Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: E2E Inicijativa za zapošljavanje mladih/ E2E Youth Employment Initiative (Blog o socijalnom uključivanju)

Od sna do svoje radnje – Ivanova priča

„Godinama sam pokušavao da dođem do posla koji volim, a to je posao frizera“ počinje svoju priču Ivan Milenković. „Međutim, u Leskovcu postoji mnogo radnji koje jednostavno zaposle majstora, radnika, ali ga ne poštuju. Posle nekog vremena sam digao ruke i počeo da radim druge poslove, ali se nisam u njima pronašao. Jednostavno, izgubio sam nadu, nisam verovao u sebe, kao ni u sistem“.

Da, ja to mogu!

Svaki naredni čas me je ojačao i pomogao mi u uverenju da ja to mogu

“Prošle godine, prilikom redovne prijave u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pitali su me da li bih pokrenuo sam svoj biznis. Bio sam zainteresovan, ali ipak u nekom strahu i grču jer sam mislio da sam mlad, neiskusan, nedovoljno zreo.

Onda sam rešio, hajde da pokušam, ništa ne mogu da izgubim. Ušao sam u ceo projekat sa rezervom, čak sam mislio i da ću brzo odustati. Već posle prvog časa uvideo sam da to nije tako veliki bauk kao što sam mislio. Naravno, rizik postoji, ali sam krenuo i pohađao deset tročasovnih radionica.

Ubrzo se pojavio konkurs preko NSZ na koji sam se prijavio i dobio subvenciju. Sve je išlo brzo i sad verujem da mi je to pomoglo da se ne premišljam previše. Krenuo sam sa radovima, adaptacijom lokala, nabavkom robe, nisam imao mnogo vremena da razmišljam i preispitujem se ‘šta ako…’.”

Kakav je osećaj?

“Ja to vama ne mogu da opišem… Kao da sam na oblacima. Sa druge strane, dobio sam poštovanje, imajući u vidu koliko imam godina i iskustva. Ponosan sam, jer sam sa 23 godine počeo da vodim svoju radnju i treba da obezbedim da platim račune, poreze, doprinose, robu.

Svima kažem da mora da se pokušava, kao i da uvek postoji i rizik. Mene to sad ispunjava: kad se upustim u nešto nepoznato, pa na kraju ispadne tako dobro, radujem se kao dete. Dosta sam se promenio, odrekao sam se mnogih stvari, ali sada gledam da usmerim i druge ljude da razmišljaju pozitivno i da nije sve crno. Smatram da sam mnogo zreliji i da sam stekao veliko iskustvo i samopouzdanje“, zaključuje Ivan koji već više od godinu dana ima frizersku radnju i radi posao koji voli.

Kada nestvarno postane stvarno – Natašina priča

Nataša Pavlović je tri godine studirala prava. Međutim, odustala je od fakulteta i vratila se u Leskovac. „Završila sam ekonomsku školu i oduvek me je zanimalo računovodstvo. Upisala sam kurs i bila mi je potrebna praksa, ali nisam imala kome da se obratim. Tako sam godinu i po dana tražila posao.

Nisu hteli da me prime ni u butike, ni na poslove za koje nije potrebno specifično radno iskustvo i veštine. Tako jednom, dva puta… Sedam puta su me odbili. Iako sam povremeno gubila nadu da nastavim dalje, nisam odustajala. Radila sam na robnoj pijaci i prodavala stvari po vrućini i mrazu, a posle i neprijavljena u buticima.”

Ne treba gubiti nadu

Osećaj kada sam shvatila da sam dobila posao je neopisiv! Jednostavno – sreća.

“A onda su me jednog dana zvali iz NSZ i pitali da li hoću da idem na praksu. Naravno, pristala sam i došla u knjigovodstvenu agenciju ‘Sing’. Odmah su nas uveli u priču i počeli smo da radimo. Već posle tri dana mi je poslodavac rekao da ću ostati da radim. I dalje mi deluje neverovatno, kao i ljudima u mom okruženju.

