Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Srbiji trenutno živi 43.763 izbeglica, što je najviše u Evropi, saopštio je Komesarijat za izbeglice i migracije povodom Svetskog dana izbeglica, 20. juna. Od ukupnog broja izbeglica u Srbiji, 32.371 je iz Hrvatske, dok je iz Bosne i Hercegovine 11.324. Istovremeno broj ljudi koji traže azil u EU raste i u 2013. ih je bilo za 100.000 više nego 2012. U svetu ima 16,7 miliona izbeglica, što je najveći broj od 2001. godine, dok je, prema podacima UNHCR, više od 50 miliona raseljenih.

“Srbija dočekuje ovaj dan sa razočaranjem nakon nedavne preporuke Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) da izbeglicama iz Hrvatske prestane izbeglički status. Ovakvom preporukom zanemaruje se stvarni položaj izbeglica i izbegavaju brojni nerešeni problemi”, navodi se u saopštenju Komesarijata.

Oni su dodali da je “u vreme najveće izbegličke krize, Srbija pružila utočište za čak 618.000 izbeglica”.

“Od nekadašnjih 700 kolektivnih centara, koji su pružali utočište za oko 60.000 ljudi, u Srbiji i dalje postoje 23 u kojima boravi 1.650 korisnika, većinom interno raseljenih osoba”, naveli su iz Komesarijata.

Komesarijat je najavio “bolje dane za izbegličke porodice koje žive u neadekvatnom smeštaju”, jer će zahvaljujući Regionalnom stambenom programu Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije 16.780 najugroženijih porodica u Srbiji dobiti krov nad glavom.

U periodu od 2008. do 2014. godine, Komesarijat je obezbedio 6.864 trajnih rešenja za izbeglice i interno raseljene donacijom 4.274 paketa građevinskog materijala, otkupom 1.166 seoskih kuća sa okućnicom, donacijom 346 montažnih kuća, izgradnjom 927 stambenih jedinica namenjenih socijalnom stanovanju u zaštićenim uslovima i sa 151 stambenom jedinicom za zakup sa pravom otkupa. U istom periodu donirano je 5.778 paketa za ekonomsko osnaživanje.

Ukupna vrednost Regionalnog stambenog programa četiri zemlje je 584 miliona evra, a Srbije 335 miliona.

EU za pristojne uslove života

Navodeći da ratovi, progoni i prirodne katastrofe svake godine teraju milione ljudi da napuste domove u potrazi za bezbednošću, od kojih deo ide u EU, Evropski parlament je povodom Svetskog dana izbeglica saopštio da su u 2013. članice Unije ponudile zaštitu za 135.700 tražilaca azila od kojih je gotovo polovina dobila status izbeglice.

U 2013. godini 435.000 ljudi tražilo je azil u Evropskoj uniji, za 100.000 više nego u 2012. Od tog broja, EU je ponudila zaštitu za 135.700 tražilaca azila i gotovo polovina je dobila status izbeglica. Sirijci čine 26% ukupnog broja ljudi koji su u 2013. dobili zaštitu u EU.

Istovremeno je 70% izbeglica dobilo zaštitu u pet članica – Švedskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Velikoj Britaniji.

Evropski parlament usvojio je 2013. godine nove zajedničke propise o azilu koji treba da obezbede pristojan prijem i uslove života za tražioce azila u EU i osiguraju da oni neće biti premešteni u zemlje koje nisu u stanju da im omoguće pristojne ulove života.

U rezoluciji iz oktobra 2013. poslanici Evropskog parlamenta založili su se za humaniji pristup migrantima u Evropi nakon što su ih stotine umrle na obalama Lampeduze ranije tog meseca. Takođe se u rezoluciji insistira da se za spasavanje života migranata koriste i kapaciteti Eurosura, panevropskog sistema za nadzor granica.

Za projekte podrške izbeglica izdvaja se značajan deo (22%) budžeta Evropske komisije za humanitarnu pomoć.

Parlament navodi da će članice EU morati da izdvoje veća sredstva za unapređenje sistema azila i kao pomoć u integraciji migranata za novi Fond za azil, migracije i integraciju odobren ranije ove godine čiji je ukupan budžet 3,1 milijardu evra za period 2014-2020.

Više od 50 miliona raseljenih u svetu

Više od 50 miliona ljudi u svetu raseljeno je zbog ratnih sukoba i krize u njihovim državama, saopštio je UNHCR.

“Krajem 2013. bilo je 51,2 miliona raseljenih, odnosno šest miliona više nego 2012″, izjavio je visoki komesar za izbeglice Antonio Gutereš i dodao da je tako veliki broj raseljenih bio tokom Drugog svetskog rata.

Gutereš je rekao da ima novih 2,5 miliona sirijskih izbeglica i 6,5 miliona interno raseljenih od početka konflikta u toj zemlji u martu 2011. godine.

Povećan broj raseljenih zabeležen je i u Centralnoafričkoj Republici i u Južnom Sudanu.

Gutereš je ocenio da je do povećanja broja došlo zbog novih žarišta i kriza u svetu, zbog čega je stanovništvo primorano da napusti svoje domove.

Najveći broj raseljenih ima u Siriji (6,5 miliona), u Kolumbiji (5,3 miliona), Kongu (2,9 miliona) i Sudanu (1,8 miliona).

Termin raseljena lica obuhvata tri kategorije ljudi – izbeglice, podnosioce zahteva za azil i interno raseljene osobe koje ostaju u svojim zemljama ali nisu više u svojim domovima.

U svetu ima 16,7 miliona izbeglica, što je najveći broj od 2001. godine. Avganistanci, Sirijci i Somalijci najbrojniji su u izbegličkoj populaciji.

Ukupno 86% izbeglica živi u zemljama u razvoju.

Najmanje 1,1 milion ljudi širom sveta zatražio je azil. Nemačka je zemlja koja ima najviše zahteva za azil, ukupno 109.600 a slede SAD sa 84.000 zahteva, Južna Afrika sa 70.000 i Francuska sa 60.200.

Izvor: Beta, EurActiv.rs