Transkript govora Tamare Dragović na 32. Beogradskom Ignite-u “Uključi se br. 3” (29. oktobar 2015., Impact Hub, Beograd)
Kad sam krenula u srednju školu, donela sam važnu odluku: da ću u životu raditi samo ono što bih radila i da mi za to niko ne plaća.
Kad sam dobila decu, od njih sam naučila da budem 100% uključena i 100% prisutna. To je za moj život bila dobitna kombinacija.
Kad sam 2009. godine postala mama, bila sam najsrećnija i najispunjenija na svetu, ali sam u isto vreme bila usamljena. I kako nisam imala sreću da dobijem decu u isto vreme kad i moji prijatelji, ja sam čeznula za drugim mamama, da sa njima razmenjujem iskustva, da sa njima šetam, a najviše od svega – da sa njima delim svoje bojazni. Tada sam svoju situaciju iskoristila za svoju transformaciju i shvatila da naša odgovornost počinje u našim maštanjima.
I tako sam, par godina kasnije, upoznala dve divne žene i mame sa kojima sam najpre počela da se poslovno podržavam, zatim smo počele da se družimo, a onda su i deca počela da nam se druže. Uvek smo imale sastanke u Bejglu, da bismo podržale i druge, i shvatile smo da su naši sastanci super provod i da ne postoji ništa što udružene žene ne mogu da urade. Došle smo na ideju da pružimo podršku drugim mamama koje prolaze kroz isto što i mi na početku svog roditeljstva. U tom trenutku sve tri smo bile preduzetnice, sve smo se bavile novim poslovima, tj. nismo se bavile svojim primarnim zanimanjima, a naši poslovi su bili vezani za našu decu i rasli su sa našom decom. Tako su Sonja Dakić, Milica Čalija i Tamara Dragović postale UdruŽene, sa idejom da podrže druge mame. Imamo svoj manifest, a najvažnije u njemu je da ćemo biti srećne u svakom trenutku.
Kada su rođene UdruŽene, udruženje “Roda – roditelji u akciji” iz Hrvatske imalo je akciju prikupljanja nosiljki i marama za mame izbeglice sa Bliskog istoka i iz severne Afrike. U dogovoru sa tim udruženjem, mi smo preuzele tu inicijativu na nivou Srbije, ali smo je transformisale u ličnu inicijativu. Htele smo da pozovemo druge mame da podrže mame izbeglice i odziv je bio ogroman, tako da smo dobile fidbek da je ponekad ljudima samo potrebno nešto da ih pokrene. Želele smo da mamama izbeglicama olakšamo nošenje dece na njihovom jako teškom putu, ali nam je bilo važno i da ih emotivno podržimo, da svakog pogledamo, da mu se nasmejemo, i uvek smo dobile osmeh zauzvrat. Marame smo prvo delile u Beogradu, a kasnije smo prešle u Šid, kad su izbeglice promenile svoj put.
Kada, posle svega, dođete kući, uključeni ste i sve vas boli, teško vam je. Da, ponekad boli kad se otvorite. Ali, najvažnije od svega je da tako dolazite do nekih važnih pitanja. Dok sam ležala suva i sita pored svoje dece, pitala sam se da li to sme da bude moja privilegija? Shvatila sam da ne sme, da je to svačije pravo! Na tom putu smo uvidele da i drugi ljudi imaju lične inicijative – upoznale smo jednog Boba koji je na taj prašnjavi put došao svojim kolima iz Kalifornije i pomagao tako što je davao deci sokove, a mamama vodu. Sve to nas je nekako još više udružilo i još više nas podstaklo da podržavamo mame. Shvatile smo da svaka vila treba da dobije svoja krila, ma kako to u nekom trenutku izgledalo teško.
Ma koliko vam se čini da malo možete da uradite – minimalno malo – kad svako od nas uradi malo, to postaje mnogo, pogotovo za ljude koji su u najtežoj životnoj situaciji.
***
32. Beogradski Ignite “Uključi se 3”, posvećen obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva i temi socijalnog uključivanja, održan je 29. oktobra 2015. godine u prostoru Impact Hub-a (Makedonska 21) u Beogradu, u organizaciji Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženja „Srbija u pokretu“.
Deset sjajnih i inspirativnih govornika je i ovog puta, uz prevod na znakovni jezik i u prostoru koji ispunjava standarde pristupačnosti, u petominutnim nastupima predstavilo šta za njih znači socijalno uključivanje. Tako je publika mogla da sazna: kako u Srbiji izgleda život sa HIV/AIDS; da li naše društvo prihvata osobe koje su promenile pol; da li je kretanje pomoću kolica prepreka za aktivan život; kako svojoj porodici izgraditi dom sopstvenim rukama; kako kroz samozaposlenje stići do posla koji se voli; kako muzika može da pomogne u osnaživanju mladih; kako svako od nas može pomoći izbeglicama koje prolaze kroz Srbiju; kako inkluzivnim obrazovanjem podržati profesionalni razvoj osoba s autizmom; da li je moguće voditi aktivan život i nakon 60. godine života.
Tamara Dragović je Mama Tamariška dvema devojčicama od tri i šest godina. Veruje da ljubav i blagotvorni dodir mogu da promene svet. Završila je studije Filmske i TV kamere, snima filmove, bavi se video-artom i fotografijom. Tamara je instruktorka Međunarodne asocijacije za masažu beba (IAIM). Udružila se sa još dve mame sa željom da osnaži sve mame, a za UdruŽene ne postoje nesavladive prepreke.
Napiši komentar