Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Saške Sokolov na 44. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 9” (9. novembar 2021. godine)

Koliko puta ste kroz život, tokom odrastanja i prilikom savladavanja različitih iskustava pomislili da niste dovoljno dobri, lepi, pametni ili srećni? Vreme je da život pogledate iz drugačijeg ugla, jer snaga se krije u različitostima, a ne u sličnostima.

Potičem iz sportske porodice, a ljubav prema sportu preneli su mi roditelji. Počeci moje sportske karijere nisu bili nimalo laki, jer kao osoba s invaliditetom morala sam mnogo više da radim, da se pokazujem i dokazujem. Morala sam da ubedim druge ljude da mogu da se bavim sportom isto kao i moji vršnjaci. Počela sam s fudbalom, očevim stopama, međutim, vrlo brzo prešla sam na rukomet. S majkom sam otišla na prvi trening. I dan-danas pamtim rečenicu koju je rekla treneru: „Ne mora ona biti vrhunski sportista, dovoljno je da bude tu, da se oseća prihvaćeno i da se socijalizuje.“ Međutim, nisam želela da bude tako, nisam želela da me bilo ko sažaljeva i da me prihvati samo zato što mora. Želela sam da pokažem i dokažem kakav sam kvalitet, šta nosim i da imam lavlje srce – da želim da se borim. Uspela sam da demantujem trenera i roditelje i postala sam prvi strelac Super B lige i najbolji penaldžija.

Međutim, snovi i želje su porasli. Želela sam da budem član reprezentacije. Kada sam 2014. godine upisala Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju dobila sam poziv tadašnjeg selektora da okušam svoju sportsku sreću i sportske kvalitete u paraatletici. Nisam želela da odustanem, postala sam evropski šampion za juniore nakon svega tri meseca treniranja. Ta titula otvorila mi je mnoga vrata. Dobila sam čast i privilegiju da budem sportista koji će da nosi olimpijsku baklju kroz svoj rodni grad. Olimpijske i Paraolimpijske igre u Riju održale su se 2016. godine. To su bile moje prve Igre, bila sam najmlađi član paraatletske reprezentacije Srbije i najmlađi učesnik na Paraolimpijskim igrama. Svoje debitovanje na najvećem planetarnom takmičenju obeležila sam time što sam postala šesta kopljašica na svetu. Bilo je to nešto neverovatno.

Posle uspeha u Riju, usledio je težak period za mene – doživela sam tešku povredu koja me je na godinu dana sklonila sa staze i bacališta. Međutim, nijednog trenutka nisam dozvolila da pokleknem, padnem i odustanem od svojih snova, zacrtala sam sebi ciljeve na kojima sam svakodnevno radila. Marljivo i strpljivo, bila sam predana oporavku posle povrede i želela sam što pre da se vratim na stazu. Trud se isplatio.

Naravno, nije bilo lako, bilo je uspona i padova. Godine 2018. trebalo je da se održi Evropsko prvenstvo i moj povratak posle povrede. Tu godinu obeležilo je to što sam uzela bronzanu medalju na Paraevropskom prvenstvu u Berlinu. I taman kada sam konačno pomislila da je sve krenulo uzlaznim putem, desio se peh. Godine 2019. održalo se Svetsko prvenstvo i ja nisam ušla u finale, završila sam kao devetoplasirana. To takmičenje me je naučilo kako da se borim, kako da podnesem poraz i pobedu, kako da kanališem svoju energiju, tremu, učila sam na sopstvenim greškama, onima za koje nisam želela da dozvolim da se ponove 2021. na Evropskom prvenstvu u paraatletici u Poljskoj.

U Poljskoj sam postala dupli šampion Evrope u trkama na 100 i 200 metara i vicešampion u bacanju koplja. To je bio podstrek za takmičenje koje je tek predstojalo – Paraolimpijske igre u Tokiju. Tokio, toliko iščekivan i o kom se toliko pričalo, ostaće zapamćen po tome što sam bila jedina devojka iz Srbije koja je predstavila našu zemlju na najvećem planetarnom takmičenju u sprinterskim disciplinama. Tri finala, tri discipline, dva puta sam zauzela peto mesto i jednom sedmo mesto. Prvo sam bila peta u trci na 100 metara, drugi put peta u bacanju koplja, a treći put sedma u trci na 200 metara. San je postao java – stajala sam rame uz rame s najboljim sprinterkama na svetu i to je nešto što se ne može rečima opisati.

Ukoliko nešto stvarno želite, nikada nemojte odustati od toga, ma koliko put bio trnovit, težak, jer ako nešto stvarno volite, to će se isplatiti, to će se ostvariti. Živite svoj san!

***

Beogradski Ignite „UKLJUČI SE online 9“, koji su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu“, održan je 9. novembra 2021. godine. Usled epidemiološke situacije, deveti Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju održan je na online platformi, a njegovu organizaciju podržala je Švajcarska Konfederacija.

Cilj ovog događaja bio je da kroz petominutne prezentacije učesnika/ca osvetli različite aspekte socijalnog uključivanja, te da na taj način ukaže na položaj ranjivih grupa, kao i da pojedinačnim primerima motiviše i podstakne druge da se i sami uključe ili pokrenu sopstvenu akciju. Na taj način, Ignite već tradicionalno nastoji da inspiriše pojedince i pojedinke da daju svoj doprinos stvaranju ravnopravnog društva za sve građane i građanke.

Saška Sokolov je sportistkinja u paraatletici, koja je nakon samo tri meseca treniranja postala evropska prvakinja za juniore. Učestvovala je na Paraolimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, na Evropskom prvenstvu u Berlinu u disciplini bacanja koplja, na Svetskom prvenstvu u Dubaiju, a 2021. godine postala je šampionka Evrope u trčanju na 100 i 200 m i vicešampionka u bacanju koplja. Svoju sportsku karijeru započela je u rodnom gradu Pirotu, kao fudbalerka i rukometašica.

Kliknite da preuzmete Ignite prezentaciju Saške Sokolov (.pdf).