Vlada Republike Srbije
U nekim članicama Evropske unije čak trećina mladih između 18 i 25 godina radi posao za koji je prekvalifikovana, pokazuju rezultati novog istraživanja. Iako su završili fakultete i govore više jezika, mnogi mladi prihvataju slabo plaćene poslove da ne bi bili nezaposleni. Najviše mladih koji su prekvalifikovani za posao koji rade je u Irskoj, više od 30%, a najmanje u Sloveniji i Slovačkoj, manje od 10%. Neka istraživanja pokazuju da manje prekvalifikovanih za posao koji rade ima u oblastima inženjeringa, matematike, medicine, dok je njihov procenat veći među onima koji završavaju umetničke fakultete i društvene nauke. Upućeni smatraju da rešenje problema leži u boljoj usklađenosti obrazovnih politika i potreba tržišta rada.
Istoričarka koja govori nekoliko jezika Ilarija Marki (Ilaria Marchi) poslužuje ribu i krompiriće u jednom restoranu u Edinburgu. Mada je na Univerzitetu u Aberdinu završila istoriju i međunarodne odnose, Ilarija (24), koja je u Britaniju došla iz Italije, nije mogla da nađe posao koji odgovara njenom obrazovanju.
“Kada sam diplomirala, nadala sam se da ću naći posao povezan sa onim što sam studirala i odlučila sam da se preselim u Edinburg jer nisam videla nikavu perspektivu ako se vratim u Italiju”, rekla je za EurActiv.com Ilarija Marki.
“Ubrzo sam shvatila da su mogućnosti za zapošljavanje istoričara veoma male i da svi traže značajno iskustvo ili veze koje ja, kao neko ko je nedavno diplomirao, nemam”, objašnjava Ilarija.
Nakon što se preselila u veći grad, Ilarija je počela da se prijavljuje za poslove za koje je prekvalifikovana. Morala je da prihvati posao kelnerice i zaradu od 6,5 funti (8,9 evra) na sat.
“Posao mi omogućava da platim stanarinu, račune i, zahvaljujući napojnicama, hranu. Međutim, za sve više od toga moram da posegnem za štednjom”, kaže ona.
Marki je odlučila, iako će je to koštati, da se vrati školovanju i dobije diplomu mastera iz istorije rodne ravnopravnosti, sve u nadi da će tako uvećati šanse da nađe pravi posao.
Prekvalifikovana generacija
Slučaj Ilarije Marki daleko je od toga da bude izuzetak. Istraživački projekat grupe Strateški prelaz mladih na tržište rada (STYLE) pokazao je da je 33% mladih u Irskoj prekvalifikovano za posao koji radi. To je najviši procenat u Evropskoj uniji a slede Kipar (31%) i Španija (30%).
Najmanji procenat mladih koji imaju više kvalifikacija nego što je potrebno za posao koji rade beleži se u Sloveniji i Slovačkoj, ispod 10%.
Istraživačica Instituta za ekonomska i socijalne istraživanja (ESRI) u Dablinu Adel Bergin (Adele), koja je među autorima istraživanja, kazala je za EurActiv.com da broj previše kvalifikovanih mladih raste kao rezultat tendencije razvijenih zemalja da konstantno povećavaju udeo ljudi sa fakultetskim obrazovanjem.
Tu je i činjenica da se ljudi obrazuju u oblastima za koje je tražnja mala, tako da su posebno izloženi mogućnosti da imaju više kvalifikacija nego što im potrebno za neki posao, dodala je Bergin.
Ona se pozvala na druga istraživanja koja su pokazala na niže stope prekvalifikovanih na poljima inženjeringa, matematike, nauke, prava i medicine, dok su više stope prekvalifikovanih za poslove među onima koji su završili umetničke fakultete i društvene nauke.
“Ako se prekvalifikovanost objasni faktorima poput prevelike ponude diplomirane radne snage ili neravnotežom u sastavu, onda tu ulogu treba da ima politika”, istakla je Bergin.
Rastom prekvalifikovanih u većini evropskih zemalja upravljalo bi se mnogo bolje kada bi se u postupku planiranja obrazovnog procesa u obzir uzeli obim i sastav tražnje na tržištu rada, smatra Bergin.
Kako je upozorila, ako vlade to ne urade, prekvalifikovani radnici suočiće se sa rizikom da manje zarađuju i da su manje zadovoljni poslom od onih kod kojih su nivo obrazovanja i potrebe posla bolje usklađeni.
Obrazovna politika
Evropska komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage Marijan Tisen (Marianne Thyssen) rekla je reagujući na rezultate istraživanja da mlade ljude nikada ne treba obeshrabrivati da se bolje obrazuju.
“Dobro obrazovanje i prave veštine su najbolje osiguranje od nezaposlenosti. Dobro obučena radna snaga najvažnija je komparativna prednost Evrope u globalizovanom svetu”, istakla je evropska komesarka.
Tisen je rekla da Evropska komisija radi na poboljšanju prognoza potrebnih veština, prilagođavanju nastavnih planova i programa i boljoj informisanosti mladih o mogućnostima obrazovanja i karijere. To će, kako je naglasila, zahtevati bolju saradnju poslodavaca i obrazovnog sistema.
Komisija će 2016. predstaviti agendu veština, najavila je Tisen.
“Agenda će biti fokusirana na mere za pomoć ljudima da razviju i unaprede veštine, uključujući osnovne, poput pismenosti ili digitalnih veština. U tom dokumentu biće i mere čiji je cilj da se bolje predvide veštine koje su potrebne i unapredi priznavanje kvalifikacija”, dodala je evropska komesarka.
Generalni sekretar Evropskog foruma mladih Alan Pel (Allan Päll) kaže da iza prekvalifikovanosti mladih stoji obrazovna politika kojom se dovoljno ne ohrabruje trajno učenje – tokom celog života.
“Mnogi idu na fakultet jer izbegavaju stručno obrazovanje ili ga vide kao ćorsokak. Bez sumnje ne treba da obeshrabrujemo učenje, ali moramo da obezbedimo da (mladi) budu bolje savetovani i da su im sve vrste obrazovanja uvek na raspolaganju”, kaže generalni sekretar Foruma.
Pel dodaje da je neusaglašenost obrazovnog nivoa sa potrebama tržišta rada takođe posledica manjka radnih mesta i manjka kvalitetnih radnih mesta za mlade ljude.
“Mladi ljudi često se vraćaju školovanju ako ne mogu da se zaposle. Zato su potrebne javne i privatne investicije u sektorima u kojima ima posla, poput ICT ili ‘zelene’ ekonomije”, objasnio je Pel.
Izvor: EurActiv.com, preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar