Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ksenija Graovac (Blog o socijalnom uključivanju)

Želela sam da ovoga puta pišem samo o principima prikupljanja sredstava za organizacije civilnog društva. Da ih taksativno navedem i objasnim. Ali ne mogu da ne ispratim prikupljanje sredstava za operaciju devojčice Tijane.

Slušala sam ovih dana komentare u kojima su iznošeni stavovi da će sada biti sve više onih koji će na taj način tražiti pomoć, da Fond ionako ta sredstva nema, da će nas pritiskati i vući za rukav sa svih strana. Ima i onih dobronamernih, pozitivnih komentara, ljudi koji saosećaju i žele da pomognu, ali se zadržavam ovog puta na motivaciji.

Ja sam na vest reagovala. Moja motivacija da se uključim je bila višestruka. Inače pratim akcije prikupljanja sredstava, želim da znam kako mogu da pomognem, ko organizuje, kome ide, na koji način. Slike unesrećene dece i roditelja meni nisu potrebne (a i upitno je koliko su korisne i potrebne kao takve). Samo saznanje da smo nekome potrebni, a da nešto možemo da učinimo, jednako je važno kao i sam čin davanja. Svako davanje počinje sa motivacijom da upravo vi učinite nešto za nekog drugog. Za dečji život, za zbrinjavanje nekog bez krova nad glavom, za brisanje nečije gladi, za zdravije okruženje, za napuštenu i mučenu životinju.

Postoje izvesna načela koja se uvek pokažu ispravnim kada je prikupljanje sredstava po sredi:

1. Ljudi daju ljudima. Ovo znači da ljudi najbolje osećaju patnju drugih ljudi i onih koji su im u blizini, koji sa njima dele neki životni prostor. Ljudi ne daju organizacijama, postavljenim strategijama i ciljevima. Već ljudima. I kada ste organizacija, tražite za ljude, ne tako što ćete citirati sopstvenu misiju.
2. Prikupljanje sredstava ne svodite samo na novac. Treba govoriti o tome kakav problem želite da rešite i šta potencijalni donator može da učini.
3. Razmišljajte kao donator. Ovo znači da pre svega postanete donator, da osetite kako to izgleda, da vidite kako razmišljate kao donator, može li to postati deo vaše svakodnevne prakse, čini li vas to srećnim, osećate li se korisnim?
4. Donatori imaju različitu motivaciju – da čine dobro, da se za njih čuje, da strateški razmišljaju. Zbližite se sa svojim donatorima, naučite šta ih pokreće. Razumeće vas bolje ako i vi razumete njih.
5. Razumite emocije i koristite ih da privučete donatore. Potom im dajte i logički sled rešenja za problem koji želite da rešite.

U slučaju male Tijane, sasvim je moguće da je presudnu ulogu imala poznata ličnost koja je apelovala da se ne samo prikupe sredstva za operaciju deteta, već i da se prekine praksa finansijskog podržavanja vrednosno upitnih emisija i kvizova. Svakako, išlo se na emocije, ali i jasno pojašnjenje – trgnite se, osvestite svoju ulogu u društvu, ne zanemarujte realni i teški problem pred sobom. Emocije su dobre, odatle polazi razvoj filantropije, iskoristite to kada tražite donatore. Fandrejzeri kažu da ljudima prvo treba otvoriti srce i um pa tek potom i novčanik.

(…)

Tekst “Motivišite sebe, ali i donatore” Ksenije Graovac u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.