Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Pišu: Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović (Blog o socijalnom uključivanju)

Konstantan tehnološki razvoj nameće stalnu potrebu za unapređenjem obrazovne tehnologije na svim nivoima. Pojava računara i drugih savremenih nastavnih sredstava neminovno vodi ka promenama koje povećavaju kvalitet nastavnog procesa. Celokupan proces osavremenjavanja nastave uslovljen je posedovanjem i korišćenjem odgovarajućih nastavnih sredstava, opreme i uređaja. Danas se znanje uvećava velikom brzinom, što zahteva prihvatanje i uvođenje novih oblika, metoda i sredstava učenja. Prevaziđena je nastava u kojoj se koristi samo tabla i kreda. Da bi nastava bila što efikasnija pribegava se upotrebi novih multimedijalnih nastavnih sredstava, koja zadovoljavaju savremene didaktičko-metodičke principe realizacije nastave. Povećanjem kvaliteta obrazovanja pružaju se mogućnosti sticanja potrebnih znanja i razvijanja sposobnosti učenika, koje će primenjivati u daljem školovanju i radu. U nastavi gde su uvedena savremena nastavna sredstva ostvaruje se veća interaktivnost, angažovanje i motivisanost kod učenika, što vodi poboljšanju konačnih ishoda učenja.

Nastavna sredstva su posrednik između učenika i sveta u kojem živimo i za cilj imaju sticanje znanja. Postoje mnoge definicije nastavnih sredstava. Jedna od njih koja deluje najprihvatljivije glasi: „Nastavnim sredstvom možemo smatrati samo ono čime se potpomaže razumevanje, usvajanje i interpretacija sadržaja nastave učenja.” (Simeunović, Spasojević, 2004) Pored navedene, postoje i druge definicije nastavnih sredstava. „Nastavna sredstva su svi oni predmeti, modeli, makete, crteži, slike itd. koji su odabrani i /ili proizvedeni za potrebe nastave.” (Bokovljev, 1998)

Predstavljamo vam nastavno sredstvo koje smo osmislili i koristili na časovima hemije i geografije, kako bi učenici/e na najbolji način usvojili znanja o Zemljinoj kori – litosferi. Litosfera je izgrađena od stena različitog izgleda, sastava, boje, otpornosti, načina i vremena postanka. Prema načinu postanka stene se dele na magmatske, sedimentne i metamorfne. Tako su ih i učenici izučavali.

Period naših aktivnosti sastojao se iz tri dela. Prvo smo organizovali izlete gde smo na terenu prikupljali uzorke stena. Izleti su organizovani na nekoliko lokacija u Srbiji.

Drugi deo aktivnosti odnosio se na klasifikaciju stena i prepoznavanje. Stene su razvrstane prema poreklu i strukturi.

Među magmatskim stenama izdvojili smo dubinske (granit, gabro, sijenit, diorit, periodit) i površinske (andezit, bazalt, dacit, riolit, trahit), među sedimentnim krečnjak, kredu, pesak, glinu, peščar i ugalj, a među metamorfnim krečnjak od koga nastaje mermer i granit čijim preobražajem nastaje gnajs.

Treći deo aktivnosti je bio u školskoj hemijskoj laboratoriji, gde su učenici/e određivali hemijski sastav prikupljenih stena. Svaka stena dobila je svoju hemijsku formulu koja opisuje njen sastav. Ovo je tema koju su obradili učenici/e osmog razreda na času kada su učili nastavnu jedinicu soli.

Kao pomoćno edukativno sredstvo u cilju boljeg prikaza, memorisanja i upoređivanja učenici/e su  izradili dve interaktivne mape: mapu sveta (1) mapu Srbije (2), na kojima su predstavljena rudna nalazišta kobalta, gvožđa, nikla, bakra i uglja. Uporedni pogled na  ove interaktivne mape omogućava sagledavanje rasporeda rudnog bogatstva odabranih ruda u našoj zemlji i svetu. Mape su izrađene uz pomoć led dioda i prekidača koji su povezani i prave strujno kolo koje na potisak prekidača pali lampice i obeležava položaj određene rude na karti. Kada se pokrene prekidač pali se led dioda određene boje koja signalizira rudna nalazišta za određenu rudu. Svako nalazište ima odgovarajuću diodu u boji, a rude označene istim bojama na obe mape omogućavaju poređenje raspostranjenosti ruda u svetu i na teritoriji naše države. Na ovaj način učenik/a ima vizuelnu sinhronizaciju sa mapom. Sam proces izrede mape je bio primena fizike, tehnike i umetnosti kroz manuelni rad na dodatnim časovima tokom produženiog boravka u školi tokom jednosmenskog rada.

Učenici/e sa teškoćama u učenju su učestvovali u izradi mapa kreirajući njihov izgled. Učenik sa slabovidim mogućnostima davao je sugestije koje boje i lampice da se odaberu adekvatno vizuelnom utisku koji treba da ostave kada sjaje i omoguće povezivanje ruda i nalazišta. Boje ruda su se uklapale sa bojama lampica i sinhronizovale na obe mape. Odabir ruda koje će se prikazati uradili su učenici/e prema njihovoj zastupljenosti na teritoriji, važnosti ruda za preradu i njihove eksploatacije. Proces izrade je bio visoko motivišuć i inspirativan rad gde su učenici/e radili u timu, sagledavajući potrebe nastavnih oblasti koje se izučavaju i mogućnosti učenika/ca  da daju svoj doprinos radu. Učenici koji su po prirodi živahniji našli su se u ulozi nastavnika i predavača i pokazivali su drugim učenicima kako se rukuje interaktivnim mapama, a kreirali su i kviz znanja.

Ovakav vid rada je usmerio pažnju učenika/ca na temu i pomogao da brže pamte i povežu više tematskih celina iz različitih predmeta. Učenici sa teškoćama u učenju su pokazali veliko interesovanje za dodatni rad na mapi, praktičnu demonstraciju položaja ruda i povezivanje naučenog. Pokazujući primere iz kolekcije stena i minerala, naučili su da povezuju boje, strukturu i nazive sa elementima iz tablice periodnog sistema. Najbrže su naučili da predstave primere ruda koje su sami pronašli, a kolekcija stena je uz postojeće školske primere dobila veliki broj primera novih minerala i ruda.

Povezivanje različitih metoda rada pokazuje kako nastava dobija na kvalitetu i prevazilazi teškoće nedostataka pažnje kod hiperaktivne dece kao i na koji način olakšava prikaz kod dece sa drugim teškoćama u učenju, a posebno u datom primeru kod slabovide dece ili dece sa nedovoljno razvijenom percepcijom sa povezivanje. Razvoj nastavnog procesa će u budućnosti biti usmeren ka razvoju različitih nastavnih sredstava: digitalnih, vizuelnih, manuelnih ili zvučnih, kao i povezivanju različitih nastavnih sredstava, koji će proces učenja prilagoditi potrebama svih članova društva i u tome je njihova ključna vrednost.

Literatura

1. Simeunović, V, Spasojević, P. (2005): Savremene didaktičke teme: nacrt za savremenu didaktičku koncepciju i strategiju nastavnog rada u osnovnoj školi. Bijeljina: Pedagoški fakultet.
2. Bakovljev, M. (1998): Didaktika. Naučna knjiga, Beograd

———-

Tekst „Nastavna sredstva za uključivanje svih učenika i učenica” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Bojane Mitrićeski Anđelković i Slađane Jović možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.