Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Vere Jovanović i Stojana Simića na 44. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 9” (9. novembar 2021. godine)

Do sada smo videli kako prezentacije izgledaju s prevodom na srpski znakovni jezik, a mi smo odlučili da naša prezentacija bude malo drugačija: ona će biti na dva jezika istovremeno – na srpskom znakovnom jeziku i na govornom jeziku, tako nekako izgledaju i naše predstave.

Mi smo Stojan Simić, plesač savremenog plesa, koreograf i edukator, i Vera, filolog, glumica savremenog pozorišta, pozorišni pedagog. Vodimo pozorišne i plesne radionice, radionice poezije i priče na srpskom znakovnom jeziku unutar pozorišta na znakovnom jeziku.

Kako je to sve zapravo počelo? Stojan se savremenim plesom bavi od 2008. godine. Sarađivao je s profesionalnim plesačima, učestvovao u brojnim inkluzivnim plesnim predstavama s profesionalnim plesnim trupama, gostovao širom Srbije i u inostranstvu (stigao je i do Majamija), osvojio je specijalnu nagradu Udruženja baletskih umetnika Srbije i učestvovao u tri kratka filma. Vera se savremenim pozorištem bavi od jedne tamo davne godine, nije važno koje. Prošla je kroz brojne radionice sa savremenim trupama iz Srbije i iz inostranstva, igrala u više predstava, učestvovala na raznim festivalima.

Kao pripadnici zajednice gluvih, mi smo poželeli da sve ono što smo stekli kao znanje i iskustvo podelimo sa svojom zajednicom – zajednicom gluvih, i na taj način uspeli smo da spojimo svoje dve strasti – ljubav prema savremenom pozorištu i plesu i ljubav prema znakovnim jezicima. Stojan je gluva osoba i maternji jezik mu je srpski znakovni jezik. Vera je dete gluvih roditelja, odrasla u zajednici gluvih i takođe joj je srpski znakovni jezik jedan od maternjih jezika. Za one koji se sada prvi put susreću s temom znakovnih jezika, odmah da odgovorimo na pitanje koje vam se sada sigurno mota po glavi: ne, znakovni jezik nije univerzalan – u Srbiji se koristi srpski znakovni jezik, u Americi američki, u Hrvatskoj hrvatski itd.

Mi smo, dakle, poželeli da sva ta iskustva dovedemo u kontekst znakovnih jezika koji su najznačajnije obeležje kulture gluvih. Znakovni jezici su ravnopravni s govornim i pisanim jezicima, ali je gluvim osobama dugo bilo onemogućeno da ih koriste. U Srbiji znakovnog jezika i dalje nema u obrazovanju gluvih, a on se kao jezik ipak održao, što govori o njegovom značaju. Međutim, breme tog nasleđa uslovilo je to da je znakovni jezik u Srbiji – srpski znakovni jezik – bio isključen iz kulturnog stvaralaštva gluvih. Na primer, u okviru Festivala kulturno-umetničkih društava gluvih Srbije, koji je tradicionalna manifestacija u zajednici gluvih, jedna od kategorija u kojima se učesnici takmiče jeste recitacija. Tu se procenjuje kvalitet izgovorenog teksta, a ne umetnički kvalitet izvođenja, tu o znakovnom jeziku nema ni reči.

Tako je nastala pozorišna škola na srpskom znakovnom jeziku, u okviru koje je stvoreno nekoliko inkluzivnih predstava na znakovnom jeziku u kojima su učesnici imali priliku da se izraze na svom maternjem srpskom znakovnom jeziku. Rad je, međutim, bio otvoren i za čujuće osobe – u tom slučaju bismo angažovali tumača za znakovni jezik, kako bi čujuće osobe mogle da se uključe. Da pojasnimo: gluvim osobama maternji jezik je znakovni jezik, a pisani ili govorni jezik sredine u kojoj žive (u ovom slučaju srpski jezik) jeste drugi jezik, kao što je čujućim osobama neki strani jezik.

