Vlada Republike Srbije
Piše: Jelena Šapić (Blog o socijalnom uključivanju)
Životni scenario uz koji odrastamo uključuje i priču o značaju obrazovanja u našem razvoju. Slušali smo kako je važno da budemo dobri đaci kako bismo upisali i završili fakultet koji nas interesuje, a koji će nam pomoći da steknemo znanja i kompetencije za posao iz snova odmah nakon stečene diplome. Ali, da li je danas baš tako?
Neke od ključnih diskusija vode se upravo o tome u kojoj meri nas obrazovanje priprema za predstojeće društveno-ekonomske promene, o ulozi obrazovanja u stvaranju jednakih prilika za sve članove i članice društva, kao i u oblikovanju vrednosti koje kao zajednica delimo. Ova pitanja dodatno dobijaju na značaju imajući u vidu da je postojeći obrazovni sistem osmišljen prema potrebama industrijskog društva XX veka i baziran je na usvajanju podataka koji nisu bili (lako) dostupni. Tzv. industrijsko obrazovanje pripremalo je đake za fabričko okruženje kroz kolektivnu sinhronizaciju i standardizaciju procesa. Nasuprot tome, na početku XXI veka odvija se proces digitalizacije ekonomije, a informacije su dostupne na samo jedan klik posredstvom interneta i pametnih uređaja. Šta i kako onda učiti u novonastalim uslovima?
Jedan deo odgovora može se upravo tražiti iz perspektive digitalizacije ekonomije. Novi poslovi, za koje se pretpostavlja da će biti u potražnji u budućnosti, uključuju između ostalog data detective, personal data broker, master of edge computing, cyber city analyst, man-machine teaming manager, personal memory curator. Na ovom talasu promena, istraživači ukazuju na obim poslova koji će biti izgubljeni, ali i stvoreni usled primene digitalnih tehnologija. Tako, na primer, najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma navodi da će do 2025. godine, 85 miliona poslova nestati, a 97 miliona novih zanimanja nastati kao rezultat podele rada između ljudi, mašina i algoritama. U ovakvom okruženju, u Sjedinjenim Američkim Državama pozicije koje uključuju informacione tehnologije predstavljaju najbrže rastuću oblast za zapošljavanje. Primera radi, analiza iz 2017. procenila je da će do kraja 2020. godine biti otvoreno 2.270.000 poslova u oblasti IT-a.[1] Sa druge strane, u slučaju Srbije, podaci iz 2018. godine su ukazivali da će na domaćem tržištu rada biti potrebno oko 30.000 novih IT stručnjaka u naredne tri godine. Obe procene su najverovatnije uvećane pod uticajem pandemije koronavirusa i porasta potrebe za digitalnim uslugama i proizvodima.
Šta onda u spektru različitih IT veština donosi dodatu vrednost za pojedinca? Analizirajući odnos 3.480 veština sa 14.790 profila onlajn frilensera širom sveta, ovogodišnja studija istraživača sa Univerziteta u Oksfordu pokazala je da učenje jedne nove veštine može uvećati prosečnu zaradu za 50%, posebno kada je reč o veštini iz druge oblasti.[2] U tom smislu, ekonomski isplative IT veštine su programski jezici C++, JavaScript i Python. Njihov učinak zavisi od oblasti poslovanja – frlienseri koji rade u oblasti administracije i znaju da rade u Python-u beleže veću cenu rada. Isto važi za frilensere u oblasti medija koji koriste C++, odnosno 3D dizajnere koji primenjuju JavaScript.[3] Ova vrsta prekvalifikacije – dodavanje novih veština u postojeći portfolio, umesto potpune promene zanimanja – važna je jer istorijski gledano, tokom velikih transformacija, jaz u znanjima i veštinama je dovodio do većih ekonomskih nejednakosti i usporenijeg rasta nego kada je u pitanju nestanak pojedinih poslova.[4]
Međutim, digitalizacija ekonomije sa sobom donosi i tzv. meke veštine (soft skills). Za poslove sadašnjosti i bliske budućnosti podjednako su važne veštine komunikacije, saradnje, kritičkog mišljenja, socijalne i emocionalne inteligencije, aktivno učenje, rezilijentnost, kao i liderske i interpersonalne veštine. Kognitivne veštine koje uključuju rešavanje problema su visoko vrednovane već sada. Pronalaženja rešenja kompleksnih problema donosi od 10 do 20 posto veću zaradu u zemljama poput Danske, Francuske, Nemačke, Slovačke, Španije i Švajcarske.[5]
No, koliko god obrazovanje bilo izloženo ekonomskoj logici i sagledavano kroz prizmu promena na tržištu rada, obrazovanje ima ulogu i u definisanju vrednosti društva čiji smo deo. Ovakav koncept obrazovanja omogućava razumevanje pitanja od javnog značaja, ukazuje na angažman kao sredstvo za rešavanje izazova i doprinosi učešću u aktivnostima na različitim nivoima. Pokazalo se da građansko obrazovanje koje uključuje znanja o ljudskim pravima, procesima upravljanja, političkim ideologijama, ali i pruža mogućnost za praktikovanje slobode govora, učešće u javnom životu lokalnih zajednica i saradnju sa različitim grupama, ima važnu ulogu u stvaranju jednakih prilika. Naime, marginalizovane grupe koje učestvuju u građanskom obrazovanju postižu bolje rezultate od vršnjaka koji su bili uskraćeni za taj skup znanja. Za razliku od obrazovanja koje gleda ka tržištu rada, građansko obrazovanje fokusira se na društvene vrednosti i njihovo definisanje kroz generacijski dijalog. Ono je najbolji pokazatelj da ne učimo za školu, već za život.
—————
[1] Citirano prema: Fabian Stephany, “When does it pay off to learn a new skill? Revealing the complementary benefit of cross-skilling”, arXiv preprint arXiv:2010.11841 (2020).
[2] Ibid.
[3] Ibid.
[4] Ibid.
[5] Citirano prema: Minouche Shafik, What We Owe Each Other (Princeton University Press, 2021).
***
Tekst „Obrazovanje za XXI vek: Po čijoj/kojoj meri?” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Jelene Šapić možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.
pdf [3 MB]
Napiši komentar