Vlada Republike Srbije
Piše: Marko Stanković (Dostignuća mladih u Srbiji / Junior Achievement Serbia, Blog o socijalnom uključivanju)
Zamislite da se nalazite u prostoriji sa 100 srednjoškolaca, od kojih skoro sve vidite prvi put. Pred vama je jedan zadatak, nepoznati tim, i svega par sati da osmislite rešenje i prezentaciju. Do juče vaš najveći problem je bio to što niste lepo spremili neki kontrolni zadatak, a danas se prvi put susrećete sa pravom tremom, strahom od prezentacije pred više od 100 ljudi, ali i sa nekom pozitivnom energijom u želji da uspete u tom izazovu. Tako je izgledao moj prvi susret sa programima koje sprovode Dostignuća mladih u Srbiji. Nakon uzbudljivog i dinamičnog dana osećaj zadovoljstva je bio veći jer smo uspeli da obezbedimo treće mesto i plasman na Nacionalno finale, koje je sledilo u februaru. Ne pamtim da sam neko takmičenje više iščekivao.
Novi tim, novi izazov, nove anegdote. Nezaboravna dva dana koja su bila krunisana osvajanjem prvog mesta. Mojoj sreći nije bilo kraja. Sećam se da sam samo poslao poruku devojci: “PRVO MESTO!!!!!!!” I nastavio da uživam u večeri. Tada sam verovao da je to moj najveći uspeh, a danas shvatam da je to bila neverovatna prilika koja mi je otvorila mnoga vrata u životu.
Na moju sreću, putovanje se tu nije završilo. April mesec, sada već dobro poznata ekipa sa takmičenja produžila je do Crne Gore na Poslovni izazov Zapadnog Balkana sa vršnjacima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore. Bio je to neverovatan vikend sa fenomenalnim ljudima. Znate da ste na pravom mestu kada, posle napornog dana, sa ljudima koje ste nedavno upoznali provedete celu noć na plaži. I dan danas, kada čujem pesmu “Da l’ si ikada mene voljela”, setim se vikenda koji će mi uvek ostati u pamćenju.
Nakon svih putovanja, usledio je poziv da se pridružim Alumni klubu Dostignuća mladih, koji čine bivši polaznici svih programa, a koji su završili srednju školu. Ukazala mi se prilika da vidim kako je to biti sa druge strane. Tada sam shvatio koliki je značaj biti deo jednog takvog tima. Dolazili smo iz različitih gradova, sa različitih fakulteta, imali smo različita interesovanja, ali nas je sve povezivala podjednaka želja. Želja za uspehom, napredovanjem i pre svega druženjem. Timski duh i dalje jača, a svake godine sve više ljudi se uključuje u našu mrežu.
Od mog aktiviranja pa sve do danas, prisustvovao sam na mnogo takmičenja i događaja, obišao mnoge gradove poput Sarajeva, Zagreba, Sombora, Kragujevca, Vršca… Družio se i radio sa kolegama iz cele Evrope. Pored prijatelja koje sam stekao, novih profilnih slika na fejsu, ponekog suvenira, poneo sam i dosta dragih uspomena.
Da li bih inače imao prilike da prenoćim u velelepnom, a naizgled nedovršenom hotelu nadomak Leskovca i da se osećam kao da sam gost Kjubrikovog Overluk hotela? Teško. I ne, nisam pogledao šta je u sobi 237.
Nikada ne bih saznao da je jedan od najlepših gradova zapravo Sombor. Ne bih upoznao dušu Sarajeva, gde najbolje zvuče Indeksi silazeći niz stepenište u Pruščakovoj ulici. Gde imate lokal koji liči na antikvarnicu, u kojem dok pijete kafu možete pročitati naše novine iz 60-ih godina prošlog veka.
A naravno najveći broj anegdota vezujem upravo za ljude. Naučio sam da su najbolja putovanja vozom, gde možete da popijete najbolje pivo u Beogradu, koje viceve treba znati za svaku priliku, šta raditi kada zamenite pasoš sa nekim u inostranstvu, značaj reči „vodopad“ i gde uvek mogu da nađem ekipu za druženje. Zamislite, samo zbog jednog poznanstva moja ljubav prema filmovima dostigla je potpuno novi nivo. Naime, kada je David, član naše mreže kog sam takođe upoznao na jednom od takmičenja, upisao režiju na FDU, imao sam priliku da još jednom vidim kako to izgleda iza scene, u ovom slučaju koji je proces u pitanju prilikom kreiranja filma. Nezvanično sam dobio titulu “Najboljeg ekonomiste među klaperima i najboljeg klapera među ekonomistima”! Na nedavno završenom filmu oprobao sam se i u ulozi producenta, tako da sledeći put kad pomislite: “Šta radi ekonomista na setu?”, biće vam potpuno jasno da je sve moguće.
Ovakve stvari nećete moći da vidite negde na internetu, morate ih doživeti lično i naći neke specifične momente samo za vas. Onda napredujemo, stičemo širinu i zadovoljniji smo sobom. Upravo mogućnosti koje sam dobio su me motivisale da što više pružim alumni mreži. Ove godine, kao Nacionalni koordinator imao sam dva velika cilja koja sam želeo da ostvarim sa ostalim članovima mog tima.
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar