Vlada Republike Srbije
Evropska komisija objavila je Eurobarometar o diskriminaciji koji pokazuje da, u poređenju sa 2015. godinom, manje građana i građanki Evropske unije smatra da je diskriminacija rasprostanjena u njihovoj zemlji. Takođe, rezultati pokazuju da su ispitanici/e otvoreniji prema osobama koje su u riziku od diskriminacije. Međutim, razlike u percepcijama, mišljenjima i stavovima i dalje postoje u zavisnosi od diskriminisane grupe i pojedinačne države.
Istraživanje je u fokusu imalo percepcije, stavove i mišljenja građana i građanki država EU o etničkom poreklu, boji kože, seksualnoj orjentaciji, rodu, starosti, invalidnosti, religiji i uverenjima. Udeo ljudi koji se ne usećaju neugodno ukoliko pripadnici ili pripadnice određene diskriminisane grupe zauzimaju najviše političke pozicije varira između 44% kada su u pitanju Romi ili Romkinje, do 88% kada su u pitanju žene, što predstavlja povećanje za najmanje sedam poena u odnosu na 2015. godinu. Slični su stavovi i u odnosu na pitanje kako bi se osećali/e ukoliko bi njihovo dete imalo partnera/ku iz neke od diskriminisanih grupa. Iako i dalje postoji veliki raspon, između 43% (transrodne osobe) i 88% (bela osoba), stavovi se menjaju u pozitivnom pravcu u odnosu na prethodna istraživanja.
Tri četvrtine ispitanika/ca smatra da pripadnici LGBTI zajednice treba da imaju ista prava kao i heteroseksuaci/ke, dok 69% smatra da istopolni brak treba da bude dozvoljen u Evropi. Šest od deset ispitanika/ca vidi diskriminaciju Roma i Romkinja kao široko rasprostranjenu, više nego kada je u pitanju bilo koja druga grupa. Međutim, postoje značajne razlike unutar EU, između 23% u Estoniji, do 82% u Grčkoj i Švedskoj. Iako ispitanici/e u visokom procentu izražavaju pozitivan stav prema Romima/kinjama kao kolegama i koleginicama (dve trećine), značajno je manja brojka onih koji bi podržali Roma ili Romkinju za neku visoku političku poziciju, ili bi podržali vezu svog deteta sa pripadnikom/com romske zajednice.
Procenat građana/ki koji smatraju da su tokom proteklih godinu dana bili diskriminisani je 17, što predstavlja smanjenje u odnosu na 2015. godinu, kada je udeo bio za 4% veći. Građani/ke bi u najvećem broju slučajeva svoj slučaj diskriminacije prijavili policiji (35%), zatim prijatelju/ici ili članu/ici porodice (20%) i ombudsmanu ili telu za zaštitu ravnopravnosti (12%).
Mali je udeo građana/ki EU koji smatraju da su aktivnosti državnih autoriteta efektivne u borbi protiv diskriminacije. Takođe, veruju da bi školski materijali trebalo u većoj meri da uključe informacije o različitosti.
Istraživanje je sprovela Kantar Belgija, na inicijativu Generalnog direktorata za pravdu i potrošače Evropske komisije, dok je koordinator istraživanja Generalni direktorat za komunikacije Evropske komisije. Eurobarometar istraživanje o diskriminaciji u EU se sprovodi od 2006. godine.
pdf [3 MB]
Napiši komentar