Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Grla Lisa i Klara su hladne austrijske rase „haflinger” i mogu da se istreniraju kako bi se sa njima obavljala terapija

Zasadi pod jagodama, kupinama, malinama i ekološka kuća u izgradnji trebalo bi da do 2017. omoguće otvaranje nekoliko radnih mesta za žitelje sela Vukosavci, nadomak Aranđelovca, ali i novac  za besplatnu hipoterapiju (terapija na konjima) za decu sa smetnjama u razvoju.

Kada je mama dečaka sa posebnim potrebama stigla u Pančevo kako bi mališanu priuštila hipoterapiju (terapija na konju) tamošnji treneri bili su iznenađeni zašto je potegla toliki put. –U vašem Aranđelovcu radi odličan konjički klub. Dete se umori posle tolikog puta, zašto ne idete kod njih, rekli su joj pre nekoliko godina. Preduzimljiva mama odmah je kontaktirala Jelenu Obradović, direktorku KK „Aranđelovac”, a još preduzimljivija Jelena nije čekala i te 2012. godine sprovela je sve korake „od sedam milja”da deca sa invaliditetom iz grada u srcu Šumadije dobiju priliku da uz konje ne samo ulepšaju dan, već osete i fizičko i psihičko poboljšanje.

– Oformili smo tim u saradnji sa Osnovnom školom za specijalno vaspitanje „Miloš Obrenović“, Domom zdravlja, Centrom za socijalni rad, Opštinom. Psiholog, defektolog, fizioterapeut, pedijatar i naši treneri konjičkog sporta završili su obuku Saveza za hiporehabilitaciju. Prve godine 30 mališana sa invaliditetom dolazilo je redovno na besplatan terapijski program, sa ponosom priča naša sagovornica.

Manjež u kome deca provode sa terapeutima u sedlu po 20 minuta, koliko je preporučeno da traje terapijski čas

Nažalost, ova vrsta terapije koja se bazira na konjskom pokretu kao preduslovu za fizikalno, okupaciono i defektološko-psihološko poboljšanje stanja osoba sa širokim spektrom problema (od telesnih povreda do autizma i osoba sa Daunovim sindromom) nije jeftina. Čak i kada bi terapeuti volontirali, mora da se obezbedi hrana za konje, dodatna edukacija… Usledili su novi projekti sa Udruženjem roditelja „Putnici” i NVO „Deca u srcu”, ali svaki novi ciklus hipoterapije bio je oročen na period trajanja projekata.

Prošle godine, prema rečima Jelene Obradović, organizovali su akciju sakupljanja materijala za reciklažu, starih stvari… Sve u cilju obezbeđivanja novca da hipoterapija i dalje bude dostupna onima kojima je neophodna.

U razmišljanju kako da obezbede održivost došli su na ideju da u okolnim selima sa zaparloženih imanja kose travu i spremaju seno za ishranu konja. Ratko Aničić Rale, jedan od članova kluba, u Vukosavcima, selu udaljenom 12 kilometara od centra Aranđelovca, pronašao je odgovarajuće imanje. Kroz konkurs “Održive zajednice” Fondacije Trag 2014. godine, ali i organizovanjem donatorskih večeri, uspeli su da sakupe novac i Konjički klub je postao vlasnik dva hektara zemljišta. Dobili su sena za snabdevanje i drugih klubova, ali nisu tu hteli da se zaustave.

Prvi plodovi očekuju se u avgustu – zasadi bobičastog voća u selu Vukosavci, udaljenom 12 kilometara od centra Aranđelovca

– To selo odumire. Ima oko 200 stanovnika, nema nijednu prodavnicu, u školi je troje đaka. Krajem 2015. godine smo aplicirali na konkursu “Zasad za budućnost” Delta fondacije i prošli smo. Ovog proleća posadili smo bobičasto voće, postavili jedan od tri planirana plastenika, a za završetak ekološke kuće, koja je nešto između sojenice i brvnare, nedostaje desetak sunčanih dana u kontinuitetu, objašnjavaju Rale i Jelena.

Sa neskrivenim ponosom i Olivera Ljubić, mama dečaka sa višestrukom ometenošću i v.d. direktora KK „Aranđelovac”, ne može da sakrije osmeh kada vidi koliko je toga urađeno u samo nekoliko dana pauze, koliko nije bila u selu.

– Angažovali smo trojicu momaka iz sela kao i žene iz lokalnih domaćinstava. One su sadile voće, sada treba da se plevi trava, a sa prvim sazrelim plodovima braće ih i možda prodavati na pijaci, pojašnjava ona biznis plan.

U cilju oživljavanja sela i podsticanja zapošljavanje osoba koja teško nalaze posao, gradi se i prva kuća po ekološkim standardima u kojoj će moći da se prenoći, održavaju seminari…

– Takođe, ova lokacija je idealna za rekreativno jahanje, kada se završi kuća moći ćemo da organizujemo seminare, a sve u cilju socijalnog preduzetništva. Tačnije, našli smo način da obezbedimo novac za hipoterapiju. Ostajemo pri stavu da niko od roditelja dece sa invaliditetom ne treba da plaća tu uslugu, ističe ona.

U ovom klubu, jednom od šest u Srbiji u kojima se – najviše uz entuzijazam samih članova – sprovodi terapija sa konjima, dva od devet grla se koriste za terapijsko jahanje. To su manje temperamentni konji hladne austrijske rase „haflinger”. Kobile Lisa i Klara trenirane su da po 20 minuta budu sa stručnjacima petočlanog tima i malim korisnicima.

Dok sedi u sedlu ili direktno na leđima životinje, korisnik svim čulima – vizuelno, taktilno, čulom mirisa… – ostvaruje interakciju i poboljšava svoju motoriku, kreće se, a kod osoba obolelih od cerebralne paralize, na primer, smanjuje se spazam mišića.

Hipoterapija se sprovodi u dva konjička kluba u Vojvodini, a takođe i u Kruševcu, Beogradu, Zaječaru i Dimitrovgradu. Nažalost, u većini ovih klubova teško se pronalaze načini da terapija bude besplatna za decu sa smetnjama u razvoju.