Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Teo Taraniš (Blog o socijalnom uključivanju)

Program stažiranja za mlade – pripadnike manjina u državnim institucijama u Republici Srbiji ulazi u svoju završnu fazu. Program koji je započet u novembru prošle godine završava se poslednjeg dana aprila ove godine. U trenutku dok ovo pišem do kraja je ostalo vrlo malo vremena. Zbog toga smatram da je pravi trenutak da se osvrnem na vreme koje je iza nas i iznesem neka svoja lična zapažanja koja se odnose na protekli period.

Na početku, važno je još jednom pomenuti da program stažiranja predstavlja šestomesečni program sticanja radnog iskustva u državnim institucijama, a namenjen je mladim pripadnicama/ima albanske, bošnjačke i romske nacionalne manjine. Na ovo se vraćam kako bih ukazao na komponentu koja značajno opredeljuje dinamiku i kvalitet rada svih stažista. Ta komponenta je vreme.

Polazeći od kriterijuma vremena, a na osnovu mojih ličnih utisaka i promišljanja, smatram da je celokupan period stažiranja moguće podeliti u tri faze. Prvu fazu, koja se vremenski može ograničiti na prvih mesec dana stažiranja, karakteriše moje upoznavanje sa delokrugom rada i organizacijom institucije u kojoj sam dobio priliku stažiram, zakonskim okvirom, upoznavanje sa kolegama i drugim zaposlenima, kao i razvoj sposobnosti da komuniciram u novom radnom okruženju. Imajući prethodno u vidu, jasno je da su u ovoj fazi postavljeni temelji mog budućeg rada i doprinosa rezultatima institucije. Druga faza trajala je nešto kraće i obuhvatila je period do sredine decembra. U ovoj fazi opredelio sam se za konkretnu oblast rada kojom ću se nadalje baviti što je u velikoj meri doprinelo da budem u stanju da produktivnije i efikasnije obavljam poverene zadatke. Na kraju, treća faza obuhvata preostali period stažiranja. Ovaj period praćenje vidljivijim rezultatima mog rada u izabranoj oblasti, ali i pružanjem podrške i pomoći kolegama u svakodnevnim aktivnostima. Važno je naglasiti da bez obzira na ovu manje-više formalnu podelu i različite karakteristike svake od faza, zajednički imenitelj celokupnog perioda stažiranja jeste moj konstantan napredak i profesionalno usavršavanje.

Ne bi trebalo izgubiti iz vida da program stažiranja ima još jednu veoma važnu i specifičnu komponentu. Reč je o radionicama koje imaju za cilj da obezbede da, pored sticanja iskustva kroz rad u institucijama, stažisti dopune svoje znanje i razviju dodatne sposobnosti. Kroz šest realizovanih radionica koje su tretirale različite teme i oblasti obezbeđeno je podizanje stručnih kapaciteta i diversifikacija znanja stažista. Način na koji je vršen izbor tema za radionice, izbor stručnjaka koji će ih voditi i organizacija radionica moraju biti ocenjeni najvišom ocenom. Bilo nam je ponuđeno mnogo novog znanja koje smo, uveren sam, usvojili i sigurno ćemo biti u stanju da ga iskoristimo u daljem radu.

Nadalje, želeo bih posebno da istaknem činjenicu da smo u proteklom periodu imali priliku da posetimo nekoliko važnih institucija naše države. Posete Narodnoj skupštini Republike Srbije, Generalnom sekretarijatu Vlade, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitniku građana višestruko su značajne. U direktnom razgovoru sa najvišim predstavnicama/ima ovih institucija saznali smo više pojednosti o njihovom radu, zalaganjima i nastojanjima da u narednom periodu ukupan zakonodavni, institucionalni, ali i društveno-ekonomski okvir u celini bude unapređen. Ohrabruje, takođe, i činjenica da su u svim institucijama prava nacionalnih manjina i borba protiv diskriminacije po tom i drugim osnovama, prepoznata kao segment koji bi trebalo dodatno unapređivati. U tom smislu, poziv koji nam je kao stažistima upućen da u budućnosti nastavimo zajedno da radimo na izgradnji boljeg, pravednijeg i ekonomski snažnijeg društva jeste potvrda da nacionalne manjine sve više bivaju shvaćene kao neodvojivi deo i veliki potencijal društva kojem bezuslovno pripadaju.

Program stažiranja opravdao je i u mnogim segmentima nadmašio očekivanja koja sam imao na početku. Tokom stažiranja imao sam privilegiju da radim u kreativnom, pristupačnom i podsticajnom radnom okruženju. Radni dan u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva ne može se smatrati isključivo obavezom. Uz izuzetnu mentorsku podršku koja je obezbeđena, bilo je zadovoljstvo svakodnevno pružati maksimum napora kako bi se, u duhu saradnje i međusobnog uvažavanja, dao doprinos realizaciji postavljenih ciljeva. Zahvaljujući tome iz Tima ću poneti nova znanja i radno iskustvo, ali isto tako i nova prijateljstva.

(…)

Tekst “Ne određuje početak kraj, već kraj početak″ Tea Taraniša u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju. Prilog je izvorno objavljen na sajtu Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.