Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Plastenici su stigli zahvaljujući projektima „ONAsnaživanje” Fonda B92, “Zasad za budućnost” Delta fondacije i “Vojvođanska kuća” pokrajinske Vlade

U selu Stanišić na severu Bačke, udaljenom 23 kilometra od Sombora, u kome je od 4.000 stanovnika najveći deo bez posla, dve žene našle su zaposlenje preko projekata koje sprovodi Udruženje žena „Udahni život”.

Preko dugačkog dvorišta popločanog ciglama, pored tipične „nemačke kuće” – zidane “na duž”, ulazi se u pod konac uređenu baštu. Iza leja pod začinskim i lekovitim biljem nalaze se tri plastenika u kojima se sistemom „kap po kap” navodnjavaju paprika, kupus, paradajz i čeri paradajz, po kome su vredne domaćice iz sela Stanišić prošle godine postale nadaleko poznate.

Zahvaljujući želji da promene vlasite živote, da pronađu put da se sklone od porodičnog nasilja ili same sebi stvore šansu da se zaposle i steknu redovna primanja, ali i doprinesu lokalnoj zajednici, šest žena je 2008. godine formiralo udruženje “Udahni život”, a 2010. godine su ozvaničile njegov rad.

Biće dobra berba – struk “somborke” u plasteniku sa sistemom navodnjavanja „kap po kap”

Spremne da uče, tokom prethodnih godina su aplicirale u okviru različitih konkursa i uspele su da – od ovog promenljivog leta 2016. – dve među njima imaju radni angažman, bar dok traje povrtarska sezona, a ostale budu osnažene i motivisane da počnu organsku proizvodnju, čime stiču sigurnu kartu za otvaranje novih poglavlja u ličnim sudbinama.

Dalida Macura, koordinator proizvodnje i menadžer „Dobre bašte” kaže da su formiranje prvog plastenika i osnivanje socijalnog preduzeća počeli u okviru projekta „ONAsnaživanje” Fonda B92. Tokom njegovog trajanja, više desetina žena – žrtava porodičnog nasilja – iz somborske i okolnih opština, prošlo je obuku za organsku proizvodnju povrća.

– Ovo je kraj u kome svako od detinjstva zna šta je bašta, povrtarstvo, kako se pravi rasad, čuva seme… Procenile  smo da je to bio najbolji način da spojimo lepo, korisno i društvenu odgovornost. Dobile smo sredstva za prva dva plastenika, od kojih je jedan i dalje u Somboru u okviru Sigurne kuće, a drugi je prebačen ovde, u Stanišić, priča ona.

Prve godine (2015), iako su kasnile usled vremenskih uslova, imale su dobar prinos, pa su brendiranu tezgu na somborskoj pijaci – donaciju JKP “Gradske pijace” ovog grada – kupci često “pustošili”.

Od proizvoda koji se ne prodaju sprema se zimnica

Uz osmeh, Dalida otkriva da je najbolje išao čeri paradajz. Paralelno sa radom u bašti, dame – koje su, poput više od 80% stanovnika Stanišića, nezaposlene – nalazile su način da prošire posao.

Paralelno sa radom u bašti, dame koje su poput više od 80 procenata stanovnika Stanišića nezaposlene nalazile su način da prošire posao. Kako dodaje Ljiljana Gusić, predsednica udruženja „Udahni život”, preko konkursa pokrajinskog Zavoda za rodnu ravnopravnost započele su proceduru dobijanja sertifikata za proizvođača organskih proizvoda.

– Konkurisale smo i za projekte „Zasad za budućnost” Delta fondacije i „Vojvođanska kuća” pokrajinske Vlade. Na oba konkursa smo prošle i stigla su još dva plastenika.

U lokalnoj zajednici uspele su da izdejstvuju da dobiju na korišćenje zapuštenu staru kuću u ulici Vuka Karadžića u Stanišiću. Stari sjaj se već nazire, a građevinske poslove koje nisu mogle da obave same završili su ljudi angažovani preko projekta Javnih radova. Njih 11, takođe iz Stanišića, angažovani su preko Nacionalne  službe zapošljavanja i u saradnji sa Opštinom su, osim poslova održavanja javnih zelenih površina i čišćenja kanala, u nekoliko navrata pomagali i da adresa organske bašte na otvorenom i plastenika postane udobna i prijatna za boravak.

Proizvodnja je pod strogim nadzorom stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, a Udruženje je u postupku dobijanja sertifikata o organskoj proizvodnji

– Imamo još mnogo posla, priča u senci starog oraha Dragana Vasiljević, članica udruženja „Udahni život”.

– Imamo i mnogo ideja. Prve godine smo pravile zimnicu od proizvoda koje nismo prodale i tako smo došle na ideju da nam je neophodna linija za preradu. Time bismo zaokružile čitav proces. Međutim, kao mali proizvođač i daleko od velikih gradova, poput Novog Sada ili Beograda, ne možemo da budemo konkurentne na tržištu. Zato smo pozvale druge žene iz našeg sela da krenu u plasteničku proizvodnju. Sa mini-mrežom od, na primer, desetak plastenika i proizvodnjom zimnice bila bi to zaokružena i održiva priča, pojašnjava gospođa Dragana.

Već sada imaju zagarantovan plasman sveže robe u tri somborska restorana. Dobar deo proizvoda ide za spremanje hrane za žene u Sigurnoj kući.

Ljiljana Gusić dodaje da “Bašta” pruža nemerljiv doprinos dobrobiti žena koje izlaskom iz kruga porodičnog pakla dobijaju priliku da nauče nešto što im je blisko i što mogu da realizuju:

– U prvo vreme, boravak u baštama dođe kao psihološka terapija.

Sve tri se uz osmeh – naravno, ništa ne zamerajući – prisećaju da su neke od “učenica” naopako sadile arpadžik. Dalida, koja je po struci tekstilna radnica, kaže da se napredak vidi već posle nekoliko meseci.

Kod svih nedoumica konsultuju prof. Branku Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koja je od početka uključena u sve projekte Udruženja. Tako u bašti na severu Bačke raste i čičoka, biljka čiji je plod veoma delotvoran za dijabetičare, kao i neven i ruzmarin, a u plastenicima se baškari, naravno, somborska paprika.