Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Svetski ekonomski forum objavio je svoj godišnji izveštaj o rodnoj ravnopravnosti, The Global Gender Gap Index. Cilj ovog indeksa, koji se objavljuje jednom godišnje od 2006, je procena rodnih jazova u različitim oblastima života, kao i merenje napretka koji je postignut. Ovogodišnji izveštaj sadrži ne samo podatke za 2015. već i analizu napredovanja u ravnopravnosti tokom deset godina koliko se izveštaj objavljuje. 109 država je obuhvaćeno indeksom od početka, što omogućava analizu trendova u rodnoj ravnopravnosti tokom jedne decenije. Izveštaj takođe sadrži podatke o vezi između rodne ravnopravnosti i ekonomskog uspeha država, kao i implikacije toga za političke i poslovne prakse. Osim toga, izveštaj sadrži i pojedinačne profile zemalja obuhvaćenih istraživanjem, u okviru kojih su navedeni detaljni podaci za 2015. godinu, poređenje sa situacijom od pre deset godina, i lista rodnih indikatora koji daju potpuniji kontekst rangu zemlje u indeksu, poput informacija o zaposlenju, obrazovanju, zdravlju, porodičnom životu i pravima žena.

Obeshrabrujući zaključak izveštaja je da u poslednjih sedam godina (od ekonomske krize 2008) nije bilo napretka u pogledu jednakosti u platama između muškaraca i žena, te da se ovim tempom očekuje izjednačenje u platama tek za 118 godina. Autori i autorke izveštaja navode da nije izvesno da je stagnacija u odnosu plata izazvana finansijskom krizom, i sugerišu da je moguće da stereotipi o ženama kao negovateljicama i muškarcima kao glavama porodice i dalje utiču na poslovnu praksu. Prema ovogodišnjim podacima, prosečna plata žene koja radi puno radno vreme iznosi 11,102 američka dolara godišnje, dok je prosečna plata muškarca 20,554 dolara. 2006, kada je objavljen prvi izveštaj, prosečna plata muškaraca bila je 11,351 dolar, a žena 6,117 – međutim, kada se uračunaju efekti inflacije pokazuje se da žene danas zarađuju manje nego muškarci pre deset godina. I ove godine se Island našao na vrhu liste, a slede ga Norveška, Finska, Švedska, Irska i Ruanda, u kojoj su zabeležene najujednačenije plate muškaraca i žena za iste poslove. Dok nordijske zemlje dominiraju po indikatorima kao što su obrazovanje, zdravlje i politička moć žena, jednakost u stopi zaposlenosti je najizraženija u Boliviji, Francuskoj, Nikaragvi i Ekvadoru. Najbolje plasirana članica EU je Finska, a najgore Malta, a u poslednjih godinu dana su najviše napredovale Estonija i Slovenija. Poslednji na listi 145 zemalja je Jemen.

Srbija je u proteklih godinu dana napredovala u zatvaranju jaza između muškaraca i žena i u 2015. je po na 45. mestu među 145 zemalja, dok je u prošlogodišnjem indeksu bila 54. među 142 zemlje. Srbija je u 2015. najbolje plasirana po kriterijumu zastupljenosti žena u politici, po čemu je 43. u svetu, pri čemu je po učešću žena u parlamentu 27., a po broju žena na ministarskim pozicijama 51. Po ravnopravnosti u oblasti obrazovanja je 52. u svetu, a u zdravstvu je 79, dok je po ravnopravnosti na ekonomskom planu 74. u svetu, ali po jednakosti u platama za isti posao tek 103. Zemlje u okruženju slabije su plasirane od Srbije – Hrvatska je 59, Makedonija 69, Albanija 70. a Crna Gora 79.

Izvor: Mreža za Evropski ženski lobi