Taj rad je, osim promocije u čujućoj zajednici, predstavljao promociju ovog stvaralaštva i u okviru zajednice gluvih, dajući priliku da njeni pripadnici kroz umetničke kreacije osveste mogućnosti svog tako dugo potiskivanog jezika, ali i da nađu inspiraciju za samostalno istraživanje na polju poezije znakovnog jezika. Poezija znakovnog jezika je sada vrlo rasprostranjen trend u zajednici gluvih širom sveta i naš rad se u poslednjih nekoliko godina najviše fokusira upravo na poeziju i priče na znakovnom jeziku. Kada kažem poezija i priča na znakovnom jeziku, ne mislim na prevod pisane poezije na znakovne jezike, već na poeziju koja izvorno nastaje na znakovnom jeziku.

Uradili smo i dve plesne predstave u kojima su koreografije isprepletene znakovnim jezikom, u kojima je Stojan voditelj radionica i koreograf. Veoma je važno to što je tu komunikacija između voditelja i učesnika direktna – na njihovom maternjem jeziku – pa je samim tim rad pristupačniji, a učesnici su otvoreniji.

Na našem putu ima mnogo prepreka, ali i mnogo beskrajno lepih kreacija, uvida, uživanja. Nećemo odustati od svog sna da naše pozorište i srpski znakovni jezik osvoje prostor koji im pripada i da damo doprinos čitavoj kulturi, a znamo da taj doprinos može da bude veoma veliki.

Kao što ste videli, imamo i grupu perkusionista sastavljenu od naših gluvih članova, ali o tome ćemo neki drugi put. U stvari, još bolje – hajde da se vidimo na nekoj od naših predstava, pa da razmenimo iskustva!

***

Beogradski Ignite „UKLJUČI SE online 9“, koji su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu“, održan je 9. novembra 2021. godine. Usled epidemiološke situacije, deveti Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju održan je na online platformi, a njegovu organizaciju podržala je Švajcarska Konfederacija.

Cilj ovog događaja bio je da kroz petominutne prezentacije učesnika/ca osvetli različite aspekte socijalnog uključivanja, te da na taj način ukaže na položaj ranjivih grupa, kao i da pojedinačnim primerima motiviše i podstakne druge da se i sami uključe ili pokrenu sopstvenu akciju. Na taj način, Ignite već tradicionalno nastoji da inspiriše pojedince i pojedinke da daju svoj doprinos stvaranju ravnopravnog društva za sve građane i građanke.

Vera Jovanović je glumica savremenog pozorišta, prevoditeljka znakovnog jezika u izvođačkim umetnostima, voditeljka Pozorišne škole na srpskom znakovnom jeziku „Iza znaka“ u okviru Kulturno-umetničkog društva gluvih Beograda „Radivoj Popović“. Ova organizacija već 70 godina kroz različite sekcije neguje kulturu i umetnost gluvih. Vera promoviše ideju da su znakovni jezici sa svojim jezičkim specifičnostima značajni činioci celokupnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Uživa u istraživanju scenskih potencijala i poetike znakovnog jezika. Obožava dinamičnost fotografija na kojima ljudi znakuju.

Stojan Simić je član Kulturno-umetničkog društva gluvih Beograda „Radivoj Popović“, u kojem se od malih nogu bavi folklorom, modernim igrama, pantomimom. Krojač, profesionalni plesač savremenog plesa, edukator, a pre svega aktivni promoter kulture gluvih i znakovnog jezika. Učestvovao je u brojnim plesnim predstavama sa grupama: Hajde da…, Erg status, Bitef Dance Company i dr, u svim predstavama projekta „Iza znaka“, u plesnim i eksperimentalnim filmovima. Protagonista je kratkog dokumentarnog filma „Jedini“. Voditelj je plesnih radionica i koreograf plesnih predstava u okviru KUDGB „Radivoj Popović“. Dobitnik je specijalne nagrade Udruženja baletskih umetnika Srbije. U fokusu njegovog interesovanja je osnaživanje gluvih i nagluvih osoba da se aktivnije uključe u kreiranje umetničkih sadržaja kroz bavljenje plesom i pozorištem.

Kliknite da preuzmete Ignite prezentaciju Vere Jovanović i Stojana Simića (.pdf).