Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nikoleta Kosovac (Blog o socijalnom uključivanju)

Kao što sam već u nekom prethodnom blogu pominjala, jasno je da je tema beskućništva tek od skoro dobila medijsku pažnju i to više zahvaljujući senzacionalističkim informacijama, a ne realnim i svakodnevnim problemima ovih ljudi. Ono što je jako veliki problem jeste činjenica da se do skoro niko nije bavio bilo kakvim istraživanjem ove marginalizovane grupe, što je dodatno doprinosilo njihovoj isključenosti, odnosno ignorisanju činjenice da beskućništvo postoji i kod nas i da postaje sve rasprostranjenije.

U poslednjih godinu dana urađeno je (i objavljeno) istraživanje koje je uradio Hausing centar (Centar za unapređenje stanovanja socijalno ugroženih grupa) iz Beograda, a i aktivisti Crvenog krsta opštine Palilula su se bavili istraživanjem potreba ove socijalno ugrožene grupe i uskoro će objaviti rezultate do kojih su došli.

Za pripremu izložbe infografa i plakata na temu beskućništva  (#izdobrihrazloga), koju smo spremali u Licuulice, koristili smo podatke oba ova istraživanja i došli do zaključka da je osnovna linija zaključka oba istraživanja ta da su pojedinci koji su se našli u situaciji beskućništva socijalno i pravno jedna od najugroženijih, najranjivijih i „najusamljenijih“ društvenih grupa.

Tome u prilog govore sledeći podaci:

• Svaki treći korisnik Prihvatilišta tu dolazi iz bolnice jer nema gde drugo da ode
• Duplo više korisnika Prihvatilišta očekuje pomoć od države nego od porodice/prijatelja
• Više od pola korisnika Prihvatilišta ne zna od koga može/treba da očekuje pomoć
• 60% korisnika Prihvatilišta živi samo
• 65% korisnika Prihvatilišta ne dobija ničiju i nikakvu pomoć
• 44% korisnika Prihvatilišta ima psihičke probleme
• 76% beskućnika sa ulice misli da ne može ništa da uradi kako bi promenilo svoju trenutnu situaciju
• 62% beskućnika koji žive na ulici trvdi da im nalaženje mesta za kupanje predstavlja problem
• 46% beskućnika koji su na ulici nikada nije imalo priliku da bude smešteno negde
• Bez krova nad glavom su u proseku 10 godina i 6 meseci
• Samo 11% beskućnika koji žive na ulici ima bračnog partnera
• Nešto više od polovine beskućnika koji žive na ulici nije zdravstveno osigurano
• 58% beskućnika koji žive na ulici nikada nije primilo nikakvu vrstu pomoći
• 6,7% beskućnika koji žive na ulici su pravno potpuno nevidljivi
• Četvrtina beskućnika na ulici živi potpuno usamljničkim životom
• 87% beskućnika koji žive na ulici su muškarci

Kroz razgovor sa prijateljima iz organizacije Crveni krst Palilula i agencije D Kit, poželeli smo da pokrenemo neformalnu online zajednicu koja će kroz razne akcije, omogućiti direktnu pomoć našim sugrađanima bez krova nad glavom. Dakle, želimo da iniciramo komunikaciju sa beskućnicima u komšiluku, da se sami aktiviramo, da sami otkrijemo šta je komšijama bez krova danas najpotrebnije i da im to omogućimo ili makar proširimo vest kako bi pomogao neko drugi, i da pokušamo da budemo njihov oslonac, bar u nekim situacijama. Sendvič viška, konzerva hrane koja već dugo stoji ili par toplih čarapa su male stvari koje retko primetimo kao „višak“ koji može imati novu namenu.

Jednostavnim i ljudskim razgovorima, otvaramo vrata „domova“ koji su tamo gde i dobra dela koja činimo.

Kako možete da se priključite akciji?

Pronađite nas na:

Facebook-u – www.facebook.com/mojkomsijabezkrova

Twitter-u – #mojkomsijabezkrova

Napišite na wall-u poruku u ovom formatu: Grad_kraj_ulica/mesto – poruka (BG-Vračar-Kalenić – Ženi na ulazu u pijacu hitno potrebna jakna i nešto za jelo npr)

(…)

Tekst “Moj komšija bez krova” Nikolete Kosovac u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.