Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: MESTO ZA NAS (Blog o socijalnom uključivanju)

Doroteja Lang rođena je 1895. godine, kao drugo dete nemačkih imigranata u Nju Džersiju. Kada je imala sedam godina, dobila je dečju paralizu, zbog čega joj je desna noga bila tanja, a desno stopalo izvrnuto. Hramala je dok hoda, jer nije mogla da se osloni na desnu petu: „To je verovatno najvažnija stvar koja mi se desila. Oblikovala me je, vodila me, davala mi instrukcije, pomagala mi, ponižavala me, sve to u isto vreme. Nikada to nisam prevazišla i svesna sam siline i moći toga“. Sa 12 godine, nakon što ih je otac napustio, odbacila je njegovo prezime i uzela majčino.

Studirala je fotografiju na Univerzitetu Kolumbija. Potom je otvorila fotografski studio u San Francisku gde je radila portrete, pokazujući se kao ekspert za svaku pojedinačnu ličnost koju fotografiše. Umela je da se poveže sa ljudima. Radeći portrete, uvidela je kako slike pojedinaca imaju neuporedivo jači emotivni uticaj nego prikazi opustošenog predela ili oluje; time će se rukovoditi u svojim dokumentarnim i fotoreporterskim radovima.

Njen privatni život obeležile su dve velike ljubavne priče, koje su vodile u dva nekonvencionalna braka. Prvi muž, Mejnard Dikson, zaveo ju je umetnošću, prestižom, seksualnom harizmom. Njih dvoje bili su središte boemskog života pomodne zajednice umetnika i njihovih zaštitnika. Obrnuli su konvencionalne bračne uloge: Doroteja je donosila novac u kuću, dok je Dikson sve više zavisio od nje. Njena mnogobrojna putovanja koja su trajala i po nekoliko meseci stavljale su je u poziciju samohrane majke dva sina; podnosila je depresiju i opake šale svog muža, tolerisala vanbračne izlete. Njihov brak potrajao je petnaest godina i nije ga bilo lako okončati. Dorotejin drugi muž, Pol Šuster Tejlor, bio je konvencionalan i suzdržan. Njih dvoje upustili su se u izuzetno romantičnu vezu, stvarajući porodično i profesionalno partnerstvo koje će trajati do kraja njenog života.

Dok je ona još bila nepoznata, Pol je verovao u genijalnost njenih radova i ohrabrivao ju je da se ne pokorava ogradama supružništva i majčinstva. On joj je objašnjavao društvene probleme koje je fotografisala, a ona je njega učila kako da vidi okom objektiva.

Fotografije Doroteje Lang stvorile su demokratičniju vizuelnu predstavu Amerike. Njena Amerika uključivala je Mormone, Jevreje, evangeliste, farmere, zakupce, putujuće farmere, radnike, muškarce i žene, građane i migrante, ne samo crne i bele, nego i Meksikance, Filipince, Kineze, Japance. Neke fotografije bile su i zabranjivane, jer su razotkrivale nehuman odnos prema ljudima, naročito strancima tokom Drugog svetskog rata.

Fotografisala je radnike, gledajući sa poštovanjem njihov rad, veštine, dostojanstvo i ponos. Većinom su njene fotografije optimistične upravo zahvaljujući čestim prizorima tuge i depresije. Njena poruka da se lepota, inteligencija i moralna snaga nalaze među ljudima bez obzira na okolnosti imala je političkog uticaja.

(…)

Tekst “Objektivom protiv predrasuda” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.