudi. Svi već dobro znate za Facebook i Twiter, a sada je vreme da se malo bolje upoznamo i sa jednom novom dimenzijom ovih socijalnih mreža.
Ovi online mediji (mediji na internetu) su generalno osmišljeni za informisanje i zabavu, gde se očekuje da većina korisnika troši svoje vreme, konzumira što veće količine reklama ili prati aktivnosti svojih prijatelja, omiljenih glumaca, pevača i slično.
Ali pored zabave, online mediji mogu imati i mnogo ozbiljniju namenu. Za razliku od klasičnih, oni su interaktivni i na njima se može diskutovati sa ljudima koji odlučuju i upravljaju institucijama u kojima se rešavaju svakodnevni problemi građana.
Danas, skoro svi političari, stranke, a u poslednje vreme i državni organi, tj. oni koji kontrolišu najviše državnih resursa imaju Facebook i/ili Twiter naloge. Na njima, oni lično ili timovi koji stoje iza njih imaju jedan jedini zadatak. Taj zadatak, ali i osnovni smisao njihovog prisustva na internetu je poboljšanje svakodnevne komunikacije sa građanima i pomoć ka boljem i bržem rešenju nekog problema.
(…)
Napiši komentar