Međunarodna organizacija rada istakla je mere za smanjenje diskriminacije na poslu, kao i siromaštva romske omladine. Samo 15 procenata mladih Roma u Evropi ima završenu četvorogodišnju srednju školu, a skoro 60 odsto u dobi između 16 i 24 nisu aktivni ni u traženju posla, obrazovanju ili obuci (NEET kategorija).
Novi Vodič za promovisanje mogućnosti za dostojanstveni rad za romsku omladinu u Srednjoj i Istočnoj Evropi u izdanju Međunarodne organizacije rada predstavlja skup dobrih praksi u cilju borbe protiv institucionalne diskriminacije i diskriminacije na tržištu rada, kao i siromaštva među Romima. Prema istraživanju Evropske unije iz 2011. godine, samo 1 od 3 Roma je u plaćenom radnom odnosu, 9 od 10 živi ispod nacionalne linije siromaštva, a oko 5 od 10 izjasnilo se da doživljava diskriminaciju kao rezultat njihove etničke pripadnosti. U odnosu na evropsku populaciju koja je u procesu starenja i čija prosečna starost radno aktivnog stanovništva iznosi 40 godina, prosečna starost radno aktivnog romskog stanovništva je 25. Mladi Romi predstavljaju 10-20% novih učesnika na tržištu rada.
“Mladi Romi su zarobljeni u začaranom krugu koji ih vodi kroz visoke stope napuštanja škole, dečiji rad, nizak stepen sticanja veština, otežan pristup i ostanak na tržištu rada, niske plate, stereotipe i stigmatizaciju koja ih dalje gura do margina privrednih aktivnosti”, izjavio je Antonio Graziosi, direktor Tima za tehničku podršku Međunarodne organizacije rada i Nacionalne kancelarije za Centralnu i Istočnu Evropu. “Promovisanje dostojanstvenog rada, kako za Rome, tako i za ne-romsku populaciju , a posebno za određene grupe među mladim Romima, kao što su žene i devojčice ili mladi sa smetnjama u razvoju, signalizira nadu za bolju budućnost, ublažava siromaštvo i sprečava rasipanje dragocenog ljudskog kapitala”, on dodaje.
Oslanjajući se na postojeće primere dobre prakse, studije slučaja i naučene lekcije, kao i iskustva Međunarodne organizacije rada, ovaj Vodič bavi se pitanjima koja teže povećanju inkluzije mladih Roma na tržištu rada. Ovo uključuje informacije o pravnim instrumentima i pristupima diskriminacije, socijalnu sigurnost i pristojni rad, razvoj veština i tranziciju iz škola na posao. Takođe se naglašava promocija preduzetništva i zelene ekonomije, važnost aktivne politike tržišta rada i službi za zapošljavanje, kao i uloge socijalnih partnera i socijalnog dijaloga u borbi protiv nezaposlenosti mladih Roma.
Romska populacija u Evropi se kroz istoriju suočava sa ekonomskom, socijalnom i kulturnom marginalizacijom i diskriminacijom. Mnogi domaći i međunarodni programi i aktivnosti koje su sprovedene u Evropi namenjeni su romskoj zajednici, posebno u kontekstu Dekade za inkluzije Roma (2005-2015). Na osnovu povratnih informacija dobijenih od strane obe grupe predstavnika, Roma i nacionalnih i međunarodnih partnera, rezultati su raznoliki, međutim, sa ograničenim dostignućima, posebno u oblasti zapošljavanja.
Rad dva fotografa romske pripadnosti, Rolanda Bangoa i Csaba Csoka, predstavljen je u Vodiču.
“Odrastao sam u malom selu Szomolia. Rođen sam u kući poput pećine, proveo sam detinjstvo bez pristupa struji, tekućoj vodi ili drugim modernim pogodnostima. Moj otac je umro davno, moja majka je morala da odhrani sama mene i još tri brata”, rekao je Csoka. “Kao dete želeo sam da postanem fudbaler, ali sam zbog povrede kolena morao da odustanem od tog sna i postanem zidar kako bih pružio podršku svojoj porodici. Kasnije, završio sam četvorogodišnju srednju školu za samo tri godine i potom nastavio školovanje u Eger koledžu kako bih postao filmski producent. Ja sam prvi – i do sada jedini – nosilac diplome u istoriji mog sela.”
Bango je završio studije za komunikacije i medije na Peter Pazmani katoličkom univerzitetu. “Već tri i po godine radim u Fondaciji ‘Šansa za decu’ kao snimatelj i terenski radnik”, rekao je on. “Ja sam prvi u mojoj porodici koji je stekao visoko obrazovanje. Moj otac je radio teške fizičke poslove 40 godina, a moja majka je domaćica.”
Romi predstavljaju najveću manjinsku grupu u Evropi gde prema procenama živi 10-12 miliona ljudi romske nacionalnosti. Iako su prisutni u gotovo svakoj evropskoj zemlji, Romi su koncentrisani u Centralnoj i Istočnoj Evropi – preko 3 miliona Roma živi u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj – kao i na Zapadnom Balkanu, gde samo u Srbiji živi oko 600.000 pripadnika romske nacionalnosti.
Izvor: www.ilo.org
Napiši komentar