Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Građanima je potreban pasoš za prelaz granica, dok virusima, bakterijama i zaraznim bolestima to nije potrebno, rečeno je u EU info centru, na brifingu za novinare o pregovaračkom poglavlju 28 – Zaštita potrošača i zdravlja u okviru programa Pravna podrška pregovorima (PLAC II).

Nikolas Bizel iz Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji ocenio je da mediji igraju važnu ulogu u praćenju procesa pristupanja Srbije EU.

Poglavlje 28 podeljeno je na dva dela i tiče se zaštite potrošača i zaštite javnog zdravlja, a Bizel je istakao da je cilj podizanje kvaliteta života potrošača.

“Harmonizacija pravila o zaštiti potrošača treba da omogući protok roba sa istim standardima bezbednosti i kvaliteta, a u oblasti javnog zdravlja”, navodi Bizel, “regulišu pravila u oblasti sprečavanja prenosivih bolesti, materija ljudskog porekla, kao i prevenciju zloupotrebe droga, duvana, alkohola”.

Dragana Radojčić iz Ministarstva za evropske integracije ocenila je da je posle uspešnog skrininga stigao poziv Srbiji da pripremi pregovaračku poziciju, što je toku, zbog čega je nezahvalno komentarisati kada bi poglavlje 28 moglo biti i otvoreno.

Prema njenim rečima, podrška u vidu programa Plac II (Pravna podrška pregovorima) zato je u ovom trenutku dobrodošla.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Meho Mahmutović predočio je da su ljudima potrebni pasoši za prelaz granica, dok virusima, bakterijama i zaraznim bolestima to nije potrebno.

Od 35 pregovaračkih poglavlja, oblast zdravlja je zastupljena u 20, dok u samom poglavlju 28 ima 17 oblasti koja se tiču javnog zdravlja, rekao je Mahmutović.

Od 2000. godine Evropska unija je u sistem zdravstva uložila 150 miliona evra, što je najveća pomoć koju je bilo koja država dobila, rečeno je na brifingu za medije “Na putu ka EU – Poglavlje 28”.

Mahmutović je rekao da je nezahvalno govoriti o novcu koji je potreban za sistem zdravstva u procesu evropskih integracja, podsećajući šta je sve učinjeno u saradnji sa EU, ali i iz sopstvenih sredstava.

Ono što je slaba tačka našeg zdravstvenog sistema je, rekao je on, što građani nemaju navike preventivnih pregleda, a imamo skrininge za rak debelog creva, dojke, grlića materice, dok se do kraja godine očekuje i skrininzi za dijabetes i mentalno zdravlje.

Pravni savetnik za evropsko zakonodavstvo o zdravstvu i zaštitu podataka Generalnog direktorata za istraživanje i Evropskog saveta za istraživanje u Briselu Tobijasn Šulte In Den Bojmen rekao je da EU ne daje striktne smernice koliko je potrebno izdvajati za zdravstveni sistem.

Izdvajanja po glavi stanovnika su drugačija u državama EU, rekao je on i naveo primer Nemačke, koja za finansiranje zdravstvenog sistema 82 miliona stanovnika izdvaja 450 milijardi evra, ili 6.000 evra po glavi stanovnika.

Izvor: euinfo.rs