Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), u saradnji sa Institutom ekonomskih nauka (IEN), pripremio je monografiju pod nazivom SILC u Republici Srbiji: Metodološki okvir i analiza izabranih pokazatelja siromaštva i nejednakosti. Reč je o monografiji koja se bavi jednom od najznačajnijihih društvenih tema, odnosno praćenjem kretanja siromaštva, socijalne isključenosti i nejednakosti, u cilju njihovog smanjenja i težnje ka postizanju veće socijalne kohezije. Ova monografija detaljno analizira metodološki okvir Ankete o prihodima i uslovima života (eng. Survey on Income and Living Conditions – SILC), kao i metodološke promene koje su pratile spovođenje SILC-a u Srbiji od početka primene ove vrste anketnog istraživanja. Pored toga, monografija analizira i pokazatelje siromaštva, ali i nejednakosti raspodele dohodaka u Republici Srbiji, poput stope rizika od siromaštva (eng. at-risk of poverty rate – AROP), stope rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti (eng. at-risk of poverty or social exclusion – AROPE), relativni jaz rizika od siromaštva (eng. relative median at risk-of-poverty rate gap), kao i Gini koeficijenta i kvintilnog odnosa (S80/S20).
Statistika o prihodima i uslovima života Evropske unije (eng. European Union Statistics on Income and Living Conditions – EU-SILC) uporedivi je izvor podataka na godišnjem nivou o dohocima, siromaštvu, socijalnoj isključenosti i uslovima života. Instrument za prikupljanje ovih podatka u Republici Srbiji jeste Anketa o prihodima i uslovima života koju je Republički zavod za statistiku prvi put primenio 2013. godine, od kada se sprovodi kao redovno godišnje istraživanje.
Monografija je podeljena u šest povezanih celina. Posle uvodnog dela, u drugom i trećem poglavlju je predstavljen koncept statistike Evropske unije o prihodima i uslovima života, dat je celovit osvrt na instrumente prikupljanja podataka, prihvatanje ovog koncepta od strane pojedinačnih zemalja, metodološka usklađivanja i njihov uticaj na uporedivost i kretanje osnovnih pokazatelja monetarnog siromaštva i nejednakosti dohotka u Evropi. U trećem i četvrtom poglavlju dodatno se produbljuju metodološki izazovi merenja siromaštva i nejednakosti, u fokus se stavlja komparativna perspektiva, kvalitet podataka i greške u merenju. Primenom odgovarajućih statističkih tehnika, u petom poglavlju se na podacima za Srbiju pokazuje kako se promene u merenju pojedinih izvora dohotka, a polazeći od hipoteze o opsegu značajnosti ovih uticaja, odražavaju na vrednosti pokazatelja monetarnog siromaštva i nejednakosti dohotka. Šesto poglavlje se detaljno bavi dohotkom od samozaposlenosti, koga karakteriše nestabilnost i potcenjenost. U poslednjem delu monografije iznose se zaključci i preporuke i daje pregled korišćene literature.
Ova monografija donosi jedan inovativni pristup analizi metodološog koncepta i podataka koji se prikupljanju Anketom o prihodima i uslovima života, s obzirom na to da do sada oni nisu na ovaj način obrađivani u domaćoj literaturi. Posebnu novost predstavlja fokus na analizi finansijskog siromaštva, socijalne isključenosti i nejednakosti dohotka u dužem vremenskom periodu. Stoga, monografija predstavlja doprinos naučnoj literaturi u oblasti ekonomije blagostanja i statističke analize mikropodataka anketnih istraživanja.
Podršku za sprovođenje istraživanja, objavljenog u monografiji, obezbedili su Vlada Republike Srbije i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u okviru programa koji podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Takođe, podršku štampanju monografije obezbedilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Institut ekonomskih nauka.
Napiši komentar