Cela moja priča deluje nestvarno, ali očigledno je stvarna. Ima nade za sve. Dešava se i dešavaće se.

Čovek treba da pokušava, da se usavršava i ulaže u sebe, da ne gubi nadu. Ako nema posla u tom trenutku, treba da ode na kurs, na obuku, na praksu i to može da otvori neka nova vrata.

Posle ovog iskustva, osećaj je odličan, imam više samopouzdanja, osećam se sposobnije, mogu da napredujem, zanima me i dalje da učim što više i da guram napred, jer šansa se ne ispušta.”

Neopisiva sreća

“Dobar kolektiv, dobar poslodavac, porodična atmosfera, nema vike, nema tenzije. Sve se uradi i završi, posao je savršen, što se mene tiče. Volim posao koji radim i želim i dalje da učim – to je za mene neopisiva sreća. Važno mi je kada ustanem ujutru, da mi se ne okreće želudac kada pomislim na odlazak na posao. Nego, idem na posao srećna i zadovoljna.”

Obuke za preduzetnike i prakse

Nataša i Ivan su među 50 mladih ljudi iz Jablaničkog okruga koji su bili deo prve faze projekta „Inicijativa za zapošljavanje mladih“ koji pomaže mladima da razviju svoj biznis model i povećaju zapošljivost, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

Lokalna mreža za preduzetničko zapošljavanje mladih

Mehanizam partnerstva sa privatnim, javnim i civilnim sektorom

“Naša vizija je da svaki mladi čovek i mlada žena u Jablaničkom okrugu, i u Srbiji, budu u svetu rada ili pokretanjem sopstvenog biznisa ili zapošljavajući se“, kaže Srđan Dimitrijević iz organizacije Evropski pokret u Srbiji – Leskovac, koja je sprovela ovaj model podrške zapošljavanju mladih.

„U jednoj sredini sa višedecenijskim žarištem nezaposlenosti i nerazvijenosti, napravili smo klaster u kome je 40-ak malih i srednjih preduzeća: Visoka poslovna škola strukovnih studija, Tehnička škola ‘Rade Metalac’, Naučno tehnološki park, Gradska uprava za društvene delatnosti, Kancelarija za mlade Leskovca, Lebana, Medveđe, Bojnika. To je lokalna mreža za preduzetničko zapošljavanje mladih.

Imali smo podršku pri poboljšanju modela, dobijali smo izuzetno korisne savete, instrukcije, korekcije i po prvi put ekspertsku podršku. Suštinski se desio iskorak kada je reč o funkcionisanju javnih politika u praksi“, smatra Srđan.

Model koji sprovode uključuje dve ciljne grupe: jedna su potencijalni preduzetnici koji prolaze ciklus od deset tročasovnih tematskih radionica, a onda sledi rad sa mentorima, koji traje najmanje tri meseca. Druga grupa su mladi koji žele da se zaposle i za koje se organizuju stručne prakse kod poslodavca. Trajanje prakse je mesec i po dana, a predviđeno je i devet sati obuke za povećanje zapošljivosti.

Najveći uspeh

Promena percepcije je donela buđenje nade i perspektive na ovim prostorima

„Model je delotvoran za sve polaznike, bez obzira da li su se posle zaposlili, pokrenuli svoj posao ili možda otkrili neke sasvim druge planove“, kaže Suzana Dimitrijević iz organizacije EPuS.

„Napredovali su kao ličnosti, jer je model osmišljen tako da brzo mogu da razviju i unaprede neke svoje veštine i budu motivisaniji.

Ipak, mislim da je najveći uspeh – promena percepcije mladih ljudi iz ove sredine da ovde može da se radi i živi od svog rada“.

***

Tekst je izvorno objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju.

Od 2015. godine, E2E projekat pruža podršku unapređenju zapošljavanja i zapošljivosti mladih širom Srbije. Inicijativa za zapošljavanje mladih je deo programa „Od obrazovanja do zapošljavanja – From Education to Employment (Е2Е)”, finansira je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, a sprovodi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Više o projektu saznajte na adresama www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/YEI i znanjemdoposla.rs