Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Monike Žugić (“Izlazak” – organizacija za borbu protiv narkomanije) na 29. Belgrade Ignite-u “Uključi se 2” (21. oktobar 2014., Mixer House, Beograd)

Moja priča može da počne upravo od ovog trena, od večeras. Danas me vidite raspoloženu, nasmejanu, pre svega – živu. Danas sam supruga, majka jednog slatkog trogodišnjeg sina i na putu je još jedan bebac. Mnogi od vas bi rekli: “Pa šta, kakve to veze ima? To je sasvim normalno za ženu tvojih godina.” Međutim, način života koji sam vodila do pre osam godina doveo je do toga da upadnem u veliki problem zavisnosti, tako da u mom slučaju sve ovo uopšte nije jedna normalna stvar, nego čudo koje je Bog učinio u mom životu.

Sam put koji me je doveo do problema zavisnosti u prvim trenucima je izgledao sasvim naivno. Još u osnovnoj školi moja interesovanja su se promenila i moj pogled je počeo da luta kroz prozor učionice, počelo je više da me zanima ono što se dešava van škole, nego unutar nje. Svoje školovanje sam zamenila okolnim kafićima, sport kojim sam se bavila zamenila sam noćnim izlascima, a odgoj svojih roditelja sam, nažalost, zamenila odgojem ulice. Buntovništvo, razni kompleksi, nesigurnosti i sve ono što je pratilo sve te moje tinejdžerske dane, doveli su me do toga da u 18. godini moj život bude prilično istrošen – bez ikakvog cilja, ambicije za dalju budućnost. Iako sam znala da je eksperimentisanje sa raznim drogama veliko zlo, krenula sam tim putem i vrlo brzo sam se pronašla u kandžama ropstva. Tražila sam pomoć na sve moguće načine, ali je izlazak iz problema zavisnosti – za razliku od ulaska – jako težak.

Nakon sedam dugih godina provedenih u toj tami, otišla sam na lečenje, tokom kojeg se Božija ljubav zaista izlila u moje srce, a Bog učinio veliko čudo u mom životu. Postala sam nova osoba, promenio se moj odnos prema porodici, prema svim onim ljudima koji su me do tada okruživali. Svi ti strahovi, kompleksi, buntovništvo – nestali su. Promenila se perspektiva gledanja na ceo svet, a onaj egoizam koji je dominirao mojim životom zamenila je velika želja da pomognem svima koji su istom problemu u kome sam i ja bila.

Oko sebe vidim stvarno mnogo mladih ljudi koji imaju problem i ne nalaze izlaz. Sa par prijatelja – koji su prošli iskustvo slično mome – i mojim suprugom osnovala sam organizaciju “Izlazak”, koja se bavi problemom narkomanije sa ciljem da se, pre svega, razbije predrasuda “jednom narkoman – uvek narkoman”. Takođe se bavimo prevencijom, organizujemo tribine, odlazimo u škole i razne institucije, odazivamo se na pozive svih onih koji žele da čuju korisno iskustvo iz prve ruke. Od prvog dana nam je na srcu želja da motivišemo zavisnike da odu na lečenje i da im pošaljemo poruku da je narkomanija izlečiva i da iz problema zavisnosti može da se izađe bez obzira na to šta društvo kaže. Pored prevencije i pružanja motivacije, jedan od najbitnijih segmenata našeg rada je resocijalizacija.

Svih ovih aktivnosti ne bi bilo da i dan-danas nemamo veliku – i jedinu – podršku Hrišćanskog humanitarnog udruženja “Hleb života”. Ono je žrtvovalo program svoje samoodrživosti i otvorilo vrata prodavnice polovne odeće u kojoj se praktično resocijalizuju bivši zavisnici, oni koji su prošli neki od programa lečenja. Do danas je kroz taj praktični deo resocijalizacije prošlo pedesetak momaka i devojaka. Zajedničkim snagama pokušavamo da im damo šansu da stanu na noge; da ne budemo oni koji će ih samo potapšati po leđima, već da im se nađemo, kao što su se meni nekada našli ljudi iz “Hleba života”; da im budemo podrška i pomoć u svim životnim prilikama i neprilikama koje život, nažalost, donosi.

Za nas su ljudi govorili da od nas nema ništa i da smo svoju bolest sami izabrali. Ali, pozitivnim primerom i načinom života danas želimo da pokažemo da od nas mogu postati ljudi koji će biti korisni ovom gradu. Imamo viziju, želju, neko malo iskustvo, i pozivamo sve vas, kao građane i deo ovog društva, da nam budete podrška, da nam pružite tu drugu šansu, kako bi ovaj grad i naša država bili svetliji.

***

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je i ove godine, u saradnji sa udruženjem “Srbija u pokretu”, obeležio Međunarodni dan borbe protiv siromaštva uspešnom realizacijom Beogradskog Ignite-a posvećenog temama socijalnog uključivanja. Tako je 29. Belgrade Ignite pod naslovom “Uključi se 2” – održan 21. oktobra 2014. godine u beogradskom Mixer House-u – bio prilika da se brojni prisutni gledaoci inspirišu na borbu protiv predrasuda kroz petominutne nastupe osam sjajnih prezenterki koje se svakodnevno suočavaju sa raznovrsnim izazovima inkluzije. Publika je, uz prevod na znakovni jezik, mogla da sazna više o temama brige o starijima, samohranog roditeljstva, socijalnog preduzetništva, socijalnog uključivanja nakon izlečenja od bolesti zavisnosti, inkluzije mladih sa problemima u ponašanju, inkluzivnog obrazovanja, života osoba s invaliditetom, aktivizma i solidarnosti.

Monika Žugić ima 34 godine. Rođena je i živi u Beogradu. Do pre osam godina bila je izgubljena u problemu zavisnosti, bez želje za životom. Kaže da je danas Božjim čudom živa i ima veliku želju da mladim ljudima i svima onima koji lutaju pomogne da pronađu pravi put. Učestvuje u radu organizacije “Izlazak” koja se bavi problemom zavisnosti.