Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Sistem inkluzivnog obrazovanja u Srbiji daje rezultate jer sve veći broj dece sa invaliditetom ili iz ugroženih sredina dobija mogućnost da uči i povezuje se sa vršnjacima, ocena je UNICEF-a. Međutim, kako je rečeno na skupu o inkluzivnom obrazovanju 2. novembra, posao je daleko od završenog, pa tako osnovnu školu završi 94% dece, ali samo 69% Roma. Prema dostupnim podacima, više nego svaki 10. srednjoškolac sa potrebom za podrškom u učenju napusti školu, a to važi i za decu sa lošim socijalnim uslovima. Ministar prosvete Srđan Verbić rekao je da za pun rezultat sistema inkluzivnog obrazovanja nedostaje novac kako bi se angažovalo dovoljno motivisanih nastavnika i saradnika.

Direktor Unicef-а u Srbiji Mišel Sen Lot ocenio je da proces inkluzivnog obrazovanja daje vidljive rezultate.

“Prema poslednjim podacima došlo je do povećanja procenta dece sa teškoćama u razvoju koja se upisuju u redovne škole, do povećanja procenta romske dece i dece sa invaliditom koja uče uporedo sa svojim vršnjacima. Sa njima sklapaju prijateljstva, snaže svoje znanje i osećaj pripadnosti zajednici”, kazao je on.

Direktor Unicefa u Srbiji naveo je da i dalje postoji veliki jaz kada je reč o ravnopravnosti. Prema njegovim rečima, anketa iz 2014. godine pokazala je da 50% dece iz opšte populacije pohađa predškolsko obrazovanje, ali je u ugroženim kategorijama taj udeo niži, a to se prenosi i na više stepene obrazovanja.

“Za najsiromašnije taj procenat iznosi 9%, dok za romsku decu iz neformalnih naselja taj procenat iznosi šest odsto. Stopa upisa u Osnovne škole za opštu populaciju iznosi 97%, za romsku populaciju 69%. Stopa završavanja osnovne škole za opštu populaciju 93, a za decu iz romske populacije 64%” naveo je on.

Prema podacima Unicefa, srednju školu pohađa 89% dece uzrasta od 14 do 18 godina, 3% osnovnu školu, dok preostalih 8% ne ide u školu. Među romskom populacijom 22% pohađa srednju školu, 14% je u osnovnoj školi, a 64% ne ide školu.

Kod Roma je veliki jaz između devojčica, kojih 15% pohađa srednju školu i dečaka – 28%, kao i između dece najsiromašnijih domaćinstava gde 5% pohađa srednju školu i najbogatijih gde taj udeo raste na 40%.

Drugi nacionalni izveštaj o socijalnoj inkluziji pokazao je da se veliki broj dece iz socijalno nestimulativnih sredina, što se pre svega odnosi na one iz ekstremno siromašnih porodica, iz siromašnih romskih porodica ili iz izolovanih planinskih mesta, ispisuje u nekim prelomnim razredima. Tako se u petom kada počinje predmetna nastava ispisuje 11% učenika uključenih u inkluzivni program, odnosno kojima je potrebna podrška, ispisuju, a 8% ponavljaju razred. Stopa je 15,4% za decu iz socijalno nestimulativnih sredina.

U prva dva razreda srednje šole 13% učenika s teškoćama u učenju se ispiše iz razreda, a u prvom razredu srednje škole ispiše se više nego svaki 10. učenik iz socijalno nestimulativnih sredina.

Na skupu su uručene nаgrаde zа nаjbolje primere podrške deci i učenicimа iz osetljivih grupа u obrаzovаnju.

Okrugli sto orgаnizovan je kao deo projektа “Unаpređivаnje obrаzovаnjа u Srbiji kroz rаzvoj Mreže podrške inkluzivnom obrаzovаnju” koji reаlizuje Mrežа inkluzivnog obrаzovаnjа i Ministаrstvo prosvete, nаuke i tehnološkog rаzvojа u pаrtnerstvu sа UNICEF-om.

Ministаr prosvete, nаuke i tehnološkog rаzvojа Srđаn Verbić izjavio je na skupu da nije zadovoljan što se u Srbiji i dalje priča o inkluzivnom obrazovanju kao o posebnom vidu obrazovanja, a ne kao o obrazovanju za sve.

“Kada govorimo o inkluzivnom obrazovanju govorimo o kvalitetnom obrazovanju za sve, koje uvažava ličnost deteta. Da pronadjemo njegove poncijale i da ih maksimalno iskoristimo”, rekao je Verbić otvarajući okrugli sto ‘Politike i prаksа inkluzivnog obrаzovаnjа u Srbiji.

On je rekao da dobar deo odgovornosti za “sporost u promenama u inkluziji” u obrazovanju snosi Vlada Srbije, jer se suočava sa teškom ekonomskom situacijom.

“Znamo da bi trebalo da imamo više ljudi koji bi bili podrška inkluzivnom obrazovanju, kao i uopšte obrazovanju ali to ne možemo da realizujemo. Ne možemo da zaposlimo po dva učitelja u odeljenju, niti više saradnika. Nadam se da ćemo to uskoro moći. Od onoga što uradimo u najranijem obrazovanju, u najvećoj meri, zavisi da li ćemo imati motivisane ljude koji su prepoznali šta mogu”, naveo je Verbić.

On je naveo da bi primeri dobre prakse trebalo da postanu većinski.

“Biće mi još veće zadovoljstvo kada primera dobre prakse bude toliko mnogo da nećemo moći da podelimo bilo kakve nagrade, kada će to biti praksa i kada ćemo se baviti primerima loše prakse i gledati kako i njih da ispravimo. Ja se nadam da ćemo uskoro doći do tog nivoa”, naveo je Verbić.

On je istakao da je cilj da inkluzija bude uključivanje u društvo, kao i da zapošljavanje tih mladih ljudi bude unapredjeno.

Prema podacima iz Izveštaja o inkluziji, Srbija generalno gledano kasni za EU po pitanju obrazovanja. Tako je u EU 91,7% dece od 4 godine do obaveznog obrazovanja uključeno u predškolske programe, a u Srbiji u 2013. je taj udeo bio 54,8%. Cilj EU za 2020. je 95%, a u Srbiji 80%. U podatke o EU nije uključena Hrvatska.

U Srbiji je oko duplo više učenika sa niskim nivoom čitalačke pismenosti nego u EU. Prema skali međunarodnog PISA testiranja, u EU 18,6% ima ocenu ispod dva, a u Srbiji 33.2% za čitalačku pismenost, dok su za matematičku i naučnu procenti i nešto viši.

U Srbiji je 2013. nešto manje od svake pete osobe između 30. i 34. godine završilo visoko obrazovanje, a u EU 34,6%. Cilj do 2020. je 38,5% u Srbiji i 40% u EU.

U uzrastu od 18 do 24 godine u EU je 13,5% prekinulo školovanje, uključujući i obuke, a u Srbiji je taj udeo 25,3%.

I programe doživotnog učenja uključeno je 8,9% u EU i 3,5% građana Srbije. Cilj Srbije od 7% do 2020. je više nego dva puta manji nego cilj EU, koji iznosi 15%.

Izvor: Beta i S